Pucanj gerilca koji se još čuje

M. KRALj

petak, 28. 09. 2018. u 22:41

Пуцањ герилца који се још чује

Nebojša Milenković, Slobodan Nakarada, Radovan Jokić i Zoran Erić Stella nautica (Nautička zvezda) Fotografija: Saša Reljić

Velika retrospektiva u dva muzeja, beogradskom MSU i novosadskom MSUV. Jedan od eksponata i performans tokom koga je umetnik iz revolvera gađao zid čuvene rimske galerije “Atiko”

SPORTISTA, državni prvak i reprezentativac SFRJ u bacanju kladiva, čiji je rekord iz 1962. još na snazi u Crnoj Gori, umetnik, performer, “šezdesetosmaš”, radikalni levičar, teoretičar, i motociklista - Ilija Šoškić, glavom i brkovima, u oktobru će se ponovo naći na našoj likovnoj sceni, sa koje se pre gotovo pet decenija uputio u svet. Jednom od retkih preostalih Jugoslovena, doslednom u svom buntu i izboru da između života i umetnosti stavi jednakost, biće priređena retrospektiva u dva grada - Beogradu i Novom Sadu.

U poslu podsećanja na umetnika čije su delo i biografija prerasli u svojevrsan mit, prvi put su, tokom svog postojanja, snage sabrale dve naše kulturne institucije: Muzej savremene umetnosti i Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Postavku “Akcione forme”, za oba izložbena prostora, zajednički su osmisli kustosi Zoran Erić (MSU) i Nebojša Milenković (MSUV). Kako su to juče objasnili u muzeju na Ušću, pod čijim svodovima je Šoškić bio prvi umetnik koji je izveo performans (1986), osnovna ideja izložbi je da se predstavi njegov princip neprekinutog kretanja.

PROČITAJTE JOŠ - Ja sam na strani gde je sloboda

U Novom Sadu će se tako, od 12. oktobra, naći deo opusa iz sedamdesetih, zasnovan na radovima sa telom - ranim performansima, akcijama i “živim slikama”, izvedenim u Italiji. Naime, rođen u Dečanima 1935, Šoškić se posle završene Umetničke škole u Herceg Novom i prekida sportske karijere zbog povrede, uputio na beogradsku Akademiju likovnih umetnosti (dolazi u kontakt sa umetnicima koji istražuju nove prakse - Rašom Todosijevićem, Marinom Abramović, Nešom Paripovićem), pa se, razočaran dostignućima Crvenog univerziteta “Karl Marks”, na putu ka Parizu zaustavio u Bolonji. U rodnom gradu čuvenog filmskog reditelja Pjera Paola Pazolinija, koji je na njega izvršio presudan uticaj, otpočeo je svoje umetničke i društveno angažovane akcije, koje je nastavio u Rimu.

PROČITAJTE JOŠ - Moj prijatelj Pazolini

Deo novosadske postavke činiće i legendarno delo “Maksimalna energija - minimalno vreme” (1975), koje je otkupljeno za zbirku MSU, povodom prošlogodišnjeg otvaranja. Reč je o fotografiji sa performansa u rimskoj galeriji “Atiko”: umetnik je iz revolvera pucao u zid galerije, koja u tom trenutku predstavlja epicentar svetske avangarde. Ovaj segment obuhvata i period kada je potpuno apstinirao od umetnosti i posvetio se - motociklizmu.

Nautička zvezda,foto S.Reljić

U Beogradu će se, od 13. oktobra, naći radovi koji su nastali osamdesetih godina prošlog veka i potom, poput konceptualnih celina SATOR, “Trap / Trafos”, “Paralele”, kao i oni koji predstavljaju kompleksne geometrijske forme. Nastali su iz Šoškićevog interesovanja za matematičke aksiome i filozofske postulate, a kroz koje promišlja odnos čoveka prema prirodi. Nesačuvana dela sada su rekonstruisana za izlaganje u MSU, a postavka prati i proces umetnikovog razmišljanja - od skica s tekstualnim objašnjenjima, preko foto-dokumentacije akcija i performansa, do realizovanih objekata i instalacija.

Maksimalna energija - minimum vremena

Pripadajući različitim kulturama (evropskoj, italijanskoj, jugoslovenskoj, crnogorskoj, hrvatskoj, srpskoj) Šoškić je uspeo da ostane ono što je bio i na početku svoje karijere - radikalni (neo)avangardista, gerilac, ali i umetnik metafizičar, smatraju autori njegove retrospektive.

Obelisk Fotografija: Saša Gajin

ZA GODINU DANA 150.000 POSETILACA U MSU

TOKOM nepunih godinu dana od otvaranja obnovljenog MSU, ovu kulturnu ustavovu posetilo je 150.000 ljudi, istakao je juče v. d. direktora Slobodan Nakarada. Izložba Ilije Šoškića je, kako je rekao, usledila posle potpivanja protokola o saradnji sa MSUV. Protokol bi, kao i mnogi drugi, smatra Radovan Jokić, direktor MSUV, ostao mrtvo slovo na papiru, da nije usledio tako značajan projekat kao prva Šoškićeva retrospektiva na teritoriji čitave bivše Jugoslavije.