Ekonomija

STIŽE REKORDAN ROD KUKURUZA: Žetva pšenice kasni zbog lošeg vremena, pa će njen početak biti tek oko 10. jula

J. Subin

23. 06. 2021. u 12:19

ŽETVA pšenice ove godine kasniće najmanje 10 dana. Hladno proleće i kiše usporili su vegetaciju svih useva, pa je neminovno da će se to odraziti i na početak skidanja pšenice i ječma sa njiva.

СТИЖЕ РЕКОРДАН РОД КУКУРУЗА: Жетва пшенице касни због лошег времена, па ће њен почетак бити тек око 10. јула

Foto Tanjug

Očekuje se da će žetva početi negde oko 10. jula, ali to ne bi trebalo da utiče na njen kvalitet i količinu. Inače, nije neuobičajeno da ovi poslovi kasne. Očekujemo rod pšenice od skoro tri miliona tona.

Prema rečima Sunčice Savović, direktorke Udruženja "Žita Srbije", dešavalo se i da žetva počne i 15. juna, kada je vreme to dozvoljavalo.

- Žetvu pšenice treba urediti na 595.000 hektara, što se može uraditi za sedam dana - govori Savovićeva. - To podrazumeva da vremenske prilike dozvole da se radi na njivi i da ne bude nikakvih padavina. Da do početka treće nedelje jula bude sve gotovo. Prinosi zavise od samog regiona, primenjenih agrotehničkih mera i tipa zemljišta. Najmanji prosek će biti oko 4,5 tona po hektaru. Inače, prinosi pšenice znaju da idu i do 10 tona. Očekuje se da rod bude oko pet tona po hektaru.

Pšenice će iz ovogodišnjeg roda biti i za izvoz. Od nekih, predviđenih, 2,9 miliona tona, za izvoz će biti 1,3 miliona tona. Kada je reč o ječmu, žetva je započela sporadično još prethodnog vikenda. Očekuje se da u punom jeku bude krajem ove nedelje.

- Ječam je zasejan pet odsto manje nego prošle godine, na nekih 105.000 hektara - objasnila je Savovićeva. - Očekivani prinosi su oko 4,7 tona po hektaru, a ukupan rod da bude nekih 493.500 tona. Skoro sve to potrošimo na domaćem tržištu, dok ćemo za izvoz imati oko 80.000 tona. Površine pod ječmom su smanjene, jer su povećani kukuruz i pšenica.

U ovom trenutku teško je govoriti o prinosima prolećnih useva, zbog izuzetno hladnog proleća. Setva je kasnila i prolećne kulture sada su u ranim fazama razvoja.

- Nadamo se rekordnom rodu kukuruza od 8,1 tone po hektaru - govori Savovićeva. - To bi značio rod od više od osam miliona tona. Za soju i suncokret očekujemo više od tri tone po hektaru. To bi značilo rod soje od oko 780.000 tona, a suncokreta 680.000 tona.

BIĆE I ZA IZVOZ

PŠENICE bi trebalo da imamo za izvoz oko 1,3 miliona tona. Kod kukuruza, neka očekivanja su da to bude 3,2 miliona, ječma 80.000, a što se tiče soje oko 300.000 tona. Dostupnog suncokreta za inostrane trgovce biće oko 115.000, a uljane repice i do 70.000 tona.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
Ekonomija

0 1

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

19. 04. 2024. u 11:54

Politika
Tenis
Fudbal
UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države