FRULA SE BIRA PREMA ČOVEKU: Milan Krsmanović iz Čukojevca kod Kraljeva čuva tradiciju izrade drevnog instrumenta
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
KADA uđete u selo Čukojevac kod Kraljeva, za mirisom šljive ne morate krenuti ka kaci za rakiju. Ponekad, ako pratite onaj oštar, plemeniti miris suvog drveta, voska i vrelog maslinovog ulja, put će vas dovesti pravo do radionice Milana Krsmanovića (55).
Foto Privatna arhiva
Milan je najmlađi, a ujedno i jedan od tek trojice preostalih graditelja frula u čitavoj Srbiji. Ovde, u tišini seoskog dvorišta, već deceniju nastaju instrumenti koji čuvaju istinski kod srpske tradicije.
Ljubav prema ovom čarobnom drvenom instrumentu Milanu je pre tačno deset godina usadio komšija, čuveni i sada već legendarni graditelj frula Pavle Obradović. Uz njega je izbliza gledao kako se mrtvom drvetu udahnjuje život, uz njega je zanatom opčinjen i u njega se nepovratno zaljubio.
Proces stvaranja jedne frule podseća na svojevrstan ritual koji zahteva nadljudsko strpljenje. Prva i najvažnija lekcija koju će vam Milan otkriti jeste da priroda uvek zadržava deo svoje misterije.
Foto Privatna arhiva
– Niko sto posto ne može da odredi da li je neko drvo dobro ili loše za frulu – priča Milan dok miluje glatku površinu jednog gotovog instrumenta. – Ne možemo mikroskopom da gledamo samu teksturu drveta. Ono što je sigurno jeste da drvo mora biti savršeno suvo, najmanje četiri ili pet godina. Ipak, čak i tada, desi se da nekad sve uradimo kako treba, po svim pravilima, a frula jednostavno ne ispadne kako treba. Priroda ima poslednju reč.
Nakon godina prirodnog sušenja na promaji, sledi faza u kojoj drvo dobija svoju trajnost i specifičan odjek. Ono se pažljivo kuva u maslinovom ulju i čistom pčelinjem vosku na temperaturi od tačno 60 stepeni Celzijusa. Potom ponovo ide na sušenje kako bi iz njega ispario svaki suvišan gram ulja, a tek tada dolazi vreme za bušenje, precizno oblikovanje i finu završnu obradu.
Da naslednici nastave
Milan je porodičan čovek. Ima dva sina i dvoje unučadi, koji su njegov najveći ponos. I dok njegove frule obilaze kuglu zemaljsku, njegova najveća, duboka želja jeste da neko od potomaka nasledi ovaj redak i prelepi zanat.
– Bio bih najsrećniji čovek na svetu da neko od njih nastavi ovo čime se bavim. Ali, ovaj zanat se ne uči za dva dana, niti za nekoliko meseci. Ja ga radim deset godina, pa i dan-danas, sa svakim novim komadom drveta, otkrivam neke nove tajne koje frula skriva u sebi – zaključuje sa osmehom ovaj tihi čuvar srpskog zvuka iz Čukojevca.
Svako podneblje rađa drvo koje peva drugačije. Na pitanje koje je drvo najbolje za ovu namenu, iskusni majstor objašnjava da svaka vrsta nosi svoju „bonu tona“, odnosno specifičan zvučni kolorit.
– Za našu Šumadiju, najbolji su šljiva, bagrem ili dren. Oni daju onaj topao, prepoznatljiv, tradicionalni zvuk. Naravno, pravim frule i od masline, kao i od raznih egzotičnih vrsta drveta, ukoliko neko od svirača to posebno zahteva – kaže Milan, čijih je oko 400 izgrađenih frula otišlo u ruke umetnika širom Srbije i Evrope, pa sve do daleke Australije.
