NASTAVNICI I VASPITAČI NA OBUCI: Čak dve trećine osnovaca trpi sajber nasilje, batinama bilo izloženo 44 odsto đaka

B. Borisavljević

28. 02. 2021. u 13:00

НАСТАВНИЦИ И ВАСПИТАЧИ НА ОБУЦИ: Чак две трећине основаца трпи сајбер насиље, батинама било изложено 44 одсто ђака

Tanja Kaurin, ekspert za IT bezbednost

GOTOVO dve trećine osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca bilo je izloženo nasilju preko društvenih mreža. Prema podacima Unicefa, ni telesno kažnjavanje dece u Srbiji nije iskorenjeno, pa je kao način vaspitanja bilo prisutno kod 47 odsto mališana uzrasta do četiri godine. Vršnjačkim uvredama, batinama i socijalnom maltretiranju bilo je izloženo 44 odsto školaraca.

Kako bi se učitelji, vaspitači, direktori i stručni saradnici, osposobili da prepoznaju znakove nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja, Komisija EU finansirala je projekat Evropske agencije za forenziku (EFA) - "Obuka za zaposlene u osnovnim školama i vrtićima u slučajevima zlostavljanja dece".

Pored naše zemlje, uključene su Slovenija i Hrvatska. Partneri iz Srbije u kojima će se sprovoditi obuka su OŠ "Svetozar Miletić" i Predškolska ustanova "Dr Sima Milošević" iz Beograda, a projekat traje dve godine.

- Pored prepoznavanja nasilja, bitno je i da se prosvetni radnici osposobe da adekvatno odreaguju u toj, za dete izuzetno emocionalno ranjivoj situaciji, sa potencijalno teškim traumatskim posledicama - kaže Dragan Mijović, direktor EFA, ekspert za forenzičku psihologiju, dugogodišnji rukovodilac Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP. - Cilj je da se na najbolji mogući način dete zaštiti, da mu se pomogne da se mentalno osnaži i progovori o nasilju koje trpi, kao i da se pravovremeno u rešavanje problema uključe odgovarajuće stručne institucije države.

Mijović ističe da projekat poseban značaj pridaje izazivanju, podstrekavanju i vršenju nasilja preko društvenih mreža. Istraživanje sprovedeno u Srbiji ukazuje da su deca školskog uzrasta češće izložena raznim vrstama digitalnog zlostavljanja nego nasilju licem u lice.

RODITELJI MORAJU DA PRATE PROMENE

MIJOVIĆ upozorava da roditelji treba da budu osetljivi na izražene i atipične promene u ponašanju deteta, za koje na prvi pogled ne postoje vidljivi razlozi.

- U okviru međunarodnog evropskog istraživanja "Deca sveta na internetu", čak 93 odsto mališana iz Srbije je izjavilo da povremeno oseća tugu i depresiju, anksioznost, beznađe, trećina je bila vrlo uznemirena, 19 odsto povređeno i postiđeno, 39 odsto je popustilo u školi - navodi Mijović. - Posebno alarmantan podatak je da čak 27 odsto dece pokazuje znake delinkventnog ponašanja, kao direktnu posledicu izloženosti digitalnom nasilju.

On navodi da je samo tri odsto ispitanih učenika tražilo podršku od svojih nastavnika, nakon uznemirujućih iskustava koje su doživeli na internetu, što govori u prilog tome da je nužno dodatno obučavanje prosvetnih radnika.

Dragan Mijović, ekspert za forenzičku psihologiju

- Najčešći oblici digitalnog nasilja su uvredljive i preteće poruke, širenje lažnih glasina, primanje eksplicitnih slika koje nisu tražili, vrebanje na mreži, pravljenje lažnih naloga, uhođenje, deljenje tuđih ličnih podataka, objavljivanje uvredljivih ili sramotnih fotografija ili video-zapisa - kaže profesor Tanja Kaurin, ekspert za IT bezbednost, naučni saradnik EFA u oblasti digitalne forenzike. - Za razliku od klasičnog nasilja, licem u lice, zlonamerne poruke mogu dospeti do velikog broja ljudi i trajno ostati javne.

Maltretiranje se ne dešava samo kada su u školi, već bilo kada i na bilo kom mestu. Napadač može biti nepoznat, kao i gde i na koji način će ponovo napasti. Posledica je konstantno osećanje straha i nesigurnosti, nezaštićenosti i bespomoćnosti, bez obzira na okruženje u kome se dete trenutno nalazi. Može se osećati progonjeno, čak i kada je kod kuće.

OPASNI LAJKOVI I PORUKE

- ĐACI vrlo često nisu u stanju da prepoznaju neke znake digitalnog nasilja, jer su im nametnuti kao uobičajeni model ponašanja - ističe Kaurin. - Vidovi digitalnog nasilja su zahtev za šerovanjem lokacije, obaveza brzog odgovaranja na poruke, obaveza stalnog onlajn prisustva, deljenja lozinke, procenjivanje uspešnosti na osnovu broja lajkova. Sva ta, podrazumevana ponašanja zapravo su pogodno tlo za nastavljanje sa ozbiljnijim oblicima digitalnog nasilja.

Naša sagovornica navodi da rezultati obrađenih upitnika, kao prva faza projekta, govore da gotovo polovina učitelja smatra da je slaba osposobljena da kod učenika prepozna da trpi nasilje na internetu. Nešto više od trećine njih smatra da je njihova obuka prihvatljiva, a svega 16 odsto da su dobro osposobljeni u prepoznavanju nasilja.

- Deca i đaci koji su izloženi digitalnom nasilju, treba što pre da potraže pomoć odrasle osobe kojoj veruju (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice...) - ističe Kaurinova. - Ukoliko smatraju da su u neposrednoj opasnosti, odmah treba da kontaktiraju sa policijom. Dodatne preporuke su da sačuvaju poruke i slike koje dokazuju izloženost nasilju. Ukoliko je moguće, treba blokirati nasilnika.

U Srbiji je od 2017. uspostavljen Nacionalni kontakt-centar za bezbednost dece na internetu, za prevenciju i reagovanje na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, sa kojim je moguće kontaktirati pozivom besplatnog broja ili onlajn.

DUPLO OD EVROPSKOG PROSEKA

PROFESORKA Kaurin ističe da podaci Google Trends pokazuju da svake godine raste pažnja usmerena na Cyberbullying (sajber maltretiranje).

- Obim svetskih pretraga samog pojma se trostruko povećao od 2004. - navodi profesorka. - Prema istom izvoru, u Srbiji se pojam sajber maltretiranje pretražuje od 2011, ali prati svetski trend i povećava se. U socijalne mreže u Srbiji je uključeno duplo više dece nego što je na odgovarajućem uzrastu evropski prosek.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

CH

28.02.2021. 14:41

Postovana redakcijo,ministri i prvenstveno ljudi,molim Vas uvedite u obrazovanje,kulturu ponasanja u pricanju,obedovanju,odgajanju familije,uredjenju kucnog prostora,obracanju bez nasilnosti i divljastva....molimVas urditeu naj skorijem vremenu.Ako neznate,platite ljudima koji znaju da bi Vam napisali a vi samo sprovedite.

Gordan

01.03.2021. 19:43

Ovo je dobra i korisna priča. Škole su dugo po strani a deca izložena moru problema. Treba vratiti škole što pre u funkciju zdravlja dece! Pozdravljam ovakve aktivnosti.