Duška Sifnios: Neprolazni žar za igrom

JEDAN od najvećih koreografa 20. veka, čuveni Moris Bežar, svoj slavni balet na muziku Ravelovog "Bolera" posvetio je Duški Sifnios. Naša primabalerina igrala ga je pre Maje Pliseckaje, a u ulozi u kojoj je Bežar prvenstveno video nju, do sada se okušalo pedesetak vrhunskih umetnica sa svih krajeva planete i čak jedan igrač!

Svetsku slavu koju je Duška Sifnios donela beogradskom baletu, na izvestan način moći će uskoro da oduže i Srbija i Narodno pozorište, u kome je već u prvoj posleratnoj deceniji igrala glavne uloge na repertoaru. U pripremi je biografija ove izuzetne umetnice, koju je na osnovu njenih sećanja napisala Branka Vuković, a prema prvim pregovorima sa čelnicima nacionalnog teatra i ministarstva kulture, promociju bi dogodine, na Svetski dan igre, pratila i prigodna svetkovina.

Ideja naše primabalerine je da se tog dana izvedu i dva baleta koja su obeležila njenu karijeru: obnova "Čudesnog mandarina" Bele Bartoka u koreografiji Dimitrija Parlića i nezaboravni "Bolero" u interpretaciji članova Bežarove trupe.

- Ta biografija ne bi trebalo da bude samo moj životopis, već neka vrsta leksikona za mlade igrače, iz kojeg bi uvideli da se i bez savršene tehnike i potencijala za primabalerinu ili prvog igrača, ipak može uspeti, ukoliko posedujete žar za igrom - objašnjava Duška Sifnios za "Novosti". - Celu karijeru odigrala sam između Narodnog pozorišta i Bežarovog baleta. Bila sam u avionu neprestano, imala i po dvadeset predstava mesečno. Nikada nisam bila balerina koja čeka ispred vrata neke trupe, već su koreografi tražili da radim s njima. Volela sam da radim i pružila mi se prilika za to. Igra zahteva mnogo rada i celodnevnog razmišljanja, ali pre svega morate sebe da upoznate sasvim. Vaše telo mora stalno da radi za vas.

Dok je korake na svetskoj sceni pravila uz podršku Bežara, oslonac njene karijere u Beogradu bio je rad sa Dimitrijem Parlićem, pa joj je tužno što se uspomena na ovog velikana kod nas ne neguje tako što će se više igrati njegove koreografije:

- Pre 12 godina sam sa novim igračima obnovila "Čudesnog mandarina", ali se on više ne izvodi, iako je napravljen i novi dekor prema skicama Dušana Ristića. Tu koreografiju znala sam napamet, jer sam je igrala 20 godina.

Kada je počinjala karijeru, u posleratno vreme mladi umetnici bili su puni elana, priseća se:

- Stalno smo pitali šta ćemo da radimo, a ne koliko ćemo da zaradimo. Svi smo bili radni kao pčele. Uživali smo da stvaramo u toj zajednici. Ništa nam nije bilo teško. Danas je prvo pitanje koliko to košta. To su me pitali u Ministarstvu kulture kada sam im predložila ovaj projekat. U ono vreme bili smo više nego siromašni, a imali po nekoliko premijera mesečno, da ne govorim o predstavama, gostovanjima. I bilo je para za kulturu. Uvek sam igrala uz pratnju orkestra, čak ni probe nismo držali uz muziku sa trake, nego su nas pratili sjajni pijanisti. Današnji ljudi na vodećim mestima u umetnosti nisu na nivou naših rukovodilaca iz 1951, kada sam ušla u Narodno pozorište.

U tim ranim danima, prekretnica u karijeri bila je jedna klasična uloga, koju će čak 177 puta odigrati na matičnoj, ali i brojim scenama širom sveta - Žizela, u koregrafiji čuvenog Rusa Leonida Lavrovskog.

- Bila sam najmlađa solistkinja i doslovno me je izvukao iz jednog ćoška u kome sam stajala, posle časa na kome je proverio igračke sposobnosti ansambla - priča Duška Sifnios. - Video je kako sam mu stidljivo prišla i insistirao je da budemo sami u sali na probama, kako bi me psihički spremio za tu ulogu.

Njen zaštitni znak, ipak, ostaje Ravelov balet, po kome je zabeležila i istorija svetske igre:

- Bežar je "Bolero" radio sa mnom i za mene, i priznao mi je da mu se činilo kako to naše spajanje donosi neki novi život. Sama muzika nametala je igru koja podseća na matematiku, sve je tu isto, a nije isto. Taj balet traje 17 ili 18 minuta, zavisno od dirigenta, ako diriguje malo brže možete i umreti na tom stolu na kome ga igrate - zaključuje naša primabalerina.