MASAKR U KRAMATORSKU POSLE NAPADA "TOČKOM-U": Međusobne optužbe posle raketiranja železničke stanice prilikom kog jepoginulo najmanje 50 osoba

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

08. 04. 2022. u 21:35

MOSKVA je u petak negirala da je Rusija umešana u raketni napad na železničku stanicu u Kramatorsku na istoku Ukrajine, kada je poginulo, prema podacima Kijeva, 50 ljudi među kojima ima i dece, a ranjeno više od 100.

МАСАКР У КРАМАТОРСКУ ПОСЛЕ НАПАДА ТОЧКОМ-У: Међусобне оптужбе после ракетирања железничке станице приликом ког јепогинуло најмање 50 особа

Foto AP

Obraćajući se novinarima putem video-linka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ruske oružane snage nisu imale ikakve planirane misije za Kramatorsk za petak. Prethodno su "Ukrajinske železnice" saopštile da su "dve ruske rakete pogodile železničku stanicu", gde su civili pokušavali da se evakuišu u bezbednije delove Ukrajine.

Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da tip rakete, "točka-U", koji je korišćen u napadu na Kramatorsk koristi samo ukrajinska vojska, i dodaje da je slična raketa pogodila Donjeck 14. marta, kada je ubijeno 17 ljudi. Delovi rakete "točka-U" pali su u neposrednoj blizini stanice.

I štab teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR) saopštio je da su napad na železničku stanicu u Kramatorsku izvele ukrajinske trupe. Navodi se da su rakete "točka-U" zastareli sovjetski raketni sistem koji ne koriste samoproglašene Donjecka i Luganska narodna republike, kao ni Ruska Federacija. Komandant samoproglašene Donjecke narodne republike Denis Basurin tvrdi da je raketni napad na železničku stanicu u Kramatorsku ukrajinska "provokacija".

"Točka-U" je sovjetski taktički raketni sistem koji može da nanese udare na udaljenosti do 70 kilometara. Sistem može da lansira rakete sa konvencionalnim, nuklearnim i hemijskim