PETICA U KNJIŽICI, NULA U GLAVI: Psiholozi i nastavnici upozoravaju na sve veći i poguban uticaj digitalnih tehnologija na našu omladinu

LJ. BEGENEŠIĆ

18. 10. 2021. u 12:10

VEĆ prvih dana škole uočavamo da đaci imaju problem sa pažnjom, samostalnim radom, koncentracijom, komunikacijom, pamćenjem, grafo-motorikom, istrajnošću, urednošću, čak i na jednostavnim zadacima.

ПЕТИЦА У КЊИЖИЦИ, НУЛА У ГЛАВИ: Психолози и  наставници упозоравају на све већи и погубан утицај дигиталних технологија на нашу омладину

Foto AP

Primećen je veliki broj učenika koji nepravilno drži olovku i teško ili nikako ne menja tu naviku. Zašto je to tako? Zašto je deci težak svaki mentalni i fizički rad? Zašto je njihov rečnik siromašan? Zašto više nisu radoznali i maštoviti? Zato što smo im prerano dali mobilne telefone, tablete, računare, digitalne satiće. Pohvalili se kako ih uspešno koriste sa tri-četiri godine. Dali im brzo, lako i gotovo. Zašto da se trude?

Ovako, za "Novosti", govori LJiljana Novković, učiteljica u OŠ "Drinka Pavlović", na pitanje kako u praksi izgleda rad sa decom koja od malih nogu koriste sva moguća digitalna pomagala koja su im dostupna.

Naša sagovornica upozorava da smo "zaboravili na razgovore, posmatranje, opisivanje, istraživanje, uvežbavanje".

- Iako pedagozi u školama primenjuju nove metode učenja, aktivnog učenja, to nije dovoljno - navodi ova učiteljica.

- Važno je i neophodno da učitelj u školi sa đacima stalno razgovara o pozitivnim i negativnim posledicama korišćenja nekog digitalnog sredstva ili pojave u društvu koju to sredstvo stvara.

Naravno, naglašava ona, uvek moramo da se setimo da su odrasli najvažniji model u ponašanju deci.

- Ako promenimo nabolje nešto kod sebe, videćemo promene i na njima - kaže ova učiteljica.

- Danas učitelj mora imati kritički stav prema inovacijama, a posebno digitalnim sredstvima koja su dostupna deci i pre polaska u školu. Nepoznavanje razvojnih karakteristika deteta i njegovih potreba u tom razvoju, od strane roditelja, kao prvog modela, ima za posledicu dete koje u školu polazi nespremno za prihvatanje novih znanja i veština.

Ovako to izgleda u praksi, a psiholozi su i naučno dokazali koliko su duboke posledice preteranog bavljenja digitalnim medijima.

- LJudska vrsta ima urođenu potrebu da traga za informacijama jer su one uslov opstanka, ali u svojoj evoluciji ljudi nisu imali iskustva sa tolikom količinom informacija kakva danas postoji, pa ljudski mozak nema urođene biološke mehanizme da se sa tim suoči - kaže psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić.

- Digitalni medij ima niz samo njemu svojstvenih karakteristika: preopterećenost infomacijama, što znači da se mladi u procesu digitalnog "čitanja" u jednoj minuti sretnu sa velikim brojem informacija. Zatim ti mediji imaju "tehnologiju prekidanja", a to podrazumeva da se stalno skače sa jedne informacije na drugu, sa teksta na tekst, sa teksta na audio-zapis ili video-insert, sa interneta na mejl, sa mejla na lajkovanje na društvenim mrežama...

Prva posledica takvog ponašanja je, kaže naš sagovornik, da se tako primljene informacije brzo gube, odnosno nestaju iz takozvane radne memorije, jer traju samo koju sekundu pa se prelazi na nove, i tako redom.

- Ovakvo ponašanje sprečava jedan ključni psihološki mehanizam, a to je prevođenje kratkoročnog pamćenja u dugoročno - pojašnjava prof. Ivić.

- Da bi došlo do tog prevođenja potrebno je vreme da se uspostavi veza nove informacije sa znanjima koje čovek već ima u vezi s tim, da se nova informacija poveže sa životnim iskustvima, da se osmisli, da se to integriše u mrežu znanja. Sve to je otežano.

Druga posledica dugog bavljenja digitalnim uređajima je još značajnija, a to je - pojava dekoncentrisanog uma i mozga, koji bude tako programiran da ne može da se koncentriše na određenu ideju i problem.

- To se jasno ispoljava u nesposobnosti da se pročita sa razumevanjem kontinuirani tekst duži od dve-tri stranice, pa je jasno kakve su posledice takvog mentalnog stanja za školsko učenje - ističe naš sagovornik.

On posebno skreće pažnju na rezultate PISA testova gde se proverava razumevanje teksta, a oni su pokazali da je više od 40 odsto naših petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, odnosno, nisu u stanju da razumeju pročitano. Ivić to ocenjuje kao najveći problem našeg obrazovanja, jer su čitanje i pravo razumevanje teksta osnovna intelektualna kompetencija koja se koristi u svim intelektualnim delatnostima, pa i u školskom učenju.

- U PISA testovima za testiranje se koriste vrlo raznovrsni tekstovi kakvi se sreću i u životu. Pokazalo se da naša deca nemaju sposobnost da razumeju različite tekstove sem najpovršnijih stvari - na primer, mogu da izvuku samo neke izolovane činjenice iz pročitanog teksta, ali ne i da razumeju osnovne poruke celine teksta. Takve dece ima skoro 45 odsto, a oni idu na dalje školovanje. To je prava katastrofa.

Šta se tu može učiniti?

- Apsolutno bi se moralo sprečiti učenje napamet bez razumevanja, takozvano bubanje. U školama se još uvek masovno daju pozitivne ocene kada učenik izdeklamuje neku lekciju a ništa od toga ne razume. Treba izbeći olako davanje visokih ocena. Roditelji čine medveđu uslugu deci kada vrše pritisak na nastavnike da deci poklanjaju ocene. Treba smanjiti programe, a povećati vreme za razmišljanje o onome što se uči, učenike ispitivati tako da se vidi da li razumeju ono o čemu govore, a ako ne razumeju ne kažnjavati ih nego im pomoći da razumeju. Treba naučiti đake da se udubljuju kada čitaju lekciju, da podvuku svaku reč koju ne razumeju i da potraže šta ta reč znači - zato sam bio uvek protiv besplatnih udžbenika koji se netaknuti vraćaju. I treba izbeći skakanje sa jedne informacije na drugu, što znači ograničiti vreme koje se provodi na digitalnim uređajima.

Može li se to sprovesti u delo?

- Ne verujem mnogo - otvoreno kaže prof. Ivić.

Kako onda u svetlu ovih saznanja treba gledati na digitalizaciju u obrazovanju koja podrazumeva digitalne udžbenike, digitalne učionice, digitalno opismenjavanje đaka i nastavnika, što prosvetne vlasti uveliko podržavaju i finansiraju.

- To je odgovor na zahteve vremena, ali, veliko je pitanje kako se to radi, da li postoji svest o tome koji rizici postoje i koje probleme digitalizacija rešava, a koje stvara - ističe prof. Ivić.

A nedavno je i na skupu u SANU kao deo kritičke analize digitalizacije u obrazovanju ocenjeno da su digitalni udžbenici zasad veoma nekvalitetni i pomoću njih će se teško sticati trajna i upotrebljiva znanja.

Ivan Ivić, Foto Novosti

Ipak, prof. Ivić naglašava da ne treba izbegavati formiranje digitalnih kompetencija dece i mladih.

- Naprotiv, digitalizacija je moćna intelektualna tehnologija. Radi se samo o tome da se ima jasan uvid i u rizike koje nosi ta tehnologija.

Uloga učitelja

UČITELJ je uvek bio i ostao važna ličnost u životu deteta, roditelja i društvene zajednice - podseća LJiljana Novković.

- Opismenjavao je, obučavao, podsticao, ali i među prvima uvodio inovacije u učenju, radu, kulturi življenja. U ne tako dalekoj prošlosti ima mnoštvo primera koji potvrđuju rezultate tog dugog puta da se formira odgovorna ličnost ili unapredi život zajednice.

O njihovom učenju i životu i danas se uči u školi.

Foto Shutterstock

Gubljenje saosećanja

UČEŠĆE u društevnim mrežama dovodi do gubljenja empatije, a to je sposobnost da se uvidi kakva su emocionalna stanja drugih, saosećanje sa drugima... Dovodi i do usamljenosti, veće depresivnosti, manje životne radosti. Sve su to karakteristike internet generacija koje se danas proučavaju - kaže profesor Ivić.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)