OD kapitalnog projekta beogradske kanalizacije "Interceptor", koji je zbog mnogobrojnih problema i nezakonitosti obustavljen, ne samo da se nije odustalo nego će on u najskorije vreme biti nastavljen, najavio je gradski menadžer Goran Vesić.

- U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada napravljen je stručni tim, na čelu sa zamenikom direktora Petrom Cekićem, koji vodi projekat. Radovi na interceptoru počinju odmah - za "Novosti" o gorućem pitanju priča gradski menadžer Goran Vesić.

Završetak projekta je od velikog značaja za prestonicu.

- Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica koja ne prerađuje otpadne vode, već svu kanalizaciju ispušta direktno u Savu i Dunav. To je nedopustivo u 21. veku. Trećina grada koristi septičke jame, što je takođe neverovatna činjenica. Upravo zato, sadašnja gradska uprava je kao svoj prioritet postavila rešavanje problema kanalizacije.

Interceptor je u stvari veliki kolektor koji bi trebalo da prikuplja otpadne vode i odvodi ih na prečišćavanje. Ukupna dužina od KCS Ušće, sa prolazom ispod Save do Ulice cara Dušana, i dalje Venizelosovom i Višnjičkom do Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) u Velikom Selu iznosi 13.080 metara.

Od prvih planova za izgradnju 1980. godine, pa do danas, završetkom tunela Višnjica dužine 6.772 metra, realizovano je nešto više od 50 odsto dužine interceptora.

- Nepostojanje sistema za preradu otpadnih voda ima za posledicu da zagađivači ispuštaju iskorišćenu i industrijsku otpadnu vodu direktno u rečne tokove. Postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu, a na obalama Dunava ih ima 136 - zabrinuto konstatuje Vesić.

ISPITUJU SE NEZAKONITOSTI VESIĆ kaže da, uprkos problemima, gradska uprava nastavlja sa projektom koji je obustavljen zbog nezakonitosti. - Šta se sve tu dešavalo predmet je rada nadležnih organa, ali mi nastavljamo projekat na sasvim novim osnovama i sprovešćemo ga u skladu sa zakonom - ističe Vesić.

Master-planom prestonica do 2020. će biti podeljena na pet nezavisnih kanalizacionih sistema u Velikom selu, Ostružnici, Krnjači, Batajnici i Boleč-Vinča. Uporedo sa kolektorom interceptor, priprema se prva faza PPOV Veliko Selo.

- Kada se realizuje, biće to najvažniji kolektorski objekat centralnog kanalizacionog sistema, koji koristi više od milion stanovnika. On će sakupljati sve otpadne vode iz centralnog sistema Beograda i odvoditi ih na prečišćavanje. Nakon toga, vode dobrog kvaliteta će se puštati u Dunav.

Ceo projekat nije nimalo jednostavan, ni jeftin.

Da bismo trajno rešili problem kanalizacije sa izgradnjom svih pet modernih postrojenja za preradu otpadnih voda neophodno je više od 500 miliona evra i taj posao ćemo raditi sa nekim od strateških partnera koji ima novac da ga uloži - zaključuje Vesić.

VODA STIŽE I U KALUĐERICU

ISTOVREMENO sa rešavanjem problema kanalizacije, radimo i na proširenju sistema vodovoda. Obnovili smo projekat regionalnog vodovoda Makiš - Mladenovac, a već ove godine gradimo prvih 1,6 kilometara da priključimo Kaluđericu - najavio je gradski menadžer.

ČETIRI DEONICE

PRVA DEONICA: Od Kanalizacione crpne stanice (KCS) Ušće na Novom Beogradu do ukrštanja Vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška. Dužina je 1.520 metara sa prolazom ispod Save i kolektorom duž Bulevara Bojovića.

DRUGA DEONICA: Otvoren iskop kolektora, ulicama Cara Dušana i Venizelosove do ulaza u tunel Karaburma, dužine 2.800 metara.

TREĆA DEONICA: Tunel Karaburma. Dužina je 1.320 metara, a tokom 1990. izvedeno je 523 metra.

ČETVRTA DEONICA: Od tunela Karaburma do tunela Višnjica. Dužina je 1.729 metara.