Beogradske priče: Pronađeni antički grobovi, Rimljani uz spomenik knezu Mihailu?

Javnost je prilično burno odreagovala na aktuelnu rekonstrukciju Trga Republike i pronalaženje tragova naših predaka na ovom prostoru. Nedavno su opet zaustavljeni radovi, jer je gradska antika ponovo imala "štagod da nam kaže". Komentari posle pronalaska temeljnih ostataka Stambol kapije, kao i drvene kocke kojom je bio popločan ovaj trg pre više od jednog veka, očigledno su samo bili uvod u mnogo stariju priču.

Dosadašnji nalazi se ne bi mogli smatrati posebno "revolucionarinim" ni prastarim, budući da su stari hroničari i očevici jasno pominjali i kapiju i kocku od bukovog drveta kojom je trg bio popločan.

Međutim, mnogo ranije na prostoru sadašnjeg Trga Republike rodila se srpska ahreologija. Ona je proučavala znatno starije ostatke, nego li su delovi Stambol kapije. Podsećamo, kapiju je kao jedan od četiri ulaza u grad napravila još Austrija, pošto je prethodno preotela grad od Otomanske imperije, i držala ga u svojoj vlasti od 1717. do 1739. godine. Potom Turci ovu kapiju koriste kao ulaz u ondašnju, omalenu varoš.

Pročitajte još - Deo Stambol-kapije otkriven na Trgu republike?

Stambol kapija je bila mesto gde se ulazilo u grad, a najteža sećanja na nju naš narod čuva zbog bezbrojnih osveta koje su otomanski osvajači činili nabijajući Srbe na kolje.

Ali, Rimljani su ovde mnogo toga učinili još pre oko dva milenijuma. A period od 2.000 godina vredan je svakog poštovanja. Toj priči nas je približio Stefan Pop Lazić, iskusni arheolog i jedan od najvećih poznavalaca Singidunuma.

Kada je postavljan spomenik Knezu Mihailu na radnike su gledali posetioci legendarne kafane "Dardaneli", koja se prostirala na prostoru zdanja gde se sada nalazi Narodni muzej. Spomenik je zvanično otvoren 1882. godine.

Pre toga, valjalo je iskopati i zaravnati veliki prostor i učiniti da tlo bude stabilno kako bi monument stajao na čvrstoj osnovi. Prilikom tog posla pronađeni su neki čudni ostaci, i tada na scenu stupa Mihajlo Valtrović, jedan od osnivača Narodnog muzeja i osnivač srpske arheologije. Iako je bio arhitekta po struci, njegovo obrazovanje bilo je više nego raskošno, pa je već na Velikoj školi umnogome uticao na formiranje katedre za arheologiju.

Pročitajte još - Beogradske priče: Stambol kapija iz teških vremena

Tako nam Pop Lazić objašnjava kako je Valtrović uočio najstarije rimske "potpise" u gradu.

- Tada je "uhvatio" dva horizonta - objašnjava Stefan Pop Lazić.- U onom dubljem su rimski grobovi - bunari, i to je najstarije sahranjivanje u Singidunumu iz prvog veka nove ere. Još jedan horizont bio je zahvaćen istom prilikom. Taj sloj bio je kasnoantički, i hronološki je lociran u drugu polovinu četvrtog veka.

Tako na "našem" Trgu postoji još bezbroj "potpisa" koji ostaju doboko pod nogama prolaznika koji danas koračaju ovim mestom.

VERTIKALNO SAHRANjIVANjE

Rimljani su na ovaj prostor stigli u prvom veku nove ere, a ostali su ovde do sredine petog veka, kada grad potpuno razaraju Huni. Ista sudbina zadesila je i Viminacijum, koji se više nikada nije "probudio", a Singidunum su nasledila naselja koja su nosila različita imena, da bi danas "dosegli" do Beograda.

Kako nam je svojevremeno objasnio arheolog Zoran Simić, polovinu svojih pokojnika Rimljani bi sahranjivali na uobičajen način, a drugu polovinu bi kremirali. Sistemi vertikalnog sahranjivanja podrazumevali su grobnice nalik bunarima u koje bi bili spuštani kremirani ostaci pokojnika.

"KALOS DROMOS"

Rimljani su pravili puteve po kojima su ostali poznati u istoriji. Takve, dobro urađene dromove nastavila je da pravi i Vizantija, odnosno Romejsko carstvo, a mi ih do danas zovemo "kaldrma". Iako smo ubeđeni da su nam Turci doneli tu, nezgrapnu reč, istina je nešto drugačija. Ovaj pojam je nastao od dve grčke reči, pri čemu "kalos" i "dromos" znače dobar put. Tako da su ga Rimljani osmislili, Vizantinci nasledili, Grci mu nadenuli današnje ime, a mi smo ga, u suštini preuzeli od Turaka.

Takav drum je bio, takođe, još u rimsko vreme bio u blizini današnjeg Trga Republike, zvao se "Via militaris" ili Vojni put.

POZORIŠNI TRG

Kada mlađi Beograđani traže izvore koji bi potkrepili priče o Trgu Republike nailaze na brojne nedoumice, jer je ovo mesto tokom mnogih decenija nosilo sasvim drugačiji naziv. To je prirodno, jer je Srbija bila kneževina, a potom i kraljevina, pa republika nije mogla da "zauzme" svoje mesto, sve do okončanja Drugog svetskog rata.

Dugo je ovo mesto nosilo ime Pozorišni trg, po zdanju Narodnog pozorišta, čija izgradnja je okončana 1869. godine. Pozorište je osnovano 1868, samo godinu dana po ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, rodonačelnika ideje da Beograd dobije svoj teatar, a useljeno je u ovo zdanje godinu kasnije.