Ukradena istorija: Srpska baština rasuta po svetu

Boris SUBAŠIĆ

16. 11. 2011. u 20:56

Širom sveta rasuto na hiljade srpskih rukopisa, relikvija, umetničkih dela i arhivskih dokumenata (1): Ne postoji institucija koja traga za baštinom neprocenjive vrednosti

BEZBROJ srpskih starih rukopisa, retkih knjiga, umetničkih dela, relikvija i dokumenata rasuto je po muzejima, bibliotekama, arhivima i privatnim zbirkama širom sveta, što i ne bi bilo tako strašno da nam ovo kulturno blago nije iščilelo iz svesti, kažu poznavaoci nacionalne baštine. Precizni zvanični podaci o srpskom kulturnom nasleđu van Srbije ne postoje, kao što ne postoji ni nacionalna institucija sa zadatkom da traga za tim neprocenjivim blagom.

- Nažalost, mi nemamo "Nešnel heritidž" kao Englezi, ni "Centar nacionalne slave" kao Rusi koji brinu o nacionalnom kulturnom nasleđu gde god se ono nalazilo - kaže Vladimir Davidović, stručnjak za međunarodno pravo, dugogodišnji sekretar i upravnik poslova SANU i pasionirani tragač za zaboravljenim kulturnim blagom. - Nije toliki problem što nam je baština rasuta širom sveta, sve dok je neko čuva. Nevolja je što je mi sami zaboravljamo. Kako drugačije objasniti da niko ne proučava veliki broj srpskih rukopisa u manastiru Svete Katarine na Sinaju, gde je boravio Sveti Sava i koji su kasnije pomagali kraljica Jelena, kraljevi Dragutin i Milutin, a Joanikije Srpski je bio iguman.

Procene stručnjaka ukazuju da je širom sveta raspršeno oko 5.000 srednjovekovnih rukopisa i knjiga, a da se ne govori o ikonama, relikvijama, opljačkanim muzejskim eksponatima i arhivama. Međutim, čak i prikupljanje najosnovnijih informacija o lokacijama gde se dragocenosti nalaze veoma je mukotrpno i zavisi pre svega od posvećenosti, veštine, upornosti i lukavstva pojedinaca koji su spremni za ponekad opasne avanture u paralelnom svetu iza institucija, u kome se mešaju naučne i kvazinaučne strasti, političke intrige i kriminal.

SEOBE I OTIMAČINE TOKOM šest velikih seoba u vekovima turske dominacije Srbi su deo svog duhovnog blaga nosili sa sobom u zbegove, a deo su ostavljali na milost i nemilost osvajačima. Ono što nije uništeno kupovale su strane diplomate i obaveštajci u okviru priprema za slamanje Osmanske imperije u Evropi. Kad su starine "ušle u modu" pojavilo se i mnoštvo trgovaca i lopova koji nisu imali pojma o umetničkoj i istorijskoj vrednosti srpskih knjiga, ali su savršeno dobro osetili da se na njima može zaraditi. Tako je došlo do paradoksa da najveći deo srpskih dragocenosti nije pokraden u srednjovekovnim osmanlijskim poharama, već tokom prošlog stoleća kada su pljačku srpskog kulturnog blaga izveli civilizovani evropski narodi.

- Još u Jugoslaviji počelo je političko "pokrštavanje" srpskih serdnjovekovnih rukopisa - otkriva dr Nikola Kusovac, naš istaknuti istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja. - Najstrašnije političke zloupotrebe odvijale su se u Hrvatskoj, gde su u muzejima zadržani mnogi dragoceni dokumenti koje su ustaše u Drugom svetskom ratu opljačkale iz srpskih manastira i crkava. Ne zaboravite da su "stručnjaci" NDH, kao što je bio Tkalčić, tada ušli u arhive Sremskih Karlovaca i manastira Fruške gore gde su selektovali materijal i jedan deo uništili, a drugi "spasili" da bi ih proglasili srednjovekovnim rukopisima pisanim "hrvatskom ćirilicom".

