Srbija

VRATIĆE SE LJUDI U SVETINJU: U manastiru Velika Remeta život uobičajeno teče, iguman Stefan i monasi pripremaju semena za setvu

Smiljka Kostić

27. 12. 2020. u 07:13

VELIKA Remeta, selo na južnim padinama Fruške gore, koje leti ima desetostruko više stanovnika zbog velikog broja vikendica i vikendaša koji tu borave, kao da je utonulo u zimski san.

ВРАТИЋЕ СЕ ЉУДИ У СВЕТИЊУ: У манастиру Велика Ремета живот уобичајено тече, игуман Стефан и монаси припремају семена за сетву

Foto S. Kostić

Decembarsku tišinu samo remete zvona istoimenog manastira. Manastir Velika Remeta je jedan od 16 fruškogorskih manastira. Posvećen je Svetom Dimitriju, a u njegovom sastavu se nalazi i crkva posvećena ovom svecu.

U samom selu sem oko desetak duša, među kojima je najviše starih, nema nikoga na ulici, ne čuju se traktori, ne prolaze poljoprivredne mašine. Jedino iguman Stefan i njegovih 15 monaha, pripremaju semena za predstojeću setvu, iza manastirskih zidina dopire zvuk testere, udarci čekićima i sekirama.

ŽIVOT teče u manastiru, uprkos pandemiji koja je svima promenila navike. Veruju monasi da će ova pošast od virusa korona konačno proći, i da će se ljudi ponovo vratiti u ovu svetinju, u kojoj su skoro pronašli tekst jevanđelja iz 1580. godine, koji je pisao jedan monah tokom boravka u njemu.

- Nemamo krštenja, ni venčanja, smanjili smo posete, a i ljudi ne dolaze. Mi održavamo redovno naše molitve, službe, molimo se za naš narod, da nas Bog sačuva - priča iguman Stefan, starešina manastira Velika Remeta, koji u ovim vremenima izolacije "kopa" po manastirskoj istoriji.

RUŠEN i obnavljan, manastir Velika Remeta je jedan od fruškogorskih bisera duhovnosti. .

- Manastir je najviše stradao 1716. godine, prilikom povlačenja Turaka, tada je izgoreo jedan deo biblioteke i manastirski arhiv, dok je tokom Drugog svetskog rata dobar deo manastirskih dragocenosti bio pokraden i uništen. Malo toga je ostalo sačuvano - govori kroz setu iguman, koji očekuje da će novi zapis koji je pronađen u manastiru, možda nešto više otkriti.

MONAŠTVO manastira odolelo je koroni i nadaju se da će tako i ostati. Ova svetinja poseduje 20 jutara obradive zemlje i sada spremaju semena za setvu. Kako kažu, na Sveta tri jerarha seju pšenicu, a ostale kulture na dan po drugim crkvenim svecima.

- Mi imamo oko 100 košnica pčela, proizvodimo med, bavimo se i ručnim vezom, izdajemo molitvenike, manastir od nečega mora da živi, da se održava - podvlači iguman Stefan, uveliko zagazio u sedamdesetu godinu života, a voli da iznenadi hodočasnike, da li medom, nekom knjigom ili bogougodnim razgovorom.

OSNOVAO GA KRALj DRAGUTIN

OVU fruškogorsku svetinju, prema predanju, osnovao je kralj Dragutin, kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom, nakon čega je vlast predao svom bratu Milutinu. Ne zna se tačno vreme nastanka manastira, ali pretpostavlja se da je podignut krajem 14. i početkom 15. veka.

Prema zvaničnim podacima Velika Remeta se prvi put pominje 1562. Postoji sačuvan jedan pisani podatak iz 1509. da je izaslanik-kaluđer despotice Angeline Branković dolazio u ovaj manastir posvećen Svetom Dimitriju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
POSLEDNJI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina
Politika

0 28

POSLEDNjI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina

Poslednjih godina često se susrećemo sa raznim pokušajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama, ili koji imaju nameru da vode kampanju za tobože „humanitarne“ ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno holokaustu, ili da je u stvari slučaj genocida, piše direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof za Jerusalem post.

17. 04. 2024. u 17:57

Pročitajte više

POSLEDNJI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina
Politika

0 28

POSLEDNjI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina

Poslednjih godina često se susrećemo sa raznim pokušajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama, ili koji imaju nameru da vode kampanju za tobože „humanitarne“ ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno holokaustu, ili da je u stvari slučaj genocida, piše direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof za Jerusalem post.

17. 04. 2024. u 17:57

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POSLEDNJI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina

POSLEDNjI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina