BRANISLAV RISTIVOJEVIĆ: Plaše nas koronom, a preti 1.000 drugih rizika, zdravstvene vlasti preuzele deo odlučivanja

Jovanka SIMIĆ

16. 08. 2020. u 16:00

БРАНИСЛАВ РИСТИВОЈЕВИЋ: Плаше нас короном, а прети 1.000 других ризика, здравствене власти преузеле део одлучивања

Foto: Privatna arhiva

TREBA povući razliku između osnovnog i srednjeg obrazovanja i visokog zato što je osnovno i srednje obrazovanje ujedno i vaspitanje, dok visoko obrazovanje to nije.

Daleko je teže organizovati onlajn obrazovanje i vaspitanje jer nemoguće je da učitelj kvalitetno komunicira sa đakom a da ne može da vidi izraz njegovog lica. Već sa činjenicom da nose maske, nastavnici i deca gube jedan dobar deo tog odnosa koji bi trebalo da imaju. Mislim da je to veoma teško, skoro nemoguće urediti na kvalitetan način tako da đaci ne budu uskraćeni za kvalitet znanja - kaže u intervjuu "Novostima" prof. dr Branislav Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

* Da li je nešto lakše organizovati onlajn studije?

- U Srbiji je kao i u mnogim zemljama organizovana onlajn nastava. Studiranje na daljinu je postojalo i pre ove krize. Ali, da su studije na daljinu funkcionalna alternativa redovnim studijama, onda bi odavno Harvard, Hajdelberg, Oksford i Kembridž radili onlajn, ne bi se studenti i profesori viđali. Studiranje na daljinu je samo iznuđena zamena. Čini mi se da su zdravstvene vlasti, zahvaljujući ovoj bolesti, preuzele dobar deo odlučivanja, ne samo u Srbiji, nego i u mnogim drugim državama.

* Kod nas postoje tvrdnje da medicinari povlađuju političarima...

- Bojim se da je obrnuto. Mislim da su "preporuke" zdravstvenih radnika toliko jake da se malo koji političar njima opire. Zbog ove bolesti imaćemo dve-tri generacije koje nisu normalno pohađale školu. Kako će se oni u budućnosti nadmetati i takmičiti sa onima koji su redovno pohađali nastavu i imaju bolje znanje od njih? Za početak, Nemci vide taj problem i u stanju su da o njemu ozbiljno raspravljaju. Profesori sa društvenih nauka pokrenuli su peticiju da se vrati stari model nastave, makar i sa maskama, barem u visokom školstvu. Ja bih to uradio i pored svih zdravstvenih rizika.

* Postoji li društvo u kojem se živi bez ikakvog rizika?

- To je zabluda. Ne znam zašto se ponašamo kao da rizik od korone mora da bude sveden na nulu, a sa svim drugih rizicima koji postoje najnormalnije živimo, država nas sa njima suočava. Kad god sednete u automobil vi ste u riziku da ćete u nekoj saobraćajnoj nesreći da se povredite, ne daj bože i da stradate, a stradaju i ljudi koji najbolje voze zato što je onaj na drugoj strani ulice pod dejstvom alkohola ili ne poštuje pravila. Mi živimo sa nebrojenim rizicima, i zdravstvenim i životnim i svim drugim. Nikad nigde i ni u čemu rizik ne može da bude nula. Da je to moguće, ne bi postojala osiguravajuća društva.

Vratio bih stari model nastave i pored preporuka

* Ostajete li pri stavu, iznetom na početku pandemije, da će korona-kriza dovesti do preispitivanja modela na kojem je uređen zapadni svet?

- Siguran sam da će doći do preispitivanje modela na kojem je uređen svet na Zapadu. Pogledajte ljude u SAD - ne stoje u redovima pored rafova sa toalet papirom, oni se guraju ispred prodavnice sa oružjem u strahu da država u nekoj budućoj krizi neće biti u stanju da obezbedi ličnu i fizičku bezbednost njima i njihovim porodicama. Do promena zapadnih modela će sigurno doći jer je ovaj svet pred jednom bolešću koja je nešto jača od sezonskog gripa bezmalo kapitulirao.Veća je panika koja prati ovu bolest od same bolesti.

* Kako objašnjavate fenomen da su se istočne zemlje efikasnije nosile sa koronom od zapadnog sveta?