Iako frula zvuči kao čista emocija i duševna pesma, njena izrada je zapravo stroga nauka u kojoj su duboko isprepletene čista fizika i viša matematika. Eksperimentima nema mesta – Milan, kao i ostali majstori, radi po neprevaziđenim merama koje je postavio naš proslavljeni virtuoz Bora Dugić.
Foto Privatna arhiva
– Najkomplikovaniji, najpipaviji deo posla je izrada glasnika. To je ono „srce“ instrumenta, mali otvor na vrhu. Može se slobodno reći da je glasnik 80 odsto frule. Ako tu pogrešite za milimetar, sve pada u vodu – objašnjava nam sagovornik.
Zanimljivo je da savršena frula – ne postoji kao univerzalni pojam. Upravo na Milanovu ideju, na čuvenom Saboru frulaša u Prislonici, ustanovljena je prestižna nagrada „Najbolja frula Sabora“. Ipak, Krsmanović naglašava jednu zanimljivost:
– Dvojici vrhunskih frulaša neće odgovarati ista frula. Sve zavisi od toga kako kome leži taj deo za protok vazduha, kakva su im pluća i način na koji duvaju. Frula se bira prema čoveku.
Kada se svi uslovi ispune, kada se odabere pravo drvo koje je već odležalo svoje godine, Milanu su u njegovoj radionici potrebna tri dana predanog, danonoćnog rada da bi iz parčeta drveta izvukao onaj savršeni, kristalno čisti zvuk.
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOPreporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Drugi pišu
Makron stiže uskoro: Sve oči uprte u Pariz, veliki dan za Francusku i Evropu
14.07.2026 - 07:38 >> 09:25
Pročitajte više
SKANDAL! Alenu Islamoviću otkazali koncert u BiH zbog nastupa u Kraljevu: "Nije mu mesto ovde..."
ODLUKU su doneli organizatori događaja...
13. 07. 2026. u 10:48
ANASTASIJA JAVNO ODBRUSILA: "Ne ispravljaj budalu, mrzeće te!"
KOME je poruka bila namenjena?
13. 07. 2026. u 08:46
FINALE PRE FINALA: Mbape protiv Jamala u najvećem blokbasteru Svetskog prvenstva do sada!
Jedan od najvećih derbija svetskog fudbala dobija novo poglavlje. Francuska i Španija odmeriće snage u polufinalu Svetskog prvenstva 2026, a pobednik spektakla u Dalasu (21.00) izboriće veliko finale, gde ga već čeka bolji iz okršaja Argentine i Engleske.
14. 07. 2026. u 06:30
OPASNOST OD DžIHADA I BLOKADE: "Rat u Iranu je kraj američkog projekta Veliki Izrael" - kako Teheran kontroliše Ormuz i čime preti Zapadu?
PUKOVNIK u penziji Mića Živojinović ocenio je danas da rat u Iranu predstavlja završnicu američkog projekta "Veliki Bliski istok", čiji je, kako je rekao, cilj stvaranje "Velikog Izraela", koji bi zaposeo veliki deo Palestine, kao i delove teritorija Libana i Sirije, kao i da je to mesto "gde se koplja lome".
13. 07. 2026. u 11:45
TAJNA PESME "TUŽNO LETO" TOME ZDRAVKOVIĆA: Evo kome je posvetio ove vanvremenske stihove
IZA ove pesme se krije posebna priča o čemu je Toma jednom prilikom govorio.
14. 07. 2026. u 08:35
KRAJ ZA BANjALUČANE? Borac pred (ne)mogućom misijom u Sofiji
Posle nerešenih 1:1 u Banjaluci, Levski iz Sofije i Borac odigraće revanš utakmicu prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona (19.30), a pobednik duela na stadionu "Georgi Asparuhov" napraviće važan korak plasmanu u Evropu u ove sezone.
14. 07. 2026. u 07:00
PUTIN NAJAVIO PAKAO ZA UKRAJINU: Odgovorićemo nekoliko puta snažnije
PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin izjavio je da će odgovori Moskve na udare po ruskoj teritoriji biti „uzajamni, ali nekoliko puta snažniji“.
13. 07. 2026. u 17:41
ZAŠTO JE DUBRAVKA MIJATOVIĆ ZAISTA NAPUSTILA SERIJU "SREĆNI LjUDI"? "Morala sam da pobegnem..."
DUBRAVKA Mijatović napustila je seriju 'Srećni ljudi' iz ličnih razloga, a ne zbog honorara.
10. 07. 2026. u 15:07
OBJAVLjENE TAČNE ADRESE U EU: "Nemačka glavna baza za proizvodnju oružja za Ukrajinu" Čeka se reakcija Moskve
NEMAČKA je praktično postala glavna industrijska baza ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa u ratu protiv Rusije, a upravo Berlin stoji iza terorističkih napada na ruske civilne ciljeve, rekao je lider pokreta „Druga Ukrajina“ Viktor Medvedčuk. Istovremeno, on je otkrio adrese najvažnijih nemačkih kompanija koje proizvode oružje za Ukrajinu.
13. 07. 2026. u 12:47
Najnovije iz rubrike
PLESALI MEKSIKO,KOSTARIKA, PERU, ŠPANIJA I SRBIJA: Međnarodni festival foklora "Šajka" u Kisaču
NA četvrtom međunarodnom festivalu folklora "Šajka" u Kisaču, plesali su Meksiko, Kostarika, Peru Španija i Srbija, Festival, koji je tvorila Maja Čeremidžić Šainović, članica Gradskog veća za kulturu , rganizovali Kulturni centar Kisač i KUD "Isidor Bajić" iz Šajkaša.
13. 07. 2026. u 19:40
SVETLOST LILA JOŠ JEDNOM OBASJALA LOZNICU: Završen deveti LilaLo festival u duhu tradicije, umetnosti i zajedništva
Deveti LilaLo festival, održan od 10. do 12. jula u Loznici, Banji Koviljači i Tršiću, još jednom je potvrdio da je jedna od najznačajnijih letnjih kulturno-turističkih manifestacija u ovom delu zapadne Srbije, uspešno povezujući tradiciju, savremenu umetnost i sadržaje namenjene svim generacijama
13. 07. 2026. u 16:46
TESLA IZMENIO LICE SVETA: U Srbiji, SAD, Kini i Evropi obeleženo 170 godina od rođenja velikog naučnika
POVODOM 170 godina od rođenja Nikole Tesle, u Srbiji, ali i u SAD, Evropi, kao i Kini gde se izdaje prva poštanska markica sa njegovim likom, održane su razne manifestacije i svečane akademije u znak sećanja na jednog od najvećih naučnika i izumitelja u istoriji čovečanstva.
10. 07. 2026. u 23:50
ZASTAVA KOJA JE DOČEKALA CARA: Redak primer tekstilne heraldike, star 209 godina, biće izložen u Gradskom muzeju Vršac
CEREMONIJALNA zastava, kojom su Vrščani oktobra 1817. u svom gradu dočekali cara Franca Prvog, uskoro će biti predstavljena posetiocima Gradskog muzeja, nakon višemesečne konzervacije i restauracije. Reč je o jednom od najdragocenijih simbola Vršca iz perioda vladavine Habzburške monarhije, zbog čega je taj zahtevan proces finansijski podržalo Ministarstvo kulture.
10. 07. 2026. u 20:48
"RAZBIO" MATEMATIKU, PA SAD BERE BOROVNICE: Gimnazijalac iz Šapca Milutin Pilipović niže uspehe, iz Singapura doneo bronzu
BRONZANA medalja iz matematike na prestižnoj STEMCO Global Finals Maths 2026. u Singapuru još jedna je u nizu potvrda izuzetnog talenta Milutina Pilipovića, učenika trećeg razreda Šabačke gimnazije.
10. 07. 2026. u 15:04
Komentari (0)