Marko Kusmuk: Bogati smo talentom

POČETAK je uvek intrigantan i u njega se upuštamo s dozom straha, a sam početak života je možda najuzbudljiviji. Ovo, za "Novosti", priča slikar Marko Kusmuk (1985), koji je rađanju novog života posvetio svoju 13. samostalnu izložbu Initium, koja će sutra u 19 časova biti otvorena u Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj ulici.

U postavci je 20 slika velikog formata, na kojima su embrioni, kako primećuje istoričar umetnosti Dušan Zlokolica, predstavljeni poput zvezda u nastanku. Uz umetničke motive koji su ga naveli da se bavi ovom temom, Kusmuk je imao i jedan lični: nedavno je postao otac.

- U tih devet meseci razvoja života koje sam predstavio na slikama, na kojima se vide samo asocijacije figura, od vođenja ljubavi, preko začeća ćelije, do obrisa bebe, pokušao sam da iz podsvesti aktiviram osećanja upravo iz tog perioda života, koga se niko od nas seća - objašnjava umetnik, dodajući da mu je upravo nedostatak memorije otvorio prostor umetničke slobode i interpretacije.

Na slikama je prisutan strah, jer su, kako kaže, naši najveći strahovi vezani za potomstvo.

- Ali to jeste konstruktivni strah, koji nam omogućava da pokažemo svoju emociju, da krenemo iz početka i sagledamo život na najbolji mogući način - nastavlja sagovornik. - Emocija straha se i najbrže prenosi putem slike, brže od drugih osećanja.

Kusmuk se školovao u tri različite sredine: diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, magistrirao u Rimu na Akademiji di bele arti, a doktorske studije završio na beogradskom Fakultetu za umetnost i dizajn.

- Školovanje je mnogo više od znanja koje vam profesori prenesu, to je i sticanje svih mogućih iskustava koja vam nameće sredina - ističe umetnik, koji je u Rimu i Italiji mogao neposredno da se upozna sa delima o kojima je učio iz istorije umetnosti. - Ta saznanja, od rane renesanse nadalje, sticao sam i u jednom čarobnom mestu koje se zove Asizi, gde je stvarao Đoto. To su bile studije same za sebe, od izučavanja načina na koji je radio, tehnologije jajčanih tempera, fresko-slikarstva... Obišao sam i sve likovne akademije u Italiji, kojih je 24 - priseća se Kusmuk.

Posle svega toga, vratio se u Beograd, jer smatra da mi ovde imamo jedinstveno bogatstvo - mnogo talentovanih ljudi.

- U Italiji, gde su nekada imali genijalne umetnike, i pored odličnih škola, u savremenoj umetnosti su malo zalutali, sledeći konceptualizam kao vladajuće načelo. Ne uči se umetnost bez razloga "od olovke", koja mora da se troši dok god se ne savlada anatomija. Kasnije, prirodnim putem, dobro je da se dođe i do video-radova, performansa, instalacija... Zahvaljujući napretku tehnologije danas svi mogu biti umetnici, ali cilj je biti dobar umetnik - zaključuje slikar.

PODSTICAJ MLADIMA

KUSMUK ističe da je imao sreću da dobije prostrani radni prostor u Luci Beograd. Ovaj atelje, koji je dobio nadimak "beogradski Soho", deli sedmoro umetnika.

- Bilo bi dobro da i kulturne institucije države više podstiču stvaralaštvo. Postoji samo nekoliko konkursa, kao što je onaj koji je za mlade autore osnovao akademik Veličković. Takvih stvari valjalo bi da ima više, jer ukoliko talentima ne pružimo šansu, otići će u inostranstvo.