Beogradske priče: Pogled na dve savske obale

Z. NIKOLIĆ

sreda, 01. 07. 2020. u 18:00

Београдске приче: Поглед на две савске обале
Viseći Aleksandrov most nekada je gledao na Beton halu, sa jedne, i na Stari sajam, sa druge strane
MOŽDA su tridesete godine prošlog veka predstavljale jedan od malobrojnih, mirnih i spokojih perioda u istoriji ovog grada. Na žalost, trajale su kratko, sve dok Drugi svetski rat nije uzeo svoj težak udeo u istoriji.

Pre toga, iako su se prilike u večito burnoj Evropi zaoštravale, glavni grad tadašnje Kraljevine Jugoslavije osetio je nekoliko značajnih koraka koji su obećavali bolju budućnost.

Most viteškog kralja Aleksandra, otvoren oktobra 1934. godine svakako je bio jedan od takvih iskoraka. On je spojio dve obale Save, a na njegovim temeljima i danas stoji slična građevina - Brankov most.

Svečano otvaranje ove građevine okupilo je valjda sve stanovnike glavnog grada, koji je u tom trenutku brojao oko 300.000 stanovnika. Svako je želeo da zakorači na most i da pređe na drugu rečnu obalu. Sve to bilo je do tog trenutka nemoguće, jer je ovo bio prvi beogradski drumski most koji je prešao na današnju, novobeogradsku stranu. Pre toga, na levu savsku obalu moglo se samo čamcem.

Kada grad koji raste dobije jednu tako važnu građevinu, onda se njeno okruženje veoma brzo razvija i sve dobija nove oblike. Uz desnu savsku obalu ubrzo je ponikla Beton hala, koja je u to, predratno vreme imala veoma bitnu ulogu u trgovini i transportu. Pristanište je bilo sve važnija i bolje uređena trgovačka tačka.

Sa druge strane reke počeo je da niče Beogradski sajam, koji sada poznajemo kao Staro sajmište. On je svečano otvoren 1937. godine, a negde, u daljini, na širokom prostoru podno Bežanijske kose, "ugnezdio" se i Beogradski aerodorom, koji sada, u sećanjima, imenujemo kao "Stari aerodrom".

Taj vazduhoplovni kompleks podrazumevao je vojni i civilni aerodrom i počeo je da radi 1927. godine.

Sve su to bile slike ambijenta koji je krasio predratni glavni grad. Zato su fotografije posvećene ovom delu i dalje veoma slikovite, jer su sačuvale obrise koji su danas pretočeni u urbani "krvotok" prestonice, kakav sada poznajemo.


NEKAD I SAD

PAŽLjIV posmatrač na fotografijama vidi neke zgrade koje postoje i danas. Iako su nova vremena i Drugi svetski rat izmenili fizionomiju grada, neke stambene i druge važne zgrade čvrsto su "ustoličene" na mestu koje su zauzimale i pre rata.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije