BOLESNE UMOTVORINE MEDIJA: Medijska “nacifikacija” srpskog naroda (6)

Vladimir Ilić

23. 10. 2020. u 20:00

БОЛЕСНЕ УМОТВОРИНЕ МЕДИЈА: Медијска “нацификација” српског народа (6)

Foto "Novosti"

MEDIJSKA nacifikacija i demonizacija političkih predstavnika srpskog naroda imala je dvojaki cilj: a) da okrene nacionalnu političku javnost protiv lidera koje je narod legalno i legitimno izabrao na izborima, i b) da okrene internacionalnu javnost protiv srpskih lidera, kako bi oni, usled te "globalne nepopularnosti" izgubili podršku u svetu.

Okretanje nacionalne (srpske) javnosti imalo je za cilj da "poništi", za pojedine međunarodne krugove i "centre moći", nepovoljne rezultate izbora tokom devedesetih godina prošlog veka u Republici Srbiji. Medijska podrška tadašnjoj opoziciji trebalo je ne samo da ohrabri lidere i članstvo opozicionih stranaka da demonstracijama na ulici, ili izborima, sruše tadašnju vlast, oličenu u socijalistima Slobodana Miloševića, nego i da čitavom narodu pokaže "reakcionarni karakter" te vlasti. Iznoseći pred javnost stvarne ili fabrikovane primere neviteškog ponašanja srpskih lidera, trebalo je narodu Srbije, već vekovima odgajanom na primerima borbe za slobodu, ukazati da su lideri nedostojni svoga naroda. Tipičan primer je poređenje sa Adolfom Hitlerom, u prvim fazama medijskih dejstava, a potom i sa bivšim iračkim liderom Sadamom Huseinom.

OKRETANjE internacionalne javnosti, trebalo je takođe staviti pod "kišobran" prepoznatljivog političkog i društvenog fenomena koji "ne treba posebno elaborirati", jer je "ceo svet protiv" - nacizma. Tako se, pritiscima medija, vršio pritisak na političke predstavnike tzv. međunarodne zajednice. Cilj je bio da zvanična Srbija bude izolovana. Frapantno jednoglasje i monolitnost, tipično za boljševizam i nacizam, karakterisali su mejnstrim medije, što potvrđuju sledeće "umotvorevine":

- "Gospodin Milošević je samo drugorazredni Hitler. Londonska konferencija ne sme postati drugorazredni Minhen." ("Njujork tajms", 4. avgust 1992)

- "Ceo Pariz prekriven je velikim panoima sa dve slike. Jedna je prikazivala sliku mršavog čoveka s druge strane bodljikave žice, a u uglu stražar u nacističkom logoru sa natpisom: 'Zar vas zarobljenički logor u kome se vrši etničko čišćenje ne podseća na nešto?'. Na drugom plakatu bile su slike Hitlera i Slobodana Miloševića." (Džin Toski Viskonti: "Koridor", str. 191)

- "HITLEROŠEVIĆ" - naslovna strana italijanskog "Espresa", 9. aprila 1999, tokom agresije NATO na SR Jugoslaviju;

- "LICE ZLA" - naslovna strana "Njuzvika", 9. avgusta 1999, sa "deskriptivnim" podnaslovom: "Miloševićev um i motivi, kriza izbeglica";

- "Srbi su pušteni s lanca. Njima komanduje u Bosni general Ratko Mladić koji ima reputaciju da je nemilosrdno logičan, ali lud." ("Tajms", 9. novembar 1992);

- "Ko je zapravo taj čovek koji prkosi Ujedinjenim nacijama i NATO? ... Osveta neotesanog crnogorskog 'papka' (Radovan Karadžić) sarajevskim varošanima koji su mu se podsmevali... Osveta polupesnika... Osveta skrenutog psihijatra svojim kritičarima..." (pariski "Ekspres", 1. jun 1995);

- "Mladić ratnik: Ratko Mladić, 51 godina, komandant srpskih snaga u Bosni, figurira na svim listama ratnih zločinaca. Postao je čuven po masakrima civila u Hrvatskoj. U Vukovaru, Srebrenici, Goraždu, Sarajevu, svuda je primenio svoju krvoločnu efikasnost.

Izmišljotine izvesne gospođe Miler

GROZOTE o Srbima ispisuje i Herta Miler u "Frankfurter algemajne cajtungu", 24. aprila 1994. godine: "Sablasni nacionalistički samoimidž bio je stvoren kao mapa Velike Srbije koju je Milošević držao u svojoj beležnici već izvesno vreme i koja je prekrivala groblja tokom tri godine.

Milošević i Karadžić, dva lica koja nas zastrašuju iznova svakog dana kada ih ugledamo. Dvojica masovnih ubica, koji su zahvaljujući svojoj poziciji gospodara rata uspeli da postignu prestiž kod stanovništva čiji je razum bio pomračen i koje na sebe primenjuje definiciju rase kako bi bilo sposobno da se oseća kao nacija."

Jedno objašnjenje: njegovog oca su ubile ustaše 1943. Njegova 23-godišnja ćerka, nemoćna da podnese sliku svog oca, ubila se prošle godine..." (pariski "Ekspres", 1. jun 1995);

- "ĆOSIĆ - ideolog: Balkanski Tolstoj... Sanja da će do smrti povratiti svoj politički uticaj. Dobrica Ćosić, 73 godine, nikada nije podneo svoje svrgnuće sa mesta predsednika 'Jugoslavije' (Srbije i Crne Gore). Ovaj pisac, često nazivan balkanskim Tolstojem, već je odigrao svoju ulogu. On poriče da je pisao famozni pansrpski manifest koko je 1986. objavila Akademija nauka. Ali, više puta je priznao da je bio inspirator. Njegove reči:

'Srpsko etničko pravo je ujedinjenje u jednu državu, a Bosna nikada nije postojala, niti će postojati..." (pariski "Ekspres", 1. jun 1995);

- "Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum." (Žak Delor, tadašnji predsednik Evropske komisije, izjava na francuskoj TV, maja 1994);

- "SRPSKI slovenski nacizam započet je oko 1900. godine i cvetao je dvadesetih godina ovog (20.- prim. a.) veka, posle stvaranja nestabilne multietničke Jugoslavije. Brojni uticajni srpski pisci i akademici, posebno Vaso Čubrilović i Radivoje Pešić, proglasili su Srbe za rasne supermene, a Srbiju za kolevku zapadne civilizacije. Srpski nacisti su tražili etničko čišćenje svih 'rasno inferiornih', Mađara, Hrvata, Jevreja, Albanaca, katolika i muslimana iz očišćene Velike Srbije koja se rastezala od Italije do Egeja. Majka Tereza, Albanka sa juga Jugoslavije, završila je u Kalkuti zato što je njena porodica bila isterana iz svoje kuće od srpskih nacista devedesetih godina tokom kampanje etničkog čišćenja. I onda, kao i sada, srpski nacisti su upozoravali na plodnost nesrpskih žena i pozivali na masovni izgon, eksterminaciju ili sterilisanje 'rasno inferiornih'... Milošević je ponovo zapalio srpski nacizam, pošto ga je Tito ukinuo tokom dve decenije... Srpskoj armiji - senki SS - bilo je naređeno da etnički očisti Bosnu od 'muslimanske prljavštine'. Srpski nacisti sada denunciraju Miloševića zbog toga što je omanuo da ostvari ovaj cilj. Na drugoj strani, opozicija Miloševiću mogu da budu nacisti, ili ekstremna desnica. Ako se ne iščupa iz korena, nacizam može nastaviti svoje snažno delovanje u Srbiji..." (Erik Margolis, "Toronto star", 12. decembar 1996);

- "PUTOVANjE kroz Bosnu učvrsti vas u uverenju da je namera Srba bila da stvore takvu pustoš da niko neće poželeti tamo da se više vrati. Potpuno ista operacija sprovodi se i na Kosovu, a idejni tvorac u oba slučaja je isti - jugoslovenski predsednik." (Henri Porter, "Sandej telegraf", 9. avgust 1998);

- "Radikalno desnom, fašističkom politikom etničkog čišćenja, otvaranjem koncentracionih logora, ubijanjem možda više od 150.000 ljudi i zlostavljanjem i silovanjem bezbroj žena i devojaka, srpsko rukovodstvo se samo stavilo na stub srama međunarodne javnosti." ("Tagescajtung", 7. decembar 1992).

SUTRA: Primeri revizije istorije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Dijaspora

31.10.2020. 09:12

Hvala za svu dokumentaciju. Bice nam referenca u budcnosti posebno mi je drago sto navodite i imena novinara da vidimo ko je primao "donacije" za satiranje srba.