MILOŠ UROŠEVIĆ: Naučio sam da strahom bodrim hrabrost

KADA je njegov snimak dok je radio vremensku prognozu, u kom se neustrašivo borio sa olujom, kao najbolji reporteri stranih TV stanica koji izveštavaju iz epicentra uragana postao viralan, sa milionskim pregledima, svi smo saznali za hrabrog Miloša Uroševića, reportera TV Prva. Miloš je već tada imao puno iskustva u medijima, ali simpatije velikog broja gledalaca pridobio je tim prilogom, koji je i dan-danas simbol posvećenosti profesiji i neustrašivosti. Iako košarkaški trener po profesiji, našao se u medijima i dobro snašao. Čvrsto drži rejting emisije "Galileo" godinama, a sada ga možemo gledati u omiljenoj magazinskoj emisiji "150 minuta", na TV Prva.

Foto A. Krstović

* Radili ste "150 minuta" sa koleginicama dok je vladalo vanredno stanje zbog kovida 19.

- Ja sam takoreći "uskočio" u "150 minuta" u trenutku kada je svet stao zbog nečega što se ne može videti golim okom. S obzirom na prethodna iskustva koja sam doživeo tokom profesionalnog rada, mislim na upad i paljenje RTS (dva puta), svakodnevno izmeštanje tokom ratnog stanja i bombardovanje zgrade Televizije, u kojoj su poginule moje kolege, a mene zateklo na parkingu u Aberdarevoj, moram da primetim da mi je rad tokom epidemije došao kao "mačiji kašalj".

* Profesionalac ste, kakvo je iskustvo iza vas, šta vas je najviše uznemirilo, potreslo?

- Najviše me je uznemirila velika smrtnost i činjenica da se vrlo malo toga može uraditi kada se prvi put susretnete sa novim virusom, bolešću za koju nema leka. Pomislite da nije moguće da vas u vreme Hadronskog kolajdera, svemirskih misija, dostupnosti informacija, vrtoglavog napretka farmaceutske industrije koja nudi lek za pretprehladu (reč dostojna brzalice za prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti), zadesi nešto o čemu ste čitali u knjigama iz istorije i dešavalo se dok je medicina kakvu danas poznajemo bila tek u povoju.

* Postali sta poznati kada ste radili vremensku prognozu i "rvali" se sa kišobranom i nevremenom. Da li ste inače 'čovek bez straha'?

- "Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!", rekao je Živojin Mišić. S vremenom sam naučio da strah iskoristim kako bih bodrio hrabrost.

* Koje teme vas najviše zanimaju?

- One koje mogu da probude pozitivan stav, želju da se nešto pokrene ili unapredi. Teme koje će dati ideju kako treba početi od nule ili se ponovo podići, a da to ne podrazumeva prevaru i "laku" zaradu. Teme koje imaju kraj u vidu rešenja. Teme u kojima ljudi koji su uspešni i znaju, šire svoje znanje i prenose ga u cilju bolje edukacije, veće poslovnosti i na kraju - zdrave konkurencije. Teme koje propagiraju zajedništvo i osećaj pripadnosti, ali ne globalnom, već ovom našem selu na brdovitom Balkanu. Teme koje će nas podsetiti da smo dobri ljudi, dobri roditelji, prijatelji, komšije, dobri domaćini, učtivi, hrabri pre svega.

* Uspeli ste da veoma dugo držite rejting emisije "Galileo", i informativnošću, zanimljivostima, edukativnošću hrabro ste stali "na crtu" visoko gledanim formatima. Šta je to što je po vašem mišljenju zaslužnlo da publika voli "Galileo"?

- Publika voli "Galileo" zbog načina komunikacije, odabira tema, načina na koji se one obrađuju. Za one koji su mišljenja da je "Galileo" u Srbiji samo licenca i prepakivanje priča, informacija je da je naša emisija u najslavnijem trenutku proizvodila sedamdeset procenata prikazivanog materijala, snimljenog u Srbiji, sa našim stručnjacima i sugrađanima. "Galileo" ima fenomenalan slogan na koji se često pozivam - "Za sve koji imaju pitanje", a to znači da doslovce sve što vam padne na pamet može biti tema. Samo je potrebno da imate pitanje, i eto vas u "Galileu". Uspeh nije izostao, između ostalog i zato što nismo jurili rejting, nego smo ga gradili. Ajfelova kula je sastavljana dve godine i sačinjava je 18.038 delova i 2,5 miliona zakovica. Zidana je kao eksponat, ali 130 godina kasnije i dalje je na istom mestu, i niste bili u Parizu ako niste otišli da je vidite. Poenta je da ako kvalitetno gradite, uspeh je garantovan, a brojevi to samo mogu da dokažu.

* Kako se desilo da ste radili kao perač automobila?

- Kao perač automobila sam radio tokom srednje škole. To je bila moja ideja i posebna vrsta škole, jer kada zaradite novac teškim radom, a u perionici se radilo 12 sati dnevno, naučite i da trošite racionalno. Tako zarađen novac mi je omogućavao da deo raspusta, kada ne radim, provedem lagodno. Najbolje sam zarađivao na ostrvu Braču u Hrvatskoj, gde sam radio kao vulkanizer i to je bilo fenomenalno iskustvo. Radio sam pre podne, zalaske sunca dočekivao na plažama uz koktele, proveo mesec dana na ostrvu i vratio novac kući.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije