INTERVJU Mitropolit Ilarion: Ambicije Vartolomeja prave raskol u pravoslavlju

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

31. 01. 2021. u 11:00

ИНТЕРВЈУ Митрополит Иларион: Амбиције Вартоломеја праве раскол у православљу

Mitropolit Ilarion / Foto RPC

BEZ obzira na sadašnje probleme nadam se da do krajnjeg raskola u pravoslavlju neće doći i da će jedinstvo u našoj zajedničkoj pravoslavnoj porodici biti obnovljeno. Ali, to uspostavljanje jedinstva je moguće samo putem povratka strogom poštovanju crkvenih kanona.

U ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" mitropolit Ilarion, predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih veza Moskovske patrijaršije, naglašava i da je prošle godine SPC pretrpela veliki gubitak, preminuli su patrijarh Irinej i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji su bili veoma poštovani i u Rusiji.

- Gospod mi je dao mogućnost da više puta razgovaram i molim se sa srpskim patrijarhom Irinejom. Na mene je ostavio jak utisak. U njemu su se osećale dubina i snaga duše. Sećam se sa kakvom je hrabrošću i odlučnošću govorio podržavajući pravoslavlje u Ukrajini, koje je stradalo. On je voleo svoje vernike, kad ih je blagoslovio ili pričešćivao, posebno decu, na njegovom licu se videla duhovna radost - ističe naš sagovornik.

* Dobro ste poznavali i mitropolita Amfilohija?

- Pokojni vladika je bio veliki arhiepiskop i mnogostrano obdaren čovek: bogoslov, organizator, duhovni nastavnik. NJegov boravak na čelu Crnogorsko-primorske mitropolije je epoha crkvenog preporoda u Crnoj Gori. Vladika je uspeo da dovede u crkvu mnogo ljudi, da nadahne hiljade vernika na samopožrtvovan rad u ime duhovnog preporoda Crne Gore. Zahvaljujući litijama u odbrani svetinja koje je on pokrenuo, svet je video kako bije živo pravoslavno srce Crne Gore, to je postao svetao primer u razmerama celog hrišćanskog sveta, nateralo je mnoge naše savremenike da se zamisle o veri svojih očeva.

* Patrijarh Kiril, kada je umro mitropolit Amfilohije, rekao je da je za njegovo ime vezan duhovni preporod Crne Gore. Kako vidite budućnost pravoslavlja u ovoj zemlji?

- Pravoslavlje u Crnoj Gori gradi se na čvrstom temelju koji su položili svetitelji Vasilije Ostroški i Petar Cetinjski. Pravoslavna vera je, ne jednom u istoriji, davala našoj braći snagu da dobiju borbu za slobodu, da formiraju nacionalni karakter i kulturu, doprinela nastanku i razvoju njihove države. Narodni pokret za zaštitu svetinja pokazao je celom svetu koliko mnogo otadžbinska vera i pravoslavna crkva znači ljudima, posebno onima kojima pripada budućnost, mladima. Meni je vrlo važno da je na delima vladike Amfilohija mlado pokolenje Crne Gore moglo da pronikne u spoznaju odgovornosti da duhovno nasleđe mora da se sačuva za potomstvo.

Mitropolit Ilarion / Foto RPC

* Ruska pravoslavna crkva pamtiće srpskog patrijarha i po tome što je čvrsto podržavao kanonsko pravoslavlje u Ukrajini. Kakva je vaša prognoza što se tiče Ukrajine?

- Stvaranje tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine imalo je veštački, politički karakter čiji je autor bivši ukrajinski predsednik Petar Porošenko. Okupili su 2018. lažne episkope dve različite nekanonske crkve koje su se i međusobno sukobljavale. Veliki pritisak je bio na hijerarhiju kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, verne moskovskom patrijarhu. Ali, od 90 episkopa, samo dvojica su pristala da pređu na stranu raskolnika. Pritom je tzv. autokefalija data sa nizom ograničenja. Tako se Pravoslavna crkva Ukrajine morala odreći svih svojih opština u inostranstvu, kao i prava da formira takve crkvene opštine. To je zaoštrilo još više odnose unutar novoosnovane crkve. Filaret Denisenko, bivši lider jedne od dvaju raskolničkih crkava (veliki prijatelj crnogorskog raskolnika Miraša Dedeića), odrekao se priznanja tomosa koji je dodelio patrijarh Vartolomej. On je ponovo oformio svoju organizaciju, tzv. kijevski patrijarhat. Raste i broj protivrečnosti unutar ostalog dela Pravoslavne crkve Ukrajine, a u otetim hramovima nema ko da služi. Rukovodstvo Konstantinopoljskog patrijarhata izjavljivalo je da će autokefalija da objedini pravoslavne u Ukrajini, ali raskol se samo pojačao.

* Dok Ruska pravoslavna crkva optužuje patrijarha Vartolomeja za raskol, on najavljuje da će posetiti Ukrajinu u avgustu, u vreme praznovanja Dana nezavisnosti.

- Ovu najavu ne treba da komentarišem ja, već Ukrajinke i Ukrajinci koji su postradali kada su im otimani hramovi i sveštenici koje su izbacivali iz crkava koje su pravili svojim rukama. Ti koji su im nanosili bol smatrali su da su za to dobili moralno pravo upravo od patrijarha Vartolomeja. Ima osnova za procene da će njegova poseta Ukrajini biti iskorišćena za nove pokušaje otimanja hramova. Ali, sumnjam da će se to desiti. Vernici će se moliti kao i ranije u kanonskoj crkvi. Raskolički hramovi će i ubuduće biti prazni. A političari će i dalje pokušavati da koriste religiju za svoje interese.

