DESNIČARI KROJE EVROPSKU POLITIKU: Najveći gubitnici proteklih izbora ekolozi i liberali, uzlet krajnje desnice

Mejnstrim Evropa se juče probudila s gorkim ukusom u ustima.

ДЕСНИЧАРИ КРОЈЕ ЕВРОПСКУ ПОЛИТИКУ: Највећи губитници протеклих избора еколози и либерали, узлет крајње деснице

Foto: Goran Čvorović

Krajnja desnica napravila je prodor koji je već počeo da pravi posledice, kao u Francuskoj, gde je raspuštena skupština. Na prvi pogled, klasične formacije koje su uvek internim govorima vodili levo-desnu koaliciju, narodnjaci i socijaldemokrate, imaju sličnu poziciju, prvi sa 186 projektovanih poslanika naspram 176 u odlazećem sazivu i drugi sa 134 prema 139.

Ali, ukupni broj poslanika je porastao sa 705 na 720, krajnja desnica će se mnogo više pitati, dok su veliki gubitnici Makronovi centristi s padom od 102 na 79 deputata i zeleni sa 72 na 53. Krajnja levica ostaje praktično na istom – 36 umeto 37.

Na drugom kraju, konzervativci i reformisti Viktora Orbana i Đorđe Meloni mogu da računaju na 73 poslanika umesto dosadašnjih 69, a grupa Identitet i demokratija Marin Le Pen 58 umesto 49. Ono što je novo, predstavlja 55 poslanika koji još nisu svrstani, a među njima svakako ima dosta evropskeptika i populista. Tu je, takođe, i 46 neopredeljenih naspram 61 do sada.

Kada se sve sabere, narodnjaci i socijaldemokrate će moći i dalje da formiraju vlast, što je imala na umu i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je proslavila pobedu svoje formacije, uz poruku da će sa umerenim levičarima i centristima, sa 399 od ukupno 720 glasova, moći da nastavi da sprovodi svoju politiku.

- Zajedno, s ostalima, stvorićemo branu za ekstreme, i sa leve i sa desne strane – poručila je Fon der Lajenova.

Nije, pred glasanje, ni postojala računica da bi krajnja desnica mogla da vlada, ali je činjenica da će sada imati veći uticaj, pogotovo ako budu uspeli da se ujedine u jednu veliku poslaničku grupu koja bi, tako, postala druga po snazi u Evropskom parlamentu.

Ono što još više upada u oči je pometnja koju je krajnja desnica napravila pojedinačno po zemljama. To se naročito odnosi na prve četiri privrede u EU – Francusku, Nemačku, Italiju i Španiju.

Pored raspuštanja skupštine u Francuskoj, i nesigurne budućnosti Makrona kao jednog od vodećih lidera u EU, situacija u Nemačkoj je takođe fragilna, činjenicom da su se socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca plasirali tek na treće mesto, a da su ispred njih krajnji desničari iz AFD, što se može smatrati istorijskim potresom u ovoj zemlji.

U Italiji, Đorđa Meloni je učvrstila svoju populističku vlast s oko 30 odsto, dok su socijalisti Pedra Sančeza u Španiji izgubili od desničara, uz tendenciju da će krajnji desničari iz Voksa, sa oko 10 procenata, povećati svoje prisustvo za dva do tri evroposlanika.

Isto toliko, oko 10 odsto, ekstremna desnica ima i u Portugaliji, Grčkoj i Hrvatskoj, 13 u Švedskoj, po 15 u Rumuniji i Bugarskoj.

Sa krajnjim desničarima moraće da se ozbiljno računa i u Austriji sa pobedničkom Slobodarskom partijom koja je osvojila 27 odsto i u Holandiji s formacijom Gerta Vildersa na drugom mestu sa 17 odsto.

Na Zapadu, u populističku kategoriju svrstavaju i vlast u Mađarskoj Fidesa sa 43 posto, najjaču opozcionu stranku Pravo i pravda koja je osvojila 34 odsto ili drugu po snazi nakon izbora stranku slovačkog premijera Roberta Fica sa blizu 25 odsto, u zemlji u koojoj krajnjedesničarska Republika ima 12,5 posto podrške.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PIKSI I TADIĆ, LICEM U LICE: Evo šta se desilo na treningu fudbalske reprezentacije Srbije! (VIDEO)