U STARAČKOM DOMU 51 ŽRTVA KORONE: Revizija podataka o umrlima od kovida počeće u klinikama i opštim bolnicama, zabrinjavaju podaci u Nišu

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ - I. KOVAČIĆ

03. 10. 2020. u 09:30

У СТАРАЧКОМ ДОМУ 51 ЖРТВА КОРОНЕ: Ревизија података о умрлима од ковида почеће у клиникама и општим болницама, забрињавају подаци у Нишу

Gerontološki centar u Nišu / Foto J. Ćosin

TRAGIČNI bilans zaraze koronom u Gerontološkom centru u Nišu je 51 preminula osoba. Bilo je zaraženo 135 stanara i četvoro zaposlenih, a preminulo je više od trećine! Zbog toga je Više javno tužilaštvo u Nišu podiglo optužnicu protiv direktora Gerontološkog centra Milana Stevanovića (47) i produžili su mu pritvor. Terete ga za nepreduzimanje mera za sprečavanje širenje zaraze kovidom 19.

Koliki je tačan broj umrlih u Srbiji tokom epidemije znaće se posle revizije statistike, koju su najavili predsednik Aleksandar Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZZS) pokazuju da je od početka godine do 1. septembra umrlo 70.322 ljudi, odnosno 2.071 više nego prošle. Budući da je, prema zvaničnim podacima, od kovida umrlo 750 ljudi, postavlja se pitanje koji bi uzrok smrti mogao biti kod ovog "viška" od 1.321.

Takođe, statistika pokazuje veliko povećanje broja umrlih tokom jula i avgusta. Samo u julu preminulo je 1.700 ljudi više nego prošle godine u istom periodu. Ali, podaci pokazuju i da je u februaru i martu, kada je bila sezona gripa, u 2020. umrlo manje ljudi nego lane. U RZZS kažu da će se tačna smrtnost znati tek 1. jula dogodine, kada budu objavljeni konačni podaci za ovu godinu sa uzrocima smrti. Aktuelne brojke bazirane su na onome što im šalju matične službe iz knjiga umrlih, a one se vode ne po datumu smrti, već po datumu registracije. To, konkretno, znači da neko može da umre krajem juna, a pošto je rok za prijavu smrti tri dana, da bude upisan u julu.

Takođe, budući da polovina građana Srbije umre kod kuće, a ne u bolnici, moguće je, objašnjavaju, da mrtvozornik nije prepoznao pravi uzrok smrti. Moguće je i da su ljudi češće umirali od hroničnih bolesti jer nisu išli redovno kod lekara u strahu od kovida. Različiti su razlozi zbog kojih se pojavio "višak smrtnosti", kako ga zove epidemiolog dr Predrag Kon, koji je prvi i upozorio na nepoklapanja.

Kako "Novosti" saznaju, revizija medicinske dokumentacije, kako bi se proverio broj preminulih, najverovatnije će početi od klinika i opštih bolnica, u kojima su pacijenti zbrinjavani. Da bi se ona uspešno sprovela, potrebno je da se organizuju timovi lekara čiji bi zadatak bio da pažljivo "prečešljaju" istorije bolesti umrlih pacijenata.

Izvor: RZZS

U Srbiji su u petak potvrđena 73 novootkrivena slučaja kovida kod 6.661 testiranog. U bolnici je zbrinuta 281 osoba, njih 23 je na respiratorima, a jedna je preminula.

- Krizni štab nikad nije saopštio neke druge podatke osim onih u zvaničnom sistemu - izjavio je u petak ministar Lončar, prilikom obraćanja republičkog Kriznog štaba, ističući da se zato insistira na reviziji podataka kako bi se došlo do istine. - Reviziju, koja do sada nikada nije rađena iako su se dešavale razne epidemije, obećali smo i uradićemo je, ali su za nju potrebni vreme i kapaciteti.

Najviše zaraženih ima u Beogradu, zbog čega je u petak zasedao i Krizni štab u glavnom gradu, koji je apelovao na građane da se pridržavaju epidemioloških mera. Samo 1. oktobra od 111 novozaraženih u Srbiji, čak 40 odsto bilo je u Beogradu.

- Uprkos blagom porastu broja zaraženih, situacija je i dalje stabilna, tako da su zasad samo povećane budnost i pripravnost - rekao je epidemiolog dr Predrag Kon, i ukazao da se mora pratiti i blagi porast hospitalizacija i javljanja u trijažne centre, što pokazuje da se pojavljuju teži slučajevi.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić naveo je da neće biti zatvaranja glavnog grada, ali je najavio pojačane kontrole primene mera, od vikenda.

NESLAGANjE PODATAKA UOBIČAJENO

DO neslaganja podataka o koroni dolazi zbog načina na koji su dobijani i vremena njihovog dobijanja, izjavio je infektolog Srđa Janković, uz objašnjenje da ne mogu da se poklope podaci koji su dobijeni odmah i oni posle tri meseca, kada su otklonjene sve nejasnoće:

- U svim zemljama postoji razlika u podacima potvrđenih slučajeva na dnevnom nivou i onoga što se naučnim metodom može utvrditi posle nekog vremena. Bilo je mnogo slučajeva sumnje da li je u pitanju kovid ili ne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)