KORONA NE MOŽE ZATVORITI HRAMOVE

* BROJ žrtava od virusa korona poslednjih meseci je porastao u RPC. Žirinovski je pozvao da se zato svi hramovi zatvore. U Moskovskoj patrijaršiji kritikovali su takav stav.

- U uslovima kada ljudi idu u bioskope i pozorišta, kupuju u marketima i voze se javnim prevozom, čudno je tražiti da se zbog epidemije zatvore hramovi. Treba doći u crkve pa tek onda govoriti poštuju li se propisane mere. U crkvi na Ordinki u Moskvi, gde sam ja nastojnik, vernici za vreme bogosluženja nose maske i drže distancu. Pridržavamo se svih normi u skladu sa instrukcijama i preporukama koje smo dobili od Svetog sinoda. Ikone se dezinfekuju, ne ljubi se ruka svešteniku. Date su i instrukcije kako se treba ponašati u vreme krštenja, ispovedanja, venčanja, opela... Činimo sve da zaštitimo svoje vernike a verujem da to isto rade i sveštenici SPC.

* Patrijarh Vartolomej pretenduje da bude "istočni papa". Može li njegovo ponašanje da dovede do raspada pravoslavlja na deo koji je uz Konstantinopolj i drugi koji je uz Moskvu?

- Zaista, patrijarh Vartolomej poslednjih godina se ponaša ne kao koordinator u odnosima među pravoslavnima, kako je on nekada sebe nazivao. On se ponaša kao da je sva vlast njegova i da nikome ne odgovara kao poglavar Crkve Hristove. Takva sklonost vlasti nije u skladu sa pravoslavnim učenjem. Teške posledice nekanonskog delovanja Konstantinopolja po pravoslavlje već su svima očigledne, a ukoliko ne promeni ponašanje, raskol će biti sve dublji. Linija razdvajanje ne prolazi između Konstantinopolja i Moskve i ne među Grcima i Slovenima. Ona deli hijerarhe i vernike na one koji su verni kanonima i na one koji ih krše. Nadam se da do krajnjeg raskola pravoslavlja neće doći i da će jedinstvo u našoj zajedničkoj pravoslavnoj porodici bude obnovljeno.

* Kako ocenjujete današnje odnose RPC sa Vatikanom? Na Kubi je 2016. bio prvi susret ruskog patrijarha i rimskog pape. Šta treba uraditi da se krene dalje?

- Susret pape Franje i ruskog patrijarha Kirila u Havani bio je uslovljen neophodnošću koordinacije napora da se zaštite hrišćani na Bliskom istoku. Organizaciji susreta prethodio je mnogogodišnji, mukotrpni rad. Sada je u sklopu nastavka pravoslavno-katoličkog bogoslovskog dijaloga prvenstveno važan zajednički rad u socijalnoj, kulturnoj i dobrotvornoj sferi. U skladu sa postignutim dogovorima u Havani, počela je realizacija niza humanitarnih projekata na Bliskom istoku. Minulih godina je aktivirana i kulturna saradnja. Bez obzira na to što još postoje razlike u stavovima, mi uspešno radimo na realizaciji mnogih zajedničkih projekata, čuvajući vlastiti identitet i istovremeno realizujemo naše zajedničke hrišćanske pozive u savremenim uslovima.

* Ima li istine u pričama da papa Franja ne može da dođe u Rusiju jer se protive patrijarh Kiril, mnogi sveštenici i vernici, zbog izjave da treba prihvatiti zakon koji štiti prava homoseksualaca?

- Poseta pape Franje Rusiji sada nije na dnevnom redu. Treba podvući da su aktuelni papa, ali i njegovi prethodnici već bili u nizu država koje pripadaju zoni kanonske odgovornosti Ruske pravoslavne crkve. Svaki put se to pitanje vagalo, vodeći računa o specifičnostima situacije u konkretnim zemljama. Važno je da se sačuva krhki i delikatni međukonfesionalni balans.

Mitropolit Ilarion / Foto RPC

* Predsednik Severne Makedonije Pendarovski molio je patrijarha Vartolomeja da prizna nekanonsku Makedonsku pravoslavnu crkvu. NJu ne priznaje ne samo srpska, nego ni druge pravoslavne crkve. Je li moguće izbeći novi konflikt?

- U Ruskoj pravoslavnoj crkvi uvek su smatrali i smatraju da je rešenje makedonskog crkvenog pitanja isključivo pravo Srpske pravoslavne crkve i bez njenog pristanka bilo kakvi pokušaji mešanja su nedopustivi.

* Sinod SPC mnogo puta se obraćao pismima Unesku da se zaštite srpski hramovi na KiM. Sada Albanci ubeđuju svetsku javnost da su oni gradili te crkve. Kakav bi savet mogli da date Srbima tim povodom?

- Za vreme posete Kosovu i Metohiji video sam ruine hramova koje su porušili ekstremisti, kao i svetinje koje su pretvorili u smetlišta. Oni koji su rušili i skrnavili hramove i manastire na KiM pokazali su jasno celom svetu da nemaju nikakvu istorijsku ili duhovnu vezu sa tim svetinjama. Pravoslavni Grci su nosili i nose u srcu Svetu Sofiju koju su im oteli, čak i kad je ona bila pretvorena u džamiju. Molimo se za našu srpsku braću koja žive u teškim uslovima u tom svetom kraju. Neka im da Bog snagu i strpljivost da sačuvaju otadžbinsku svojinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)