BRANISLAV NEDIMOVIĆ ZA “NOVOSTI”: Samo premijum proizvodi spasavaju srpski agrar, budžet povećan za 250 odsto i sada iznosi 400 miliona €

Jelena Subin

17. 09. 2021. u 18:26

PRERADA i premijum proizvodi nešto je što nedostaje srpskoj poljoprivredi. U budućnosti će agrar preživeti samo ako proizvede hranu vrhunskog kvaliteta i što većeg stepena prerade.

БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Само премијум производи спасавају српски аграр, буџет повећан за 250 одсто и сада износи 400 милиона €

Foto N. Fifić

Samo za takvu hranu ljudi su spremni da plate astronomske cene, a to je jedini način da osigurate sebi mesto u poljoprivredi i na tržištu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ovako, za "Novosti", objašnjava šta je to što nedostaje srpskoj poljoprivredi, ali i šta je jedini "lek" za napredak u ovoj grani privrede.

* Kako će se rešiti otkupna cena mleka?

- Proizvođači mleka trenutno se nalaze u veoma teškoj situaciji. Otkupna cena je prilično ispod koštanja, odnosno proizvodnje. Imali smo niz sastanaka u prethodnom periodu, kako sa proizvođačima, tako i sa otkupljivačima. Rešenje trenutne situacije zasigurno nije u jednom potezu države ili bilo koga drugog. Snažan pritisak koji je izazvalo poskupljenje cena inputa na proizvođače je globalni problem. Drastično su poskupele žitarice, a to je nemoguće obuzdati, jer stvar nije lokalnog karaktera. Država je izdvojila 25 miliona evra samo za povećanje premija mleka, sa sedam na 10 dinara po litri. Jasno je da to neće rešiti problem, ali uz povećanja koja su najavile i mlekare, verujem da će u dobroj meri biti umanjen. Neće ni cene žitarica rasti unedogled, tržište će i to regulisati.

* Kada će Nacionalna laboratorija početi da radi kontrolu mleka, kako bi se premije plaćale na osnovu toga?

- Kada je reč o Laboratoriji za kontrolu kvaliteta mleka, imamo sve spremno, ali trenutno radimo na zakonodavnom okviru, koji će regulisati i davanje premija za mleko po kvalitetu. To je izuzetno osetljiva materija i zbog toga nećemo naprečac ni rešavati taj deo. Svakako, on nije presudan za trenutnu krizu u mlečnom govedarstvu.

* Kako stimulisati srpske stočare da se bave ovom granom poljoprivrede?

- Prostora u stočarstvu ima i to u dobroj meri. Visokoplatežna tržišta traže kvalitetno meso i sireve, bilo da je reč o kravljim ili kozjim proizvodima. Ključ uspeha u tom sektoru je kvalitet, količina i kontinuitet. Dobro meso, posebno juneće, gotovo se uvek dobro plaća. Naravno, oscilacije kao i u svakom sektoru postoje, pa tako i tu. Na duže staze to ima perspektivu.

Foto: N. Fifić

* Dugo se pričalo o neiskorišćenim sredstvima iz IPARD fonda, kada je projekat započet, malo poljoprivrednika je bilo zainteresovano. Kakva je sada situacija?

- U ovom trenutku imamo oko 730 odobrenih predmeta, dakle povraćaja vrednih 65 miliona evra. Stiglo je još 125 zahteva koji će do kraja godine biti rešeni. Dakle, očigledno je da broj zahteva raste. Takav trend će se nastaviti. Više je razloga za to. Između ostalog, bolja uhodanost poljoprivrednika u sam proces IPARD, od podnošenja zahteva do samih procedura realizacije investicija, za koje su podneti zahtevi. Za mene je, međutim, daleko bitniji razlog to što je poverenje ljudi znatno veće sada, nego pre tri godine. Sada svi uviđaju značaj naših mera. Više se javljaju ne samo proizvođači srednje veličine, već i ozbiljni investitori, koji će tek dati važan impuls razvoju srpskog agrara. Reč je o prerađivačkim kapacitetima, koji po pravilu vuku ozbiljan broj kooperanata i time sa sigurnim plasmanom i cenom, mali proizvođači dobijaju ključnu priliku za lični razvoj.

* Koliko je pandemija uticala na činjenicu da Srbija treba da se okrene domaćoj proizvodnji i nju razvija, kako ne bi zavisila od drugih?

- Rekao bih da je to istorijska prekretnica u sektoru proizvodnje hrane, ne samo u Srbiji, već globalno. Danas su više nego ikada pre, svi svesni koliko je važna prehrambena sigurnost jedne nacije. Bez toga, nema ni države. Koliko je to važno najbolje svedoči jedna situacija iz prethodne godine. Kralj Bahreina mi je rekao da su prošle godine, uprkos milijardama koje imaju, bili u gotovo apsolutnom zastoju sa nabavkom hrane. Svi sada ulaze u agrar. Srbija kao izuzetno plodna zemlja je to i te kako prepoznala i pre pandemije. Povećali smo budžet za četiri godine, za 250 odsto, na sadašnjih 400 miliona evra. To je za mnoge zemlje iz okruženja, pre nego što postale članice EU, bila misaona imenica. Naravno, uvek treba više novca, ali mi smo zahvaljujući reformama i odluci da damo značaj agraru, učinili maksimalne napore.

NEMA MENJANJA ZAKONA O GMO

* OČEKUJE li Srbiju izmena postojećeg Zakona o GMO?

- Ne. Imamo jasan zakon koji u potpunosti zabranjuje proizvodnju i trgovinu GMO proizvoda. Naše inspekcije redovno kontrolišu kako granicu tako i zasade u Srbiji. Na svaki uočen pokušaj reagujemo odmah, podnose se prijave. Roba se vraća sa granice ili ukoliko je u pitanju zasad, uništava se.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)