Zmajeva nagrada Jagličiću i Raduloviću

POVODOM 192.rođendana Matice srpske u Novom Sadu u petak uveče je u Svečanoj sali ovog našeg najstarijeg hrama kulture i nauke održana svečana sednica,a potom je laureatima za 2017. Godinu - Vladimiru Jagličiću iz Kragujevca i Novosađaninu Selimiru Raduloviću - uručena Zmajeva nagrada.

U pozdravnoj reči predsednik Matice srpske prof.dr Dragan Stanić,rekao je da posle dužeg vremena ova institucija ne mora da brine za opstanak Letopisa, časopisa najstarijeg u Evropi čiji je prvi broj objavljen 1824.godine.

Stanić je kazao da zahvaljujući razumevanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića,posle razgovora krajem prošle godine, Matica je dobila značajna sredstva.

- To nam omogućava, između ostalog, nastavak rada na kapitalnim delima Srpskoj enciklopediji i Srpskom biografskom rečniku. - rekao je Stanić i istakao da veliko razumevanje za Maticu ima i Ministarstvo kulture,kao i pokrajinska i novosadska vlast.

Naše najstarije,a po opštem mišljenju i najvrednije pesničko priznanje, Zmajevu nagradu, koja je ustanovljena 1953.godine,žiri u sastavu:Jovan Delić,Đorđe Despić,Ivan Negrišorac,Želidrag Nikčević i Đorđo Sladoje, dodelio je ravnopravno Jagličiću za zbirku pesama „Predgrađe horizonta“ (SKZ,Beograd) i Raduloviću, autoru knjige „Dah male molitve“(Fondacija Grupa sever,Novi Sad).Tokom 65 godina postojanja, Zmajeva nagrada,prvi put „otišla“ je u Kragujevac.

- Za mene je čast i ponos pripadati kulturi kao što je srpska, čiji je reprezent Matica srpska – rekao je Jagličić dodavši da se preispituje da li je nagradu zaslužio ali da kada se osvrne i vidi svetao Zmajev lik,kaže sebi – dobro je, nisam zalutao.

Radulović se za ovu priliku prisetio reči Miloša Crnjanskog koji je rekao da su nagrade kao živi pesak - dok trepnete,one vas progutaju.Dodao je da mu posebnu čast čini to što dobija priznanje naše najstarije instittucije kulture.

BESEDA PROFESORA LOMPARA

BESEDU u čast rođendana Matice srpske ovoga puta izgovorio je prof.dr Milo Lompar, predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski,“U 20.minutnoj besedi prof. Lompar je govorio o odnosu Crnjanskog prema ratu u svojim delima i na kraju dobio buran petominutni aplauz.