Od Rastka do Rastka

U bašti kafića “Vitraž” u srcu Beograda, profesor Radomir Baturan priča kako je prošlo već deset godina od kako je u Kanadi. Tamo je naučni saradnik u centru za ruske i istočnoevropske studije Univerziteta u Torontu. Usmeren ka istraživanju srpske književnosti. Autor i priređivač brojnih knjiga, magistrirao na Pekiću, doktorirao na Rastku Petroviću, profesor Baturan sada je u Srbiji zbog predstavljanja nove knjige: “Od Rastka do Rastka”. Kao što se objašnjava već u podnaslovu knjige, reč je o antologiji srpskog metafizičkog pesništva.
Izdanje vrhunskog kvaliteta, koje kao izdavači potpisuju kanadski “Nea pablišing” i beogradski “Grafički atelje Dereta”, objavljeno je pre deset dana. Postoji šansa, kaže autor, da se knjiga pojavi i na engleskom.
* Šta označava naziv antologije?
- Rastko Nemanjić prva je međa i sa njim počinje srpsko pesništvo. Druga međa je Rastko Petrović. Zato što je on najveći inovator u našoj poeziji i književnosti i preteča svih pravaca i struja koje su imali Evropa i svet između dva svetska rata, a koje je on preneo u srpsku poeziju. Nikada u svojoj istoriji naša poezija nije imala procvat kao u tom periodu.
* Zašto niste otišli dalje od drugog Rastka?
- Treba pustiti ljude da umru, ako me razumete. Da prođe pedesetak godina, da se slegnu mode, struje, ideologije, pa da se onda vidi šta ostaje za antologije.
* Suština izbora objašnjava se u podnaslovu knjige. Šta je, zapravo, metefizička poezija?
- Teško je objasniti u kratkom razgovoru. Dva su kriterijuma od kojih nisam odustao tokom sastavljanja knjige: estetski i metafizički. Ovaj drugi pokazuje da izabrane pesme u sebi sublimiraju verovanje u onostrano, u život posle smrti. Ključno pitanje postavlja Jovan Subotić u pesmi “Embrionu”: “Ima l’ put zemlja, koji kroz grob vodi”. Subotićev, moj i odgovor svih pesnika metafizičara je da - ima!
* Da li je onda Vaša antologija religiozno usmerena?
- Ne. Ogradio sam se u pogovoru da ona ne uključuje isključivo religiozni ugao. Kao što ne sadrži ni narodno pesništvo. Antologija obuhvata umetničko pesništvo. Tu je Dučić, kao gromada među liričarima, Njegoš sa “Lučom”, ali i pesnici koji se do sada nisu pojavljivali u antologijama: Đorđe Marković Koder i posebno Živko Jevtić.
* Kakvu reakciju očekujete od književne javnosti Srbije, obzirom da, kako sami kažete, ne pripadate nijednom klanu, izdavaču i dominantnoj književnoj struji?
- Ne očekujem potpunu saglasnost sa mojim izborom, ali nisam se ogrešio o pomenute kriterijume. Neki veliki pesnici nisu bili dovoljno metafizički i obrnuto.

USAMLJENA “SRBIKA”
U Ministarstvu za dijasporu su predstavljene dve knjige profesora Baturana: antologija metafizičkih pesama “Od Rastka do Rastka” i izbor eseja “Kazivanje u Srbici”. Ova druga objavljena je u martu, a reč je o prikazima knjiga koje Baturan svakog petka iznosi u knjižari “Srbika” u Torontu, jedinoj srpskoj knjižari u Severnoj Americi, koju vodi porodica Atić i koja postoji od Drugog svetskog rata.