ŠUT GUŠI PLUĆA SRBIJE: Bahati investitori zatrpavaju Kopaonik smećem i građevinskim otpadom, "Skijališta" im nelegalno daju struju i vodu

UKOLIKO se nastavi uništavanje i bahato ponašanje ljudi na Kopaoniku, Srbija će ostati bez jedne od najlepših planina i najvećeg ski-centra. Nekontrolisana gradnja, seča šuma i bolest koja je napala drveće, samo su mali deo velike nebrige na Kopaoniku. Bahatost investitora na popularnom Kopu nedavno je ponovo "isplivala", kada su na stazi Jaram bačeni građevinski šut i otpad.

Luksuzni apartmani zatrpani smećem / Foto N. Kočović

Kako su nam rekli u Nacionalnom parku Kopaonik, danas će biti organizovano uklanjanje otpada, jer je utvrđeno odakle je i "potekao".

- Pronašli smo iz kojeg su objekta građevinski šut i otpad, a uskoro ćemo utvrditi i ime vlasnika apartmana koji je rekonstruisan - rekao nam je Mirko Dugalić, izvršni direktor za čuvanje zaštićenog područja u Nacionalnom parku "Kopaonik". - Reč je o objektu "Jaram" koji ima 15 vlasnika apartmana. Utvrdiće se tačno koji je apartman i čiji je. Sav otpad danas će ukloniti radnici komunalnog preduzeća, uz našu asistenciju.

Gradnja na Kopaoniku toliko je intenzivirana prethodnih godina, da je izgled centra ove najpopularnije zimske destinacije u Srbiji potpuno izmenjen. Hipegradnja počinje na nekoliko kilometara od centra, na sve strane su gradilišta, a procenjuje se da ih je trenutno više od 30.

Ruše se i ravnaju brda, seku borovi, kopaju temelji, zidaju vikendice, apartmani, ali i luksuzni hoteli. Broj skijaša iz godine u godinu raste, a da bi zadovoljili njihove apetite, narušava se izgled planine i seče se drveće, kako bi se dobile nove ski-staze, po svim svetskim standardima. Ako se tako nastavi, imaćemo ogoleli i betonski ski-centar, na koji uskoro niko neće poželeti da dođe.

- Veliki je pritisak investitora i turista poslednjih godina na NP "Kopaonik" - kaže Dugalić. - Sporadično se dešava da naruže okolinu. Protiv ljudi koji su bacili otpad na Jarmu biće podnete prekršajne prijave. O njihovom trošku biće smeće i uklonjeno. Kazna za firme je od 500.000 do dva miliona dinara. A kada se podnese prijava protiv građana, kazna se kreće od 5.000 do 150.000 dinara.

Uništavanje Kopaonika počelo je pre nekoliko godina, nekontrolisanom gradnjom i rušenjem četinara kako bi se napravila infrastruktura za ski-centar. Stručnjaci ističu da će ovim tempom gradnje i veličinom samog skijališta, broj gostiju prevazići mogućnosti ove planine. Jedna od najlepših planina u Srbiji postala je glavna "meta" srpskih biznismena da tamo investiraju.

Koliko su se u tome bahatili, najbolje govori divlja gradnja koja sve više cveta. O tome svedoči i nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, koji ni dan-danas nije srušen. "Skijališta Srbije", uprkos rešenju Ministarstva građevine o rušenju, jedno vreme su dozvolila da koriste njihovu vodu i struju.

Čak i ko gradi sa dozvolom, po pravilu, ne vodi mnogo računa o okolini. Često se formiraju i mini-deponije građevinskog šuta. Onda se na to odlaže plastika, kese i drugi komunalni otpad. Takva je i deponija na Jarmu, na samom obodu borove šume.

- Ovde je dovoljno da samo jedna osoba baci kesu sa smećem, investitor ili izvođač radova odlože šut, pa da i ostali slede njihov primer - priča nam jedan od zaljubljenika u Kopaonik. - Na taj način počinje gomilanje smeća, a ukoliko se ne reaguje, za nedelju ili dve eto deponije koja šalje ružnu sliku, ali i ugrožava prirodu. Odlaganje građevinskog šuta uglavnom se dešava tokom noći. Uz to, baca se dalje od gradilišta, kako bi se zavarala inspekcija.

PRIJAVA PROTIV "BONĐORNA"

KAKO su nam rekli u NP Kopaonik, nedavno je podneta prekršajna prijava i protiv vlasnika ugostiteljskog objeka "Bonđorno". Ovde je rađena rekonstrukcija lokala, a sav otpad i šut su deponovali iza objekta.

OTPAD U RECI

LEPOTU i netaknutu prirodu nesavesnim ponašanjem i odlaganjem otpada neretko ugrožavaju i meštani pojedinih sela na obodima Kopaonika. Posebno je ugrožena Graševačka reka u čije korito bacaju smeće. Svoj postupak "opravdavaju" neredovnim odnošenjem otpada ili nedostatkom kontejnera.

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

OSNOVA JE ZEMLjIŠTE: Kako do visokih i stabilnih prinosa povrća u plasteniku?

13. 03. 2026. u 14:36

Poljoprivreda

0 0

ZATVARANjE BRAZDE: Poljoprivrednici, evo zašto je ovo važno i kada je pravo vreme

13. 03. 2026. u 14:12

Ekonomija

0 0

MERC TRAŽI POJAŠNjENjE: Zašto Nemačka tek sad saznaje za odluku SAD o ublažavanju sankcija protiv Rusije?

13. 03. 2026. u 12:21

Ekonomija

0 1

ZAŠTO NE GAJIMO RUŽE? Srbija ima idealnu klimu, a uvoz cveća je visok

13. 03. 2026. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije