SESTRU I MAJKU SU SILOVALI I UBILI PRED OCEM: Svedočenje Suzane Stanković Belić (45), iz Starog Kačanika na Kosmetu

Dragana ZEČEVIĆ

10. 11. 2020. u 09:00

СЕСТРУ И МАЈКУ СУ СИЛОВАЛИ И УБИЛИ ПРЕД ОЦЕМ: Сведочење Сузане Станковић Белић (45), из Старог Качаника на Космету

Suzana Stanković Belić

NEMA dana ni noći da ne pomislim na majku Živku (48), sestru Gordanu (24) i oca Dragoljuba. Stalno su mi pred očima, a u duši njihove muke i bol kojim su bili izloženi od strane albanskih kidnapera i ubica. Koliko god pokušavala, ne mogu da izbacim iz misli trenutke kada su majku i sestru naočigled oca silovali pripadnici OVK, a potom pucali u sve troje. Iako je otac čudom preživeo, mislim da mu je to bila svojevrsna kazna, jer u njemu posle te tragedije više nije bilo života.

Svesna da će joj priča o porodičnoj tragediji dodatno uzburkati emocije koje nikada ne jenjavaju, Suzana Stanković Belić (45), iz Starog Kačanika, sada raseljeno lice u centralnoj Srbiji, uz tešku muku pristaje da govori za "Novosti" o događaju koji joj se "urezao" u život.

Kaže da je srećna što može barem da se pomoli za duše svojih najdražih, ali da svako sećanje na njihovo stradanje uzima i deo njenog života.

- Bili smo prosečna porodica, roditelji, i nas tri ćerke. U Starom Kačaniku bilo je oko 25 srpskih domaćinstava. Ja i mlađa sestra, koja je tada imala 19 godina, izbegli smo na insistiranje strica i strine koji su svojim starim "jugom" krenuli u zbeg uoči povlačenja naše vojske. Bilo je to 14. juna 1999. za koji sam mislila da će mi biti najgori u životu. Ipak, ispostavilo se da mi teži dani tek predstoje - polako priča Suzana.

U selu su, kaže, ostali stariji meštani koji su kao i njeni roditelji smatrali da im se ništa neće dogoditi jer nikome ništa nažao nisu učinili.

- Najstarija sestra Gordana nije htela da se odvoji od njih, tako da su ostali u kući, ali su se noću svi okupljali u domu mog ujaka. Tako su i u noći uoči tragedije, između 25. i 26. juna bili tamo i ujutru krenuli kući da nahrane stoku. Međutim, na putu su ih presrela trojica naoružanih pripadnika OVK, od kojih su dvojica bila maskirana. Pošto su prethodno ukrali ujakovu "zastavu", uvukli su ih u auto uprkos njihovom protivljenju i pitanjima gde ih i zbog čega voze - nastavlja bolnu priču Suzana, gušeći se u suzama.

Nemoćne i uplašene, kidnaperi OVK odvezli su Stankoviće u štab terorista u Đeneral Janković. Tu su ih, kaže, uveli u neku prostoriju pred komandantima, tražeći ih u nekakvoj "crnoj knjizi" odnosno spiskovima nepoželjnih Srba.

- Pošto nijedno od njih nije bilo na tom spisku, komandant štaba rekao je otmičarima da mogu da ih puste ili da rade šta hoće sa njima. Tako su ih oni, brže-bolje vratili u kola i odvezli do mesta Gajde, gde su na nekom proplanku, kako mi je otac pričao, sestru i majku silovali pred njim, a potom ih rafalno streljali.

Žrtve: Dragoljub, Živka i Gordana Stanković

Pokošeni mecima Gordana i njena majka Živka su pale na ledinu, dok je nesrećni Dragoljub, uprkos prostrelnoj rani blizu srca, pomerao ranjeno telo.

- Pošto se otac očigledno od siline bolova i muke uvijao, kada je i on pao, jedan od terorista prišao je želeći iz blizine da ga "overi", tako da mu je taj metak okrznuo deo vrata i glave iznad uha. Međutim, i to je preživeo, a kada se probudio, onako krvav počeo je da doziva sestru i majku. Gordana je, nažalost, preminula na licu mesta dok je majka i dalje davala znake života - sve tiše i teže govori Suzana.

Onako krvav i ranjen, otac je, kaže, vukao polumrtvu majku, pokušavajući da je izbavi do nekog puta. Ali, kada ga je u trenutku svesti, pitala za Gordanu, po spoznaji da joj je ćerka mrtva, klonula je na poljani udaljenoj oko kilometar i po od mučkog ubistva deteta. Kada je shvatila da joj nema Gordane, Živka je izdahnula izmučene duše i tela od sopstvenih i rana za ćerkom.

- Tata je onako izmučen uspeo da siđe do glavnog puta, gde mu je autom stao neki Albanac iz Gnjilana i odvezao ga nadomak sela, ali, kako mu je rekao, dalje nije smeo. Tako se tata dokopao sestrine kuće u kojoj je proveo pet ili šest dana bez ikakve lekarske pomoći sa ranom nadomak srca i oštećenjem vrata i glave. Sve dok njega i preostale Srbe iz Starog Kačanika nije izbavio Crveni krst iz Štrpca - završava svoju bolnu ispovest za "Novosti" Suzana Stanković Belić, koja je posle pet godina, baš na godišnjicu stradanja, preuzela posmrtne ostatke majke i sestre, dok joj je otac u jednom od kolektivnih centara, preminuo posle osam godina.

PRONAŠLA NOVČANIK I ODEĆU

REVOLTIRANA što zločinci nisu kažnjeni, Suzana je saznala da se jedan od ubica prezivao Krasnići.

- I kasnije, umesto da meni jave da su pronašli i kaznili zločince, ja sam godinama bila podvrgnuta ispitivanjima što me je dodatno ubijalo, kao i kada sam 2001. godine prepoznala sestrine i majčine delove odeće na izlaganju garderobe ubijenih Srba sa KiM u Rudaru kod Kuršumlije - priča Suzana, majka dvoje dece.

Ona dodaje da je tu pronašla i sestrin novčanik i kaže da joj je otac ispričao da su ih kidnaperi prvo opljačkali:

- Znam da je Gordana kod sebe imala više od hiljadu maraka. Radila je kao knjigovođa u Opštini i uvek je bila štedljiva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)