BLOKADA RAČUNA KOJI NE POSTOJE: Evropa preti da će kazniti ruske rukovodioce zbog presude opozicionaru Navaljnom

B. Vlahović - dopisnik iz Moskve

23. 02. 2021. u 23:19

БЛОКАДА РАЧУНА  КОЈИ НЕ ПОСТОЈЕ: Европа прети да ће казнити руске руководиоце  због пресуде опозиционару Наваљном

Foto Arhiva

RUSIJA će adekvatno odgovoriti na sankcije koje EU namerava da joj uvede zbog presude opozicionaru Alekseju Navaljnom.

Prvi evropski diplomata Đozep Borelj najavljuje da će za nedelju dana saopštiti imena ruskih zvaničnika koji neće moći da putuju na Zapad, i kojima će računi van zemlje biti blokirani.

Nezvanično se saznaje da će pod sankcijama biti rukovodilac Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bistrikin, zatim rukovodilac Federalne službe za izdržavanje kazni Aleksandar Kalašnjikov, generalni tužilac Ruske Federacije Igor Krasnov i rukovodilac Ruske garde general Viktor Zolotov.

Aleksandar Bistrikin, Foto Arhiva

Ako spisak sankcija ne bude proširen, Rusija zaista neće imati štetu, jer četiri pomenuta ruska rukovodioca i tako nemaju pravo na račune u stranim bankama, a ni ne putuju u zapadne zemlje. Ispada da će Evropa formalno zadovoljiti želju Vašingtona "da se kazni Moskva", ali će efekat tih najnovijih sankcija biti ravan nuli.

NATEZANJE OD 2014.

RAT sankcijama počeo je 2014. godine, godine kad se Krim pripojio Rusiji. Odgovor Moskve bila je zabrana uvoza mesa, mleka voća i povrća iz EU. Vrlo brzo, Rusija se preorijentisala na druga tržišta i počela da stimuliše svoju proizvodnju. Zapadni ekonomski analitičari su brzo počeli da upozoravaju svoje zemlje da one imaju ništa manju štetu od Rusije, jer je teško naći novo tržište za svoju robu. Rusija je sposobna da plaća ono što kupuje, pa ne postoje rizici koji su redovna pojava u trgovini sa siromašnim zemljama.

U MIP Ruske Federacije nisu previše uzbuđeni, jer vesti iz Brisela smatraju plodom blokovske discipline i antiruskim stereotipima, "zbog čega se pritiska dugme za sankcije koje nemaju efekta". U Moskvi smatraju da traženje Brisela da se Navaljni oslobodi predstavlja apsurdno mešanje u unutrašnje stvari Rusije. Zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško slikovito je kazao da "se Briselu pokvarila ploča i sankcije nemaju nikakvog efekta, osim što kvare odnose".

Bez obzira na to što će EU uskoro usvojiti sankcije protiv ruskih rukovodilaca za koje smatraju da su direktno odgovorni za hapšenje i osudu Navaljnog, neosporno je da postoje velike razlike u stavovima ministara spoljnih poslova zemalja EU.

SANKCIJE Ruski brod Fortuna, Foto AP

Za razliku od Poljske i tri bivše sovjetske republike sa Baltika, Estonije, Letonije i Litvanije, koje su za uvođenje sankcija na "Severni tok 2", Nemci, Italijani i još nekoliko zemalja su za "mekše sankcije". Tako šef nemačke diplomatije Hajko Mas stalno ponavlja da se mora tražiti put za konstruktivni dijalog sa Rusijom, jer se međunarodni konflikti ne mogu rešavati bez učešća Rusije.

Zbog Berlina, Vašington sada popušta Moskvi?

Završetak "Severnog toka 2" predstavljaće ogromnu geopolitičku pobedu Rusije i daće novu polugu uticaja na Evropu - navodi američki portal "Aksios", pošto je predsednik SAD DŽozef Bajden, uprkos zahtevima sa Kapitol hila, "prikočio" sa uvođenjem sankcija firmama koje učestvuju u ovom projektu.

Prethodno je američki konzervativni poslovni dnevnik "Volstrit džornal" pisao da je Bajdenova administracija počela pregovore sa rukovodstvom Nemačke o budućnosti "Severnog toka 2". Novi predsednik SAD tokom Minhenske konferencije nije izneo uveravanja da namerava da iskoristi sve "poluge" kako bi zaustavio ovaj strateški projekat. To je, prema pisanju "Aksiosa" posebno zabrinulo države centralne i istočne Evrope koje se plaše uticaja Rusije, pa strahuju da Bajden neće hteti da nanese ozbiljnu štetu Nemačkoj, čvrsto rešenoj da "Severni tok 2" bude završen.

Dojče vele navodi da je 18, uglavnom osiguravajućih kompanija, mahom iz Velike Britanije, zaključilo učešće u projektu zbog najave američkih sankcija. SAD su, međutim, za sada uvele sankcije samo jednoj firmi koja je vlasnik ruskog broda "Fortuna", koji služi za polaganje cevi na morsko dno.

U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije, ali se SAD protive pošto žele da prodaju svoj tečni gas EU. Zbog toga je administracija Donalda Trampa i uvela sankcije izvođačima projekta.  D. D. S.

Očigledno je da je u zemljama EU koje imaju dobre ekonomske odnose sa Rusijom delovala kao otrežnjenje poruka ministra Sergeja Lavrova da je Moskva spremna na raskid odnosa sa EU ako se usvoje sankcije koje bi donele ekonomsku štetu ruskoj privredi. Zbog toga je Mas juče kazao da treba dati zeleno svetlo za sankcije samo konkretnim licima koje ne bi štetile saradnji sa Rusijom.

Aleksej Navaljni, Foto Tanjug

Članice EU imaju problem što ne mogu da se dogovore ko bi sve trebalo da bude na spisku osoba koje će biti pod evropskim sankcijama. Nemci i bogate evropske zemlje ne žele da gube milijarde evra u trgovinskoj razmeni sa Rusijom zbog Navaljnog ma koliko se govorilo o tome da Moskva krši ljudska prava.

U minulih pet godina Rusija i EU su, u proseku, zbog sankcija gubile mesečno četiri milijarde dolara. Od toga je, po oceni zapadnih analitičara, Rusija gubila 2,2 milijarde, a EU 1,8 milijardi. Od evropskih zemalja, od tih sankcija najviše strada Nemačka, koja mesečno gubi 727 miliona evra. Institut međunarodnih ekonomskih istraživanja iz Beča ocenjuje da osim Nemačke značajne gubitke od sankcija imaju i Austrija, Mađarska, Slovačka i Češka. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)