ŠOLC JEDVA "KRPI" PENZIJE: Planu za dovođenje primanja na 1.550 evra do 2029. protive se i koalicioni partneri

I. Stanojević

21. 05. 2024. u 07:00

POŠTO su, na jedvite jade, zapušili rupe na svom energetskom sistemu posle zatvaranja "slavina" sa istoka usled rata u Ukrajini, pa privremeno prikočili pad standarda, Nemci sada muče sa svojim penzionim sistemom. I taj kapitalni stub najjače evropske ekonomije počeo je da se krnji, pa iz vladajuće "Semafor koalicije" stižu različite poluge kojima bi kancelar Olaf Šolc, još tokom maja, da spreči urušavanje. Opozicija se uglavnom protivi dosadašnjim predlozima, a građani na kraju radnog veka hvataju se za glavu.

ШОЛЦ ЈЕДВА КРПИ ПЕНЗИЈЕ: Плану за довођење примања на 1.550 евра до 2029. противе се и коалициони партнери

Tanjug

Sve je veći broj penzionera, a sve je manje zaposlenih, konstatuje Dojče vele. U suštini, radi se o pitanju koliko je penzioni sistem otporan i održiv, sada kad "semafor" želi da ga inovira takozvanim Penzijskim paketom broj dva, piše list Privredna nedelja. Obezbeđivanje određenih visina penzija podrazumeva, međutim, da nagli rast doprinosa u budućnosti, a mnoge milijarde dodatnog poreza, moraće da se "uberu" od obveznika. Uoči opštih izbora dogodine i nadgradnja penzionog sistema podseća na tamni vilajet.

Osim oštrih prigovora demohrišćana, Šolc, koji se nameračio da utvrdi nivo penzija na 48 odsto prosečne plate do 2029. godine, to jest na 1.550 evra, suočava se i sa protivljenjem koalicionih partnera, liberala, koji prete blokiranjem prolaska njegovog paketa u Bundestagu. Oni, naime, ne žele još veća opterećenja za radno sposobno stanovništvo. Zato predlažu dobrovoljno produženje radnog staža jer, tvrde, "ima mnogo ljudi kojima to odgovara".

Nemački penzioni sistem zasniva se na "generacijskom ugovoru", koji podrazumeva da sadašnje generacije zaposlenih obezbeđuju penzije. Na početku šezdesetih godina, na jednog penzionera dolazilo je šest radnika, a danas je odnos dva prema jedan, sa trendom pogoršanja. Ove godine, u penzioni fodn upumpaće se 127 milijardi evra, što je trećina svih izdataka iz federalne kase. Očekuje se da će se za četvrt veka ova suma udvostručiti.

Po predloženom planu, država treba da uzme kredit od 12 milijardi evra i investira ga na berzi. Ta suma trebalo bi da se povećava za tri procenta svake godine, a do 2035. akcije bi morale da vrede najmanje 200 milijardi evra, da bi pomogle državno penziono osiguranje. Najveća opoziciona stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), ne slaže se sa ovim planom, između ostalog zato što ulaganje na berzi donosi rizik gubitka novca.

U državni penzioni fond uplaćuje se 18,6 odsto mesečne bruto plate radnika koji sa poslodavcem ovaj namet snosi "fifti-fifti". Mesečni doprinos ne sme da premaši 1.404 evra. Državna penzija je sve nedovoljnija za pokrivanje nužnih troškova, jer dve trećine penzionera prima 1.200 evra, a svaki treći manje od 750 evra. Zato nije mali broj Nemaca koji se preseljavaju u zemlje EU gde su troškovi života niži nego u Nemačkoj, a favorit im je Bugarska.

Zato, uoči parlamentarnih izbora dogodine, Levica traži da se penzija, posle trogodišnje inflacije, poveća na 53 odsto prosečne zarade i apeluje na snižavanje starosne granice za penzionisanje, koja trenutno raste na 67 godina do 2031. godine. Levica želi i da uvede "osiguranje od zaposlenja" da bi, ubuduće, državni službenici, samozaposleni i narodni poslanici morali da uplaćuju u penzioni fond, što sada nije slučaj. Od iduće godine jedinstveni zakon o penzijama primenjivaće se širom Nemačke.

Milijarde za Ukrajinu

MINISTARSTVO odbrane Nemačke zatražilo je od savezne vlade dodatnih 3,8 milijardi evra pomoći Ukrajini za ovu fiskalnu godinu, piše "Bild". List navodi da je Nemačka ove godine obezbedila 7,1 milijardu evra vojne pomoći Ukrajini, a da se taj novac koristi za plaćanje vojne opreme koju Ukrajina kupuje direktno od namenske industrije i ukazuje da je Ukrajini hitno potrebna veća podrška kako ne bi izgubila rat sa Rusijom, zbog čega je Ministarstvo odbrane i zatražilo dodatna sredstva. Dodatni rashodi trebalo bi u junu da budu podneti parlamentu na usvajanje.

Minimum pet godina

U NEMAČKOJ se u penziju ide između 63. i 67. godine života, a pod određenim okolnostima, izuzetno, posle navršene 35. godine. Pravo na penziju imaju i stranci. Minimum staža uz starosnu granicu iznosi pet godina, ali je tada penzija izuzetno niska. I penzioneri moraju da podnesu poresku prijavu, jer se na penziju obračunavaju i porezi i dažbine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVO NIKO NIJE OČEKIVAO! Turci upali  na trening Srbije pred prvi meč orlova na EURO 2024 (VIDEO)