SVEDOČANSTVO O STRAŠNIM ZLOČINIMA U PODRINJU: Srpski dželati na slobodi likuju nad presudom Mladiću

Vladimir Mitrić

13. 06. 2021. u 11:26

U PODRINJU, srebreničkom, skelanskom, bratunačkom i zvorničkom kraju, bez susednih opština, ubijeno je, uglavnom na najbrutalniji način, i najčešće na velike pravoslavne praznike, skoro 3.000 Srba, pretežno civila, žena, dece i staraca. Za to niko do sada nije dobio ozbiljnu kaznu, a "ruka pravde" na zemlji mimoišla je i takve kao što je Naser Orić, ozloglašeni komandant 28. brdske brigade Alijine armije, gospodar života i smrt u Srebrenici.

СВЕДОЧАНСТВО О СТРАШНИМ ЗЛОЧИНИМА У ПОДРИЊУ: Српски џелати на слободи ликују над пресудом Младићу

Suze za najmilijima / Foto Tanjug

Ovo, za "Novosti", kaže general Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije RS, ratni komandant zaštitnog puka GŠ VRS, u trenutku kada muslimansko-hrvatski deo Bosne likuje nad presudom generalu Ratku Mladiću.

Način na koji su ubijani Srbi, kaže general Savčić, od ruku Nasera i njegovih jurišnika i pristalica, i to i iz Srebrenice, kada je bila zaštićena zona OUN, što bi trebalo da znači i demilitarizovana, svedoče o nameri da se to činilo da bi bili zastrašeni i da pobegnu za sva vremena i oni Srbi koje nije stigla njihova kama ili vatreno oružje.

- Svet je bio zapanjen snimcima stradanja Srba u Podrinju, kojima su sečeni delovi tela, paljena vatra ispod njih dok su bili okačeni na drvo, a uši im zakucane u stablo (Glođansko brdo). Srbe su i brenerom pekli, besomučno klali, pre toga se silno iživljavali na samo njima znane načine. Dokumentovani snimci tog stradanja, nažalost, i u domaćoj javnosti doživljavani su kao nešto što je "isključivo morbidno i uznemiravajuće". A uznemiravajuće je bilo i te kako, jer su naši sunarodnici stradali samo nekoliko stotina metara vazdušnom linijom preko reke Drine, po čemu je naročito ilustrativno stradanje Srba civila u Sikiriću i Lozničkoj Reci, na samoj obali Drine! I nema pravde za ta stradanja kao što je nema ni za stradanje petogodišnjeg Vladimira Gajića u Bratuncu, za čiju majku nema utehe, pa čak, danas, ni bar lepe i tople reči od nadležnih iz reda Srba!?

Ubijani su Srbi bez milosti od ruku Nasera i družine samo nekoliko sedmica nakon što je nemali broj Bratunčana Srba hrabro i odvažno kazao da će štititi komšije islamske vere, ma šta bilo, ako ih bilo ko dirne.

General Milomir Savčić / Foto V. Mitrić

Naser i bratija ubijali su i Srbe i svoje, trgovali i švercovali i sa Srbima i sa strancima, o čemu svedoči obimna dokumentacija muslimanske službe AID u dokumentu pod nazivom "Guber". Nasera spominju zato što je ostavio narod i pobegao u Tuzlu, a imao je, pred kukavički odlazak, kako svedoči dokument sa sednice Predsedništa takozavne Republike BiH, kako je svedočio general Rasim Delić, "naoružanja i tehnike u Srebrenici više nego čitava Armija BiH 1993. godine"!

POLICIJSKA BELEŠKA IZ RATNE SREBRENICE SVEDOČI O POČINIOCIMA ZLOČINA

Hakija Meholjić, načelnik Stanice bezbednosti u Srebrenici, u razgovoru sa načelnikom Centra službi bezbednosti u Tuzli, 21. avgusta 1995. godine, svedočio je da su od 26. aprila 1993. godine, kada je postavljen na tu dužnost, do "pada" tog gradića u istočnoj Bosni, registrovana 23 ubistva, od kojih je 21 rasvetljeno. Osumnjičeni su bili pod istragom, "ali da se više od toga nije moglo učiniti, i nije im suđeno".

"Novosti" su u posedu te službene beleške, koju je sačinio Hajrudin Alispahić, gde se, pored Meholjića, kao izvor o događanjima u Srebrenici spominje i radnik Policijske stanice u Srebrenici Fahrudin Alić koji je, kasnije, dobio zaposlenje u CSB Tuzla.

Meholjić i Alić predočavaju da imaju i saznanja o ubistvu izvesnog Bilala, "izbeglice iz Vlasenice, oca troje dece, koji se žalio na raspodelu humanitarne pomoći, navodno što je organizovao miting žena". Oni smatraju da je tog muslimana ubio izvesni Amir Salihović zvani Arkan, koji je bio komandir čete vojne policije u "Naserovoj diviziji" i da se dogodilo u naselju Klis.

Oni spominju i ubistvo Hameda Salihovića, bivšeg načelnika SUP Srebrenica, koje se desilo 19. maja 1995. i koje nije rasvetljeno. Navodno, nesrećni Hamed je ubijen u zasedi.

Meholjić i Alić smatraju da je ovaj zločin organizovao vojni vrh Srebrenice, na čijem je čelu bio Naser Orić.

Oni navode da su Naser Orić i Mujo Manđić iz Potočara bili suvlasnici tri kafića u gradu koji su radili tokom rata, a "roba je nabavljana na mestu rezgraničenja".

Pominju i ubistvo, "iz iste kuhinje", Nurifa Rizvanovića, majora bivše JNA, koji je čak došao da se bori na strani sunarodnika i u Konjević Polje došao sa 550 vojnika! Navode da je, istim rukopisom i u isto vreme, ubijena i Fuada Omerović iz sela Sikirića. Oni ističu da je major ubijen na svirep način, ističući da o tom ubistvu "zna Naser Orić".

- Što se tiče raspodele humanitarne pomoći, velika količina je izdvajana za vojsku, da bi je, zatim, vojnici Nasera Orića prodavali na pijaci. Šećer, so i brašno za Nasera Orića prodavali su Fahrudin Salihović, Hamdija Fejzić, Suljo Konaković i druga civilna i vojna lica. Naser Orić je, što je svima poznato, izvesnom Bajazitu dao 600 kilograma brašna, navodno za interventni vod kojim komanduje, a bilo je poznato da Bajazit nije pripadnik Armije BiH - navode Meholjić i Alić.

Poznato im je i da su Naser Orić i Fahrudin Salihović, načelnik Opštine Srebrenica, na početku rata iz fabrike "11. mart" u Srebrenici uzeli oko 28 kilograma zlata, kako je zapisao bezbednjak Hajrudin Alispahić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)