- To je zato što zapadni model funkcioniše na principu slobodnih izbora i političkog pluralizma, što znači da se legitimitet jedne vlasti crpi iz periodičnih izbora. Vlast mora makar delimično da se dodvorava narodu, a ako su mere nepopularne po prirodi stvari narod ih ne prihvata, čak i kada je to na štetu naroda. U istočnim državama, na primer u Kini, legitimitet se crpi u revoluciji iz 1949. godine, što će reći da je pre više od pola veka završena priča o legitimitetu poretka i ljudi ga ne dovode u pitanje i ne preispituju. Zbog toga se donete mere sprovode bez pogovora i daju bolji rezultat. Ne kažem da Srbija treba da promeni svoj politički sistem, ali izgleda da je politički sistem u kojem nemate političku, ali imate ekonomsku slobodu, delotvorniji od zapadnog u kojem imate i političke i ekonomske slobode. Dovoljnio je samo pogledati brzinu kojom Kina danas dostiže SAD i druge svetske sile.

Priča o kovidu 19 je svuda preuveličana

* Posle dve i po godine dobili ste sudski spor po tužbi poverenice Brankice Janković zbog vašeg teksta "Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom". Vrhovni kasacioni sud je presudio da niste diskriminisali ni žene ni LGBT populaciju...

- Ne samo ja, nego i drugi ljudi su prolazili sličnu golgotu. Spomenuo bih Vladimira Dimitrijevića, Mišu Đurkovića, a pre mene profesore Brdara i Filipovića, vladiku Amfilohija, ministra Nenada Popovića, gradonačelnika Jagodine Markovića Palmu... Tužbom poverenice Janković "čašćeni" smo Vladimir Dimitrijević i ja. Mi smo bili sredstvo da ona nametne ograničenje govora u srpskom društvu, a to se kosi sa najelementarnijim pravilima u iole razvijenijim i zapadnim i istočnim društvima. Mi ne možemo prema subjektivnim standardima procenjivati da li je neko uvređen ili nije, jer ljudi koji imaju obraz kao đon nikad se ne bi vređali, a oni koji su osetljiviji na svakom koraku bi bili uvređeni. Pritom, u svom tekstu nisam nikoga vređao, u pitanju je kritika Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Foto: Privatna arhiva

* Koje su osnovne manjkavosti našeg zakona?

- Prva i osnovna manjkavost je to što nije napisan u ministarstvu. Napisan je od strane nekoliko nevladinih organizacija ekstremne feminističke orijentacije, plasiran je preko različitih projekata za rodnu ravnopravnost Republike Srbije. Formalno je Vlada bila predlagač, a suštinski napisale su ga nevladine organizacije koje su autori i onih skandaloznih seksualno-obrazovnih paketa.

* U kojoj je fazi sudski proces koji je pokrenulo Udruženje srednjoškolaca mađarske nacionalnosti iz Vojvodine zbog navodne diskriminacije jer im nije omogućenio da na Pravnom fakultetu u Novom Sadu polažu prijemni ispit na mađarskom jeziku?

- U svakoj razumnoj zemlji službeni jezik može da bude samo jedan. Pritom, jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi postoje u velikom broju zemalja, kao i kod nas, ali zahvaljujući potrebi svake države da standardizuje državnu upravu postoji jedan službeni jezik. U Srbiji je to srpski jezik i onaj ko hoće da se obrazuje za pravnika i da bude jedan od stubova u pravnom sistemu, po prirodi stvari mora dobro da poznaje srpski jezik. Zbog toga mi ovde školujemo pravnike na srpskom jeziku na kojem se obavljaju i prijemni ispiti da bismo proverili znanje jezika na kojem će se budući pravnici školovati i raditi. Kod nas Zakon o visokom obrazovanju, član 86, dozvoljava proveru znanja jezika na kojem se organizuje studijski program.

NIKO VIŠE NEĆE VODITI RAT ZA ALBANCE

* Šta je, po vašem mišljenju, rešenje za Kosovo i Metohiju?

- Rešenje je reintegracija. Hrvatska je tako vratila Istočnu Slavoniju. Imali su oslonac u SAD, Nemačkoj, Vatikanu, ali prilike u svetu se menjaju u našu korist. Od unipolarnog, svet koji je nas nekada uništavao promenio se u multipolarni. Danas ne postoji mogućnost da nas neko ponovo bombarduje, niko više neće voditi rat za kosovske Albance. Ja bih sada izradio tu platformu i s njom išao u pregovore. Odbiće je? U redu, čekaćemo. Nije sve gotovo, da jeste ne bi od nas tražili potpis.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)