ISTORIJSKI DODATAK - DOBAR GLAS SE DALEKO ČUJE: Od profesora iz ruske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji, njih 12 su postali članovi SANU

Slobodan Kljakić

05. 06. 2021. u 17:14

KOLEKTIVU PRAVNOG FAKULTETA priključilo se pet ruskih profesora: Mihailo V. Čubinski, profesor kriminalistike, rodonačelnik evropske kriminologije, K. V. Smirnov, profesor rimskog prava, Aleksandar V. Solovjev, profesor srednjovekovnog prava, Evgenije V. Spektatorski, profesor sociologije i filozofije, i Teodor V. Taranovski, veliki izučavalac srpskog srednjovekovnog prava.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДОБАР ГЛАС СЕ ДАЛЕКО ЧУЈЕ: Од професора из руске заједнице у Краљевини Југославији, њих 12 су постали чланови САНУ

Zgrada SANU iz 1924. godine

Posvetio je tom pitanju kapitalno delo "Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi", dajući veliki doprinos izučavanju Dušanovog zakonika, ne zašavši u mitološka i naivna naklapanja, tako prijemčiva nama u skorijim decenijama 20. i 21. veka. Taranovski i Spektatorski su birani za članove Srpske kraljevske akademije.

Neophodno je spomenuti i grupu ruskih profesora kojoj su pripadali Grigorije Demčenko, Petar Struve, Mihail Koršunov i Sergije Troicki, profesor crkvenog prava, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Beogradski univerzitet je u svoje profesorske redove izabrao čak 35 ruskih kolega, kojima će se 1933. godine pridružiti i novopridošli emigrant Georgije Ostrogorski, docnije svetskom slavom ovenčan vizantolog, osnivač Vizantološkog instituta. Rođen je 1902. u Petrogradu, a u Kraljevinu Jugoslaviju došao je 1933. sa već odbranjenim doktoratom i stečenom međunarodnom reputacijom. Predavao je vizantijsku istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i osnovao Vizantološki institut, na čijem čelu je bio sve do smrti, 1976. i učinio da ovaj Institut bude uvažena svetska institucija. Ovde je, pored profesionalnih dostignuća, pronašao i ličnu sreću u Fanuli Papazoglu, Grkinji rođenoj u Makedoniji, koja je bila profesor antičke istorije na BU. Oboje su bili i članovi SANU.

Na pojedinim fakultetima, i do 50 odsto profesora bili su Rusi. Početkom dvadesetih godina ustanovljeno je i Društvo ruskih inženjera i Društvo ruskih arhitekata. Iz Društva inženjera čak tri profesora predavala su mehaniku na Beogradskom univerzitetu, a general Konstantin Smirnov, koji je bio još i geolog i mineralog, izabran je za člana SANU.

GOTOVO DA NE POSTOJI segment nauke i umetnosti u kome nisu dali svoj doprinos. Neki su svojim angažmanom izneli Beogradski univerzitet na svetski dobar glas, u oblastima koje su im bile specijalnost.

Sve u svemu, nastavničke karijere na univerzitetima u Kraljevini Jugoslaviji nastavilo je više od 65 profesora, pripadnika ruske emigrantske zajednice. NJih dvanaest su postali članovi SANU, među njima i Vladimir Farmakovski, mašinski inženjer, konstruktor lokomotiva i profesor Tehničkog fakulteta, osnivač i upravnik Instituta tehničkih nauka SANU. Kada govorimo o članovima SANU iz redova ruske političke emigracije, široj javnosti je manje poznato ime velikog slaviste i filologa Stepana Mihailoviča Kuljbakina, ranije profesora Harkovskog univerziteta, a potom profesora u Skoplju i Beogradu. Iz niza radova koje će objaviti na srpskom, izdiže se kao najznačajnija njegova studija "Paleografska i jezična ispitivanja u Mirosalvljevom jevanđelju" koju je objavio 1928. godine.

Profesor Harkovskog, a docnije Beogradskog univerziteta, Nikolaj Saltikov, član SANU, bio je matematičar, autor niza radova iz teorije parcijalnih jednačina, diferencijalnih i integralnih računa. Posebno polje njegovog interesovanja bila je istorija matematike.

Jedan od prvih, možda i prvi ruski naučnik iz redova "belih" emigranata, primljen u Srpsku kraljevsku akademiju početkom 1926. godine, bio je Anton Bilimovič, ranije profesor univerziteta u Odesi. NJegova specijalnosti bila je primena više matematike na mehaniku i termodinamiku. Pisao je i udžbenike, a "Udžbenik racionalne mehanike" i "Geometriju" za srednje škole, objavio je u koautorstvu sa Tatomirom Anđelićem 1939. godine. Umro je u Beogradu 1970. godine.

Profesor Nikolaj Pušin, stručnjak za organsku i primenjenu hemiju, primljen je u redove SANU nekoliko meseci pre nego što je preminuo u Beogradu 1947. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)