Sagovornik "Novosti" dodaje da opljačkano blago iz manastira i crkava sa teritorije NDH nikad nije u potpunosti vraćeno vlasniku - SPC, već je ugurano u depoe Sveučilišne biblioteke, Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i Povijesnog muzeja Hrvatske uz cinično obećanje Vladimira Bakarića da će jednog dana srpska baština biti izložena u "muzeju Srba u Hrvatskoj". Tako je u Zagrebu i završila Krmčija (zakonopravilo) Svetog Save, jedan od najdragocenijih srpskih rukopisa koji do dan-danas nije vraćen.

- Taj materijal je bio veoma teško dostupan istraživačima - naglašava Kusovac. - Pre ste mogli da dođete do baštine Srba u Bugarskoj i Mađarskoj, državama s kojima smo bili u poluratnom stanju, nego do one u Hrvatskoj i Makedoniji, gde su srpske srednjovekovne bogomolje i dokumenti morali da budu nazivani vizantijski.

Tek posle Titove smrti deo ukradenog blaga i relikvija iz Vojvodine, Hrvatske i BiH vraćen je Srpskoj pravoslavnoj crkvi i smešten u Vladičanski dom u Pakracu, koji je devedesetih među prvima bio na udaru hrvatskih snaga.

- Nažalost, to i lično mogu da posvedočim, jer sam dvogledom gledao "zenge" kako iz vladičanskog doma iznose stare dokumente, od srednjovekovnih rukopisa do matičnih knjiga i bacaju ih u plamen - priseća se s tugom Kusovac. - U Zagrebu je 1992. miniran muzej SPC u kome je takođe uništen veliki broj starih knjiga i dokumenata koja su svedočila o vekovnom postojanju Srba na tim prostorima. Nažalost u poslednje vreme ponovo je aktuelno "pokrštavanje" srpske pisane baštine u "hrvatske ćirilske rukopise". Pokojni patrijarh Pavle stalno je ukazivao da srpska nacionalna baština spasena iz Hrvatske tamo može da se vrati tek onda kada se tamo vrati i narod kome ona pripada. Sada se ta baština vraća crkvama koje su uništene, tako da se ne zna gde ona zapravo završava.

PRIVATIZACIJA ISTORIJE VELIKI deo arhiva iz Prvog srpskog ustanka, kad je stvorena moderna srpska država, zvanično se smatra zauvek nestalim. Međutim, poznavaoci antikvarskog tržišta tvrde da to nije istina.
- Primerak Karađorđevog ustava iz 1806. prodala je Kolumbija muzeju u Njujorku jedna dama iz porodice Karađorđević - kaže Vladimir Davidović. - Jedan naš episkop još u svojoj kući drži Karađorđevu ratnu zastavu koju je prethodni vlasnik zaveštao crkvi.

Da je opljačkana baština "zapaljiva roba" bez obzira na starost pokazuje i izveštaj "Potraga za ukradenom istorijom" o pljački srpskih istorijskih dokumenata u Drugom svetskom ratu, koji je skrivan 60 godina. U njemu sekretar državne komisije za restituciju Vojislav Jovanović Marambo upozorava da su Nemačka i Austrija i posle Prvog svetskog rata zloupotrebile pokradene dokumente za kreiranje istorijskih falsifikata koji su odgovornost za svetski sukob svaljivale na Srbiju i pozivale na novi preventivni rat protiv nje. Nažalost, opljačkani arhivi ni do danas nisu vraćeni, kao ni blago opljačkano iz Narodnog muzeja.

- Ako pogledate registar eksponata Narodnog muzeja pre Prvog svetskog rata i njihov popis po okončanju rata, videćete hiljade rubrika s istom beleškom: "Nije zatečeno" - kaže dr Nikola Kusovac. - U austrijskom bombardovanju 1914. muzej je teško stradao i ostatak dragocenosti je ukrcan u železničku kompoziciju za Grčku. Međutim, Šiptari su napali i opljačkali voz kod Kosovske Mitrovice, a blago su razvukli oni, Nemci i Bugari. Uprkos mnogim međunarodnim dogovorima, do danas je u muzej vraćena samo jedna mala rimska posuda iz Nemačke.

Paradoks je, po mišljenju Vladimira Davidovića, da je Srbija u oba svetska rata bila pobednik, a da od Bugarske nije tražila opljačkano blago, iako je na to polagala sva prava.

- Riznicu Visokih Dečana opljačkanu u Prvom svetskom ratu danas možete videti izloženu u muzeju u Sofiji, kao i ikonu plemića Dejanovića iz 14. veka ukradenu iz manastira Poganovo, kraj Pirota, a u Narodnoj biblioteci u Plovdivu je velika zbirka otetih srpskih rukopisa - nabraja Davidović.

TOVARI ZA RUSIJU

RUSIJA čuva veliki broj srpskih rukopisa, uključujući i najstariji - Savinu knjigu iz 10. veka, koja nosi ime po prepisivaču, popu Savi. Ruski monasi, ili pripadnici čuvene tajne službe "crne kancelarije" koji su se predstavljali kao kaluđeri putovali su po Srbiji održavajući kontakt Moskve s ovdašnjim sveštenstvom, a u Rusiju su nosili čitave tovare starih srpskih knjiga. Kasnije su i ruske diplomate na Balkanu prikupljale srpske knjige i poklanjale te zbirke ruskim bibliotekama. Posle velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem veliki broj Srba odselio se u današnju Ukrajinu i osnovao dve države Slavjanoserbiju i Novu Serbiju, čiji se arhivi i danas nalaze u Minsku.

Naročito veliki broj rukopisa nalazi se na Kazanjskom univerzitetu u Kazanju, Novorosijskom muzeju u Odesi, Petrogradskom muzeju i Publičnoj biblioteci. Izuzetno vredna zbirka od 1.500 rukopisa je u Rumjancevskom muzeju u Moskvi, gde se i u biblioteci nalazi veliki broj rukopisa koje je sakupio Giljferding, ruski konzul u Sarajevu.

- Veliki broj starih knjiga, među kojima Psaltir s časlovcem iz 1519, Praznični minej iz 1538, Oktoih iz 1537, ali i veoma retka knjiga Novjejši slavenski propisi, koju je u Sremskim Karlovcima izrezao Zaharije Orfelin, sva u gravirama, nalazi se u Crkvenom muzeju u Lavovu - navodi Vladimir Davidović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

Nemanja Mitic

16.11.2011. 22:04

Dragi moji posle svih ovih desavanja,ratova i satanizacije Srba tragao sam zasto nas mrze svi.Dosao sam do fantasticnih podataka.Sveje pocelo od nas Srba.Srbija do Tokija je nekada bila stvarnost ne glupost.Ko ne veruje neka ode naGoogle maps neka uveca zemlje Azije Evrope Severne Afrike da moze videti nazive sela i gradova veoma ce te se iznenaditi kao ja.Zasto nam kradu Istoriju ? Da bi mogli da kazu da su stariji od nas ida smo mi dosli sa Marsa .Srbi su ostavili po celoj Evropi tragove.

kdjvzn

16.11.2011. 22:30

@Nemanja Mitic - Ja sam to radio s mapama okolnih zemalja, iz znatizelje, ne iz nacionalizma. Albanija je puna vidljivo srpskih i redizajniranih, albanizovanih srpskih imena. Cak i na samom jugu Grcke mogu se naci srpska imena sela, da ne pominjemo gradic Granitsa koji je tacno na sredini Grcke i rijeku koja se zove Granitsiotis. Zaintrigiraos si me...

Vesna Radojlović

18.11.2011. 15:12

@Nemanja Mitic - Dovoljno vam je da pročitate istraživanja dr Olge Luković Pjanović, koja je doktor lingvistike, i na Sorboni je odbranila rad o najstarijem poreklu Srba i srbskog jezika, i sve će vam biti jasno.

elene

19.11.2011. 13:52

@Nemanja Mitic - Istraživanja?!Nemam vremena ni dovoljno prostora da se bavim podrobnijom analizom gospođinih kvazinaučnih dostignuća, te ću apelovati da pročitate knjigu profesora Radića, "Srbi pre Adama i posle njega". P.S. "Vi" pišem malim slovom jer se ne obraćam Vama kao pojedincu, već svim istonemišljenicima, nesposobnim da, unutar čaure patriotizma/nacionalizma/ŠOVINIZMA jačeg od zdravorazumskog zaključivanja, razluče istinu od želja, potreba i sujete srpskog naroda.

Stefan

11.12.2012. 13:04

@Nemanja Mitic - Taj Vaš prof. Radivoje Radić je sve samo ne stručnjak za istoriju, pa on ne zna ni da se njegovi Vizantinci nikada tako nisu nazivali, pa čak se ni njihova država nikada nije tako nazivala.Radi se o nemačkom falsifikatu, jer istoričar Hieronymus Wolf (1516–1580), izmišlja (1557) izraz Vizantija i Vizantinci, u delu „Corpus Historiæ Byzantinæ“.Stanovnici pomenute države su se zvali Romeji, a država Romeja (Imperium Romanum, Imperium Romanorum, Romania, ili Res Publica Romana).

Батко

03.02.2013. 11:19

@Nemanja Mitic - Претпостављам да се би бавите неким озбиљним истраживањима и да сте довољно стручни да дајете свој објективан суд о прошлим временима?

Milan M.

16.11.2011. 22:34

Kako nema institucija,pa koja institucija vrati nedavno one dvije umjetnicke slike koje zalutase u Srbiju.Razlika je jedina sto su te tudje slike osvanule u Srbiji djelom pojedinaca,a iza nestanka Srpske bastine stoje pojedine drzave.

Nemanja Mitic

16.11.2011. 22:43

Zivim u Austriji pre nekoliko dana su imali nacionalni praznik.Na naslovnoj strani novina stoji 1015 godina Östereich. Dalje stoji sve je pocelo od Ostarrichi i od Babenbergen.Kada pogledamo ime OSTARICI.NI slucajno nije Srpsko.I BABINBREG sta vidimo da su braci AUSTRIJANCIMA SRBI osnovali drzavu.Cudno zar ne.Najvise se germani trude da uniste Srbiju ida dokazu da smo pali sa Marsa. Zato nam i kradu dokumenta i sve svetinje idan danas.Uz BOZIJU pomoc doci ce polako istina na videlo .

srbo

17.11.2011. 10:58

@Nemanja Mitic - Nemanja, podseti me na profesora slavistike, koji je tvrdio da je veliko ime na Beogradskom univerzitetu i moju paznju privukao izjavom da proucava arhive Hilandara. Uz dozu uzbudjenja pitam "Vi znate crkveno-slovenski?", a on ce "pa ne bas, citam i vidim otprilike o cemu se radi". I onda Srblji pisu naucnu literaturu. Hocu ovde skrenuti paznju i da npr. LUK moze biti biljka, oruzje i matematicki pojam, a isto tako i KOSA moze biti orudje, dlaka, ili zensko ime, sve zavisno od naglaska.

ziveli mi

17.11.2011. 13:26

@Nemanja Mitic - Nemanja potpuno si u pravu, Stari Sloveni-Stari Srbi su ovde postojali oduvek, i ovde i u skoro celoj Evropi velikom delu Azije severnoj Africi, a velika seoba Slovena kojom su oni navodno tada dosli na ove prostore je samo jedna migracija naroda na nivou seobe pod vodjstvom Čarnojevića

miami

16.11.2011. 23:05

Krivci imaju i ime i prezime.Samo sto u Srbiji rec odgovornost ne postoji.Politicari su ogledalo glasaca.

sin.siti@rocketmail.com

16.11.2011. 23:39

Ako su toliko civilizovani i imaju svoju kulturu, zašto su krali našu?????