Pozorišna kritika: Glupost - ljudska nesreća

"OD svih nesreća, najveća je ljudska glupost." Ovim rečima je Sofoklo, u 5. veku pre Hrista, definisao ljudski strah od promene. Antigona, junakinja istoimene Sofoklove tragedije, koja je "za ljubav a ne za smrt rođena", u pokušaju da, osim Eteokla, sahrani i Polinika, brata koji je, po mišljenju vlasti, bio "na krivoj strani", plaća tu svoju slobodoumnost i hrabrost sopstvenim životom.

"Antigona" je mnogo puta tumačena, pa i osavremenjavana, bez prave potrebe. Problem izbora lične sudbine, koji je u osnovi Antigonine pobune, pravo da voli i bude pravedna bez obzira na ideologiju, savremen je u svim epohama. U predstavi Kazališta Ulisis sa Briona i sarajevskog festivala MESS, dramaturškinja Željka Udovičić Pleština je siže antičke tragedije smestila u okvir prepoznatljive potrage za nestalim žrtvama rata. Bezdušnost skrivanja tajnih grobnica, podvučena apsurdom upitnika, koje popunjava porodica, da bi ušla u taj začarani krug, postaje svojevrsna horska pesma, dostojna uloge koju hor i ima u antici - da bude glas naroda.

Antigonu, u vrlo koncentrisanoj i decidnoj režiji Lenke Udovički, tumači Maja Izetbegović, glumica posebnog senzibiliteta, koja omogućava da njen ton bude u isto vreme i nežan i odvažan. Njena Antigona nije pomirena sa sudbinom, ona je "žena od krvi i mesa", njena ljubav prema porodici, Eteoklu i Poliniku, prema vereniku Hemonu (poslovično ekspresivan Ermin Bravo), jednostavna je i prirodna. Ismena, njena sestra (Dženana Džanić) u predstavi, samo je krivo ogledalo Antigone. Ono što ova nije. Pomirljiva i pokorna.

Rade Šerbedžija, kao vladar Tebe, Kreont, ujak Antigonin, neobična je pojava u ovom kontekstu. Lenka Udovički i Željka Udovičić Pleština, i sam Šerbedžija, pre svega, koncipirali su karakter Kreonta kao neku vrstu ratnog komandanta, no sa kod nas prepoznatljivim odlikama domaćina koji bdi nad državom i porodicom. Njegova surovost, u Šerbedžijinom tumačenju, nije odraz samo pravednosti, uskogrudosti i ambicije. Njegovo slepo poštovanje zakona je ovdašnje, na rečima istinito, a u delima problematično. Njegova hamletovska zapitanost je novost u tumačenju Kreonta. Žrtvovanje Antigone je, nekako, žrtva i za njega samog, više njegov poraz nego pravda.

U izvrsnom prevodu Svetlane Slapšak, iznenađenje je, u liku Tiresije, slepog proroka, bio i performer Damir Urban. On je skrenuo ukupan žanr tragedije ka nadrealizmu, koji ima pokriće u užasu teme samog komada - nevinoj žrtvi.

U okviru 67. "Dubrovačkih letnjih igara", ova repriza (premijera je bila prošlog leta) igrana je na Komolcu, u napuštenoj fabrici, i ta izdvojenost od grada joj je dala univerzalnu izmeštenost iz postojeće stvarnosti, koja ljudsku glupost pronosi kroz istoriju, i drame i politike.