NEĆE MOĆI: San letnje noći

Filip Rodić

27. 09. 2020. u 07:26

НЕЋЕ МОЋИ: Сан летње ноћи

Foto: Privatna arhiva

KAKO je Sara Radojković, kolumnistkinja i još od svega po malo, a sve u svemu ništa, provela raspust maštajući o mladom patrijarhu

VELIKA vernica (to ističe u prvoj rečenici svog pismenog zadatka) zna da "ima ona jedna molitva koja se zove Simbol vere i u njoj se nižu reči". Navodi nam Sara u nastavku otprilike kako ide ta molitva, čime dokazuje da je tokom letnjeg raspusta makar to pročitala. Sve joj se svidelo u Simbolu vere, osim jednog dela - onog u kojem se iskazuje vera "u jedinu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu" - jer joj tu "onako dobrano neka kost zastane u grlu" pošto, kaže, u ovu sadašnju srpsku crkvu ne veruje. "Da, imam svoje skriveno mesto za liturgiju, jer je zajedništvo važno u pravoslavlju i imam zaista, tu jednu jedinu crkvu u Beogradu gde se osećam okej, ali u ovu crkvu kao instituciju punu ostarelih Gandalfa ali bez čistog srca i nekih posebnih moći, e u to ne verujem", dodaje ona dokazujući da je pročitala još barem i "Gospodara prstenova". Iako "skriveno mesto za liturgiju" zvuči pre kao nešto u stilu "kućice na drvetu" u koju se ušunja s drugaricama pa se igraju crkve do mile volje, deluje kao da se radi o nekoj pravoj crkvi, "jednoj jedinoj u Beogradu" u kojoj se oseća "okej" (verovatno ih je sve obišla pa zna da je ta njena jedina takva).

DAKLE, odmah na početku ovog pismenog zadatka jasno nam je da Sara veruje u pravoslavlje, ali ne veruje u pravoslavlje. U stvari, veruje u "niz reči", ali bez nekih reči. Sari bi, ako ima osnovnog pojma o religiji, odmah trebalo da bude jasno da ona pravoslavna nije. Baš kao što se ne može biti "malo trudan", tako isto se ne može biti ni "malo pravoslavan". Razlika između pravoslavnog i katoličkog Simbola vere mnogo je manja od ove koju bi Sara uvela. Nepomirljivost oko "filiokve", tj. pitanja ishodi li Sveti duh samo od Oca (pravoslavci), ili i od Sina (katolici) dovela je do raskola i stvaranja dve potpuno odvojene crkve. Sarin predlog da se iz Simbola vere izbaci "u jedinu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu", pošto ona u tu Crkvu ne veruje, još je ozbiljnije odstupanje od pravoslavne dogme nego "filiokve", jer je Crkva telo Hristovo podjednako kao i pričešće. Ne verovati u Crkvu znači ne verovati ni u Hrista i tačka. Draga Saro, ili veruješ, ili ne veruješ.

MOŽE se, naravno, verovati u neku drugu crkvu, ali onda se ne može reći za sebe da si pravoslavne vere. A vidi se da je Sari na njenom stupnju razvoja potrebno nešto malo drugačije od pravoslavne crkve. Njoj su potrebni sveštenici koji nemaju samo izgled Gandalfa nego i neke "posebne moći". Dakle, potrebno je da su čarobnjaci. A koje bi to "posebne moći" trebalo da budu? U ovom domenu Sarin pismeni zadatak prelazi iz verske analitike u tinejdžersku erotiku: "Zato hoću mladog patrijarha. Hoću da ima pogled od kojeg se ledi krv u žilama. Hoću da je dostojan titule, hoću da kad hoda zemljom ja verujem da lebdi. Hoću da kažnjava grešnike molitvom koju sprovodi na neobičnim mestima. Hoću da se cela zemlja obavije tišinom i crninom kada ga izda srce, a zatim hoću da vaskrsne tako da za to niko ne sazna. Hoću da njegovo disanje osluškuju vernici preko radio-linije umesto svih drugih zvukova koji su mogli čuti sa radija tog dana. Hoću da puca od snage i da se sa njega sliva sveta voda dok izlazi iz bazena spreman za novi dan. Hoću da ga se poslušnici boje, ali da ih umiruje njegova ljubav. Hoću da promeni ovu našu crkvu iz korena." Da li iko normalan stariji od 15 godina ovako razmišlja i zamišlja jednog verskog velikodostojnika? Da! I u ovom trenutku saznajemo da je Sara tokom raspusta ne samo čitala već i gledala. Gledala je seriju "Mladi papa" Paola Sorentina i pomislila da se radi o dokumentarcu, a ne o fikciji.

SUŠTINA ovog pismenog zadatka učenika koji ne zna razliku između "prepisivati" i "pripisivati" ("svoje prljave misli ne prepisujte meni, U stvari, prepišite ih, slobodno"), ili urednika koji ne vidi problem sa interpunkcijom, stilom i sadržinom pa ga objavljuje, nisu te maštarije. Suština, i zbog toga je i objavljen na dotičnom informativnom portalu, jeste u tome što se rasplinjuje ideja "korenite promene u crkvi" i neophodnost razračunavanja sa "popovima lopovima, silovateljima, ratnim zločincima..." Suština je još jedan napad na SPC iz ugla nekoga ko se predstavlja kao vernik, a to očito nije. Baš kao što se i profesor Kubat predstavlja za profesora Bogoslovskog fakulteta, a da to suštinski nije. Ili Milićević za sveštenika, a da njegovi stavovi nisu baš pravoslavni. Suština je i promovisati nam za "mladog papu" čoveka koji se mnogo dopada najrazličitijim profilima drugosrbijanske javnosti, ali koji bi po svom ponašanju mnogo pre mogao biti "mladi papa" nego "mladi patrijarh". Ako ćete crkvu birati po njenom predvodniku, budite slobodni. Osnujte svoju crkvu i birajte sebi patrijarha. Ali nas ostale ostavite više na miru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)