FELJTON - TITO HOĆE PRINUDNU UPRAVU: Pojedinac ne može da bude institucija

Mirko Stamenković

09. 11. 2021. u 18:00

PROBLEM odnosa u federaciji bio je u prevazilaženju postojećih disproporcija. Oni najrazvijeniji - Hrvatska i Slovenija - nisu krili da žele apsolutnu vlast u svojim republikama.

ФЕЉТОН - ТИТО ХОЋЕ ПРИНУДНУ УПРАВУ: Појединац не може да буде институција

Mirko Tepevac i Koča Popović, Foto arhiva "Novosti"

Zato je besmisleno i pomisliti da je "kraćenje Broza", kojim je formalno otvoren "proces gušenja liberalizma u Srbiji", bilo uzrok svega što se događalo početkom sedamdesetih godina XX veka.

Nažalost, mnoge situacije su mogle da nas "probude" iz samozadovoljstva, a nisu. Zanosilo nas je to što nam ekonomija raste, što Srbija postaje sve snažnija, a nas u "Novostima" što smo stvorili ne samo najtiražniji list u Srbiji, već list koji u pravom smislu te reči hara Jugoslavijom, svuda osim u Sloveniji.

Jednostavno smo gurnuli negde u "budžak zaborava" epizodu iz 1968. godine vezanu za Petra Stambolića. Zaboravili smo da se "otpisani" nikad ne predaju i vrebaju šansu da se vrate! Nikada nije prestala da "tinja" priča o "sukobima u Srbiji". Evo još jedne ilustracije toga.

RAZMATRALO se ko će na mestu predsednika CK SK Srbije naslediti Dobrivoja Radosavljevića, koji je toliko stradao u saobraćajnoj nesreći da je svima bilo jasno da je ostao na funkciji samo zato što mu se bližio istek mandata. Smatralo se da će ga na novom kongresu SK Srbije zameniti Petar Stambolić. I kao i uvek, u prethodnim razgovorima, pre zvaničnog kandidovanja, u većim gradovima su održavani zatvoreni sastanci partijskih foruma na kojima se razgovaralo o budućem kandidatu. Tako je bilo i u Beogradu. Na tom sastanku, kome je prisustvovao i Petar Stambolić, logično je bilo makar istaknuti njegovu kandidaturu, iako je bila pristigla i "mlada garda".

Lukavi Simo Zatezalo, sekretar Gradskog komiteta, zapravo je tada sebi obezbedio alibi za sve što se kasnije događalo povodom kandidature Petra Stambolića. Naime, on je na ceduljici napisao i doturio Stamboliću: "Da li da istaknemo tvoju kandidaturu?"

Stambolić mu je na istom parčetu hartije odgovorio: "Neću prihvatiti kandidaturu."

NARAVNO, sve ovo, saznao sam kasnije, i to zahvaljujući tome što su me zvali, kada se zvanično razgovaralo o kandidatima za predsednika CK SK Srbije, da im pomognem da se u referatu formuliše nemoguće - da je Marko Nikezić kandidat Beograda, ali da nisu protiv da kandidat bude i Stambolić. Maltene da im je žao što se nije kandidovao.

Dakle, bio sam pozvan da sročimo rečenicu u kojoj bi kandidat bio Nikezić, a iz koje bi Stambolić shvatio da su oni i za njega.

Mučili smo se nekoliko sati i naposletku sam rekao da je tu kraj mom novinarskom umeću, posle pet verzija koje su Zatezalo i oni najbliži njemu stalno odbijali. Jednostavno sam ustao i rekao: "Žalim, ali vi odista ne znate šta hoćete!" I tada mi je Zatezalo pokazao onu ceduljicu sa Stambolićevim odgovorom da neće da se kandiduje. Zatezalo ju je čuvao u svojoj kasi! Tada već nije bilo nemoguće igrom reči pomiriti nepomirljivo.

MARKO Nikezić je ostao jedini kandidat - i odmah zbunio Srbiju činjenicom da je mesto predsednika CK SK Srbije prihvatio i uslovio mnogim promenama. Pre svega, tražio je da svaki organ vlasti ili društveni forum bude što je moguće samostalniji i samim tim odgovorniji za svoj rad, ali i malobrojan po sastavu. Zbog toga je neprestano bio na meti starih kadrova i onih koji su ostali bez funkcija u republici i društvenim organizacijama.

Postoje i druga svedočenja. Recimo, o tome su pisali Pero Simić, koji je u jednom periodu bio i glavni urednik "Novosti", a i Dragi Stamenković, stari revolucionar i ilegalac, koji je bio neposredni učesnik u svemu o čemu je pisao. Obojicu citiram samo kada je reč o onim događajima koji su i meni poznati, ali iz druge ruke. Jer, Dragi Stamenković je bio bezmalo na svim funkcijama u Srbiji - od predsednika Sindikata, Izvršnog veća do člana Predsedništva SFRJ, uz to i član Saveta "Večernjih novosti".

PERO Simić je bio omladinski rukovodilac. U trenutku kada se već naziralo da "puca" u vrhu Srbije, Latinka Perović je jednom, u usputnom razgovoru, nagovestila da će verovatno najteže biti dvojici omladinaca - Miroslavu Markoviću, predsedniku, i Peru Simiću, sekretaru omladine Srbije. Rekao sam - nema problema, primićemo ih u "Novosti".

Kada je došlo do "čistki", Miroslav Marković je "bio bolestan", sklonio se u nišku bolnicu, a posle izvesnog vremena postao je šef kabineta kod Draže Markovića. Simić je došao u "Novosti". Pera Simića smo, zapravo, dva puta primali na zboru "Novosti", jer se navodno negde "zagubila prva odluka". Simić je svoj radni vek i završio u "Večernjim novostima".

Simić je, recimo, u feljtonu objavljenom u listu "Danas" o Nikeziću napisao: "Srpski liberali, kao i svaki politički pokret, imali su, naravno, i saputnike, kojima nije padalo na pamet da kod Tita bilo šta dovode u pitanje..."

IZ REČI Marka Nikezića izgovorenih 5. marta 1969, na sednici CK SK Srbije: "Moramo raskinuti sa tradicijom da pojedinac bude institucija", Simić zaključuje da je bilo i "onih drugih" i to potkrepljuje sledećim primerom:

"Januara 1971, kad je Tito od njega zahtevao da se češće sreće sa kosmetskim političarima, Nikezić mu je uzvratio kako se ti isti pokrajinski funkcioneri tokom poslednje godine drže tako kao da je Srbija izlišna, jer su na drugom mestu rešili svoje namere, u sporazumu sa Titom, Izvršnim biroom i Predsedništvom SKJ."

IGRE OKO KOSOVA I METOHIJE

STAVLJAJUĆI do znanja da je prozreo političke igre oko Kosova i Metohije, Marko Nikezić je pokušao da Josipa Broza istera na čistinu: "Što se tiče Kosova, Srbija ima jak stomak pa može da svari i to da Kosovo bude republika, i ako svi u Jugoslaviji misle da tako treba da bude, neka bude, ali morate računati da će se Srbija 'dezangažovati', a da će Beograd da stane u zaštitu manjina na Kosovu." Tito je doslovce rekao: "Nemoj, molim te, to, pa to je još jedna albanska republika."

Na Titovu tvrdnju: "Pa nemam ja nikakav sporazum sa njima", Nikezić je odgovorio da on to nije ni rekao, nego da se oni (lideri Kosmeta) ponašaju kao da imaju nekakav sporazum s njim.

SAMO dva meseca docnije, 11. marta 1971, kada je jugoslovenski vođa nagovestio da će sam odrediti koga bi Srbija trebalo da izabere u prvo Predsedništvo SFRJ, Nikezić je Titu odmah rekao da mu predlog za izbor Miloša Minića neće proći.

"Ja to ne podržavam!", kazao mu je. "Rukovodstvo Srbije ne bi predložilo Minića, niti bi prihvatilo da on bude u Predsedništvu SFRJ."

Tog istog dana Tito je u svojoj beogradskoj rezidenciji okupio članove najužeg rukovodstva Saveza komunista iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, po svoj prilici s namerom da oni ospu paljbu po Srbiji i njenom političkom vođstvu zbog Nikezićeve neposlušnosti.

Na iznenađenje prisutnih, Nikezić je odbio i samu ideju da se o Srbiji razgovara bez njenih najodgovornijih predstavnika. "Ako neko misli da Srbiju stavi na optuženičku klupu, savetovao bih mu da digne ruke od toga", rekao je i dodao: "Ne možemo biti ni pod čijom prinudnom upravom u Jugoslaviji."

SUTRA: RANKOVIĆEV PAD UZDRMAO SRBIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

RUSI POTVRDILI: Tržni centar je pogođen, ali nije naša greška