POZORIŠNA KRITIKA: Estonski prljavi ples, za svet i savest

Ma koliko bila neočekivana, čak i za bitefovsku publiku, predstava "Prljavština" estonskog Teatra 99, čiji su idejni i umetnički tvorci Ene-Lis Semper, interdisciplinarna umetnica i reditelj Tit Ojaso je organski deo Istraživačkih festivala. Laboratorija, koju su nam autori, sa svojim posvećenim glumcima prikazali, zaista pomera granice ne samo scenske, nego i dramske umetnosti. Po motivima romana "Mali zloduh" Fjodora Sologuba (1863-1927, Sankt Peterburg), čiji svet naseljavaju vrlo "uvrnuti" likovi, sa akcentom na socijalnim raslojavanjima, Estonci su pokazali "vrt uživanja", dostojan Hijeronimusa Boša, asocirajući na Sologubovu literaturu. Posrćući u dubokom blatu, proživeli su pred našim očima život, u kom je bilo i emocija, i lepote, i poezije! Posle izvesnog vremena, gledalac stekne utisak da je blato na sceni mekani zeleni travnjak, toliko postane prirodna sredina, u kojoj ljudi na sceni "plivaju", kao u amnionskoj tečnosti.

Samo se može pretpostaviti strast i požrtvovanje, sa kojima je devet ljudi na sceni (tri žene i šest muškaraca), u toku stvaranja ovog umetničkog dela, istraživalo u oblasti fizičkog teatra, koliko su svojih biografija i ekspresije svakodnevnog života uneli u taj teški rad. "Prljavština" nije metafizički simbol za propadanje sveta, neki od upotrebe izanđali Fukujamin "kraj istorije".

Pročitajte još - POZORIŠNA KRITIKA: Ljudi osuđeni na glumu

"Prljavština" je istinit svet, koji živi pred našim očima, bez očigledne namere da se dramaturški uredi, radi lakšeg razumevanja.

Predstava Ene-Lis Semper i Tita Ojasa se obraća direktno unutrašnjem ljudskom oku, koje, kognitivnim i emotivnim putevima vidi ono što je često nevidljivo - ogoljene odnose unutar grupe, bez izlaza u spoljni svet. Da li je metafora jasna?

Vizuelni i simbolički značaj ove predstave je veliki. Ona, tokom izvođenja, narasta u svim pravcima - nepoznati su putevi, kojima bi mogla da krene i oni su, mada povremeno suviše repetitivni, redovno neočekivani. Sa mnoštvom pseudohrišćanskih simbola, agresivna, lascivna, gruba i nežna, duboko uronjena u apsurd, "Prljavština" i prlja, ali i pročišćava afekte, na čudan, aristotelovski način. Empatija gledališta ne izostaje.

Društvena akcija je sastavni deo projekata, koje autori postavljaju u Teatru 99, sa jasnim ciljem da izazovu odgovor, bilo istomišljenika, bilo onih koji su skanadalizovani gađanjem blatom. Važno je, i tačno je, da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Gotovo bez teksta, sa vrlo svedenim verbalnim akcentima, Estonci su progovorili i o stvaranju, i o razaranju sveta. O simfoniji apokalipse.