U istoriju kroz novu kapiju (FOTO)

M. KRALJ

23. 11. 2017. u 13:01

Kako će izgledati novi moderni objekat na ulazu u kompleks Muzeja Jugoslavije. Goste kojih je godišnje više od 120.000 sačekivaće suvenirnica, kafe, mesto za odmor

У историју кроз нову капију (ФОТО)

KAPIJA kroz koju su prošli milioni kako bi obišli Titovu večnu kuću, otišla je u - istoriju. Izgrađena u roku od 48 sati, bez dozvole, kao privremeni objekat, namenski za posetioce Kuće cveća, srušena je da ustupi mesto novom ulazu u kompleks Muzeja Jugoslavije.

Na njenom mestu biće sagrađen moderni objekat, neka vrsta malog vizitorskog centra, na kome će oni koji obilaze Muzej 25. maj, Stari muzej, mesto na kome su sahranjeni Josip i Jovanka Broz, ili park sa skulpturama, koji okružuje ova zdanja, dobiti prve informacije o našem najposećenijem muzeju.

- Kroz Muzej Jugoslavije godišnje prođe više od 120.000 ljudi - kaže za "Novosti" direktorka Neda Knežević. - Ideja je da se kao svuda u svetu i kod nas napravi lep prijem već na ulazu, gde će pored biletarnice postojati i prostranija suvenirnica, mali kafe, mesto za odmor u bašti, što nam posetioci već dugo traže... Postoji još jedna praktična potreba, jer nažalost, u 21. veku, za toliko publike nemamo dovoljan broj toaleta. Oni postoje samo u zgradi Muzeja 25. maj, pa nam to predstavlja problem i kada dođu dva puna autobusa.



Projektom rekonstrukcije i dogradnje kapije, zamišljeno je da se ona ne povećava ni u visinu, ni u širinu, već samo u dužinu, a imaće nepunih 200 kvadratnih metara, nastavlja sagovornica:

- Nova kapija ne sme da naruši ambijent, pa smo zato još 2014. godine angažovali Arhitektonski fakultet u Beogradu i to baš katedru za prostorno planiranje, da naprave projekat prema kome bi se ona što bolje uklopila u vrednosti koje baštinimo - socijalističku arhitekturu, divnu baštu...

Projekat budućeg ulaza

Za ovaj projekat na konkursu Ministarstva turizma su 2015. dobili dve trećine sredstava, a ostatak nisu tražili od Ministarstva kulture, već su, kako navodi sagovornica, odlučili da to budu njihovo ulaganje, od ulaznica i suvenira. Ali, tu su počeli i problemi: u procesu pribavljanja građevinske dozvole, rukovodstvo muzeja suočilo se sa svojevrsnim imovinsko-pravnim rašomonom.

- Tada smo shvatili da je kapija nelegalizovana, da se nalazi na gradskoj, a ne republičkoj parceli, postojao je i zahtev za restituciju, kao i lažni zahtev za legalizaciju... Komplikaciju je napravio i zid koji je podignut u vreme Slobodana Miloševića i podelio kompleks, a nikada nije ucrtan u urbanistički plan. Da bismo formirali građevinsku parcelu, što je bilo neophodno za početak radova, morali smo da uradimo urbanistički projekat za ceo naš kompleks i sve to katastarski rešimo - objašnjava Kneževićeva, koja je sa svojim timom uspela da prevaziđe ove probleme. - Tu, međutim, nije kraj, jer je pomenuti zid neprirodno prepolovio parcele, ali i instalacije vode, struje, napajanja... Tako da sada sa druge strane zida imamo nerešene probleme sa restitucijom, a neke parcele, po metar ili dva, ulaze u naš prostor, što nas papirološki ometa.

S druge strane, Muzej Jugoslavije je trenutno, kaže direktorka, u situaciji da hitno mora da započne obnovu:

- Kompletna infrastruktura je narušena, a objekti dotrajali - dodaje sagovornica. - U proteklih pedeset godina zdanja su samo higijenski održavana, u njih ništa nije ulagano, pa sve instalacije moraju da se menjaju.

DIREKTORKA Neda Knežević

Radovi na instalacijama, kojima će ponovo dobiti klimatizaciju, u zgradi Muzeja 25. maj otpočeće 1. decembra. Trebalo bi da budu gotovi do istog datuma 2018, kada je velikom izložbom planirano obeležavanje 100 godina od formiranja prve Jugoslavije.

- Potom nas čeka i sanacija fasade, koja je 80 odsto u staklu, a ta druga faza, tokom koje će biti popravljen krov sa mermernim oblogama i prozori, radiće se 2019. Sva naša zdanja su u zrela za rekonstrukciju, ali ne možemo da zatvorimo ceo kompleks, niti imamo toliko sredstava da sve sredimo odjednom, pa ćemo tako raditi fazno - zaključuje Neda Knežević uz obećanje da će kompleks sve vreme biti otvoren za publiku.


OBNOVA KUĆE CVEĆA

OBNOVU Kuće cveća planiramo do 2020. godine, za šta ćemo u sadadnji sa Društvom arhitekata Srbije ili Beograda, raspisati konkurs - kaže Kneževićeva. - Naša publika stalno traži da tu izložimo Titove lične predmete, ali ih mi ne iznosimo zbog velike vlage koja šteti eksponatima. Kuća je zidana kao letnjikovac, a na sadašnjem grobnom mestu nalazila se fontana, koja je izmeštena ispred. Postoji i divna terasa, korišćena pre Brozove smrti za prijeme... Projektom rekonstrukcije baviće se jedan multidisiplinarni tim, dok će same pripreme trajati duže od godinu dana.




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije