„Planeta majmuna“ - ko je kome pretnja

K. Joković

16. 07. 2011. u 20:39

„Планета мајмуна“ - ко је коме претња
Posle 43 godine u bioskope stiže novi deo filma „Planeta majmuna: početak“. Između ljudske i majmunske vrste nastavlja se bitka za prevlast

ŠTA se događa kada evolucija „zapreti“ da postane revolucija, videćemo već od 4. avgusta, kada u domaće bioskope stiže film Ruperta Vajta „Planeta majmuna: Početak“. „Obrnuta“ priča od one originalne iz davne 1968. godine, u režiji Frenklina Dž. Šafnera, a prema romanu Pjera Bula, kada se svemirski brod Džordža Tejlora (Čarlton Heston) spusti na nepoznatu Planetu izvan Sunčevog sistema, na kojoj ga čekaju majmuni - svesna, inteligentna bića koja ljude smatraju opasnim životinjama.

Podaci od pre 43 godine govore da je Šafnerova „Planeta majmuna“, na iznenađenje svih, odmah postala hit! O popularnosti filma i svojevrsnom kultu svedoči i činjenica da su od 1970. do 1973. snimljena čak četiri nastavka, kasnije i dve TV serije...

Posle više od četiri decenije između ljudske i majmunske vrste nastavlja se bitka za prevlast na Zemlji! Ko je u pravu, a ko ne? Hoće li, možda, ova friška „Planeta majmuna“ pričati o tome da je samo pitanje momenta kada će planetom zavladati bića od kojih se veruje da smo nastali? Čija perspektiva je ispravna i čiji zakoni su važeći?

- U suštini nema toliko mistifikovanog fenomena „Planete majmuna“, međutim, postoji sećanje na šest filmova iz šezdesetih i sedamdesetih godina i TV seriju, film Tima Bartona iz 2001... Generalno, „Planeta majmuna“ jeste deo pop-kulture, ali nažalost ne toliko koliko bi trebalo da bude - smatra dr Aleksandar S. Janković, docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

BENKSIJEV GRAFIT “UPOZORENJA“
PLANETA majmuna je očigledno alegorična. Ne morate ni da zagrebete ispod površine filma, a već vidite da im je društvo, baš poput našeg, podeljeno u klase, sa naznakama rasnih problema i opasnostima koje nosi i ljudsko društvo. Majmuni su, tako alegorični, večita inspiracija. To su bili i za svetski poznatog uličnog umetnika, Engleza Benksija. Na jednom od njegovih grafita nacrtan je majmun na kojem piše „Smejte se sada, ali jednog dana, mi ćemo biti glavni!“

Za neke ljubitelje naučne fantastike ovo je jedan od najkontroverznijih i najboljih NF filmova svih vremena. Maske majmuna su za to vreme bile novitet, jer su nanošene direktno na lica glumaca. Eksperiment u filmu je bila i muzika sa udarljakama i duvačkim instrumentima, kao i potpuni nedostatak muzike u završnoj sceni, koja se danas svrstava u antologijske.

- Prvi film „Planete majmuna“ je važan upravo zbog kraja koji očitava nuklearnu epohu - smatra Janković. - Ta scena se takođe uklapa u epik sa sandalama sa Čarltonom Hestonom. Nešto što je bilo kontroverzno krajem šezdesetih, danas je u najmanju ruku zabavno, jer ne postoji toliki hladnoratovski strah kao u to vreme. Sada su drugačije zebnje u pitanju, antropološko-biološke, što je Tim Barton primenio u svojoj verziji.

Lidija Prišing, teoretičar umetnosti i medija, objašnjava (što je iznela i u predavanju nedavno održanom u okviru ciklusa „Filmovi koji gledaju nas“, na temu „Kad stvar propriča: ljudski i neljudski govor, ljudska i neljudska subjektivnost u filmu „Planeta majmuna“) da „svi naučnofantastični filmovi iz vremena Hladnog rata, bili oni sovjetski ili američki, a čija je tematika vezana za putovanje čoveka u svemir, nesumnjivo na nekom nivou moraju imati veze sa tada aktuelnom blokovskom trkom za put u svemir“.

Aluziju na tadašnju političku situaciju filmu dao je Majkl Vilson, u poslednjoj „ruci“ scenarija, oslikavši stanje duha i vremena u kojem je film sniman, zbog aktuelnog rata u Vijetnamu, ubistva Kenedija i Martina Lutera Kinga, kao i zbog društvenih nemira.

- Od tada je prošlo više od 40 godina. Živimo u drugačijem svetu. Danas je deljenje karata drugačije. Sada mi sve više liči na novelu Dafne di Morije „Ptice“, od koje je Hičkok napravio ultimativni apokaliptični film. Ovaj svet uništava prirodu. Tačka. Suština je kako će i da li će priroda uzvratititi. Hajde da se fokusiramo na taj problem - poziva Janković.

SVE KREĆE IZ LABORATORIJE
PREDANI naučnik (Džejms Franko) istražuje lek za Alchajmerovu bolest, eksperimentišući na majmunima u laboratoriji. Jedan od njih, Cezar, naglo počinje da mutira. Kako bi ga spasio od kolega koji smatraju da ga treba eliminisati, naučnik mora da izvede Cezara iz laboratorije... Pored Franka, u filmu igraju i Tom Felton, Frida Pinto, Endi Serkins, Brajan Koks...

Ako se vratimo činjenici da „Planeta majmuna“, ipak, spada u naučno-fantastični žanr i mnogi je smatraju odličnim filmom (ne i klasikom), nenametljiva „filozofija“ u napetom i zabavnom ostvarenju otvara pitanje kakvo je, zapravo, to društvo?

- Društvo majmuna je društvo racionalnih bića, koje vodi telo sastavljeno od naučnika, telo koje se zove Akademija, i čije strogo određene zakone sprovodi bezlični birokratski aparat. Kada se astronaut Tejlor nađe pred sudom te birokratije, postaje jedan ultimativni kafkijanski lik, žrtva birokratskog aparata - analizira Prišingova i dodaje da unutar koordinata sveta u filmu, ono što izgleda kao skrivanje istine nije prosto samo to:

- Ona u sebi sadrži deo istine koji je za novu, majmunsku civilizaciju najbitniji, a to je istorijska činjenica da je čovek biće koje je pretnja društvu majmuna!

Hoće li nam i nova „Planeta majmuna: Početak“ doneti kritiku društva ili neka od rešenja savremenih problema na našoj Planeti? Hoće li nas privoleti da stanemo na stranu „majmunskog društva“, da počnemo da razmišljamo na drugačiji način ili će nas, možda, samo naterati da se svi gorko i duhovito zapitamo: ko je ovde, zapravo, majmun?!

- Svakako da film mora i treba da ima komentar na naše društvo. Problem majmuna Cezara je već primenjen u franšizi, ali ne ovoliko sveobuhvatno. Mislim da ima smisla, s obzirom na to da taj deo, kada majmuni preuzimaju Zemlju, nikad nije rasvetljen u filmovima. Civilizaijski strahovi su se proširili i dobijaju novi nivo. Biološki inženjering je ambivalentna stvar. Ovaj film je skoro novozavetno upozorenje kako stvari protiv Boga mogu da završe. Zato, hajde da vidimo „Planetu majmuna: Početak“, pa da ga tumačimo u duhu vremena - zaključuje dr Aleksandra S. Janković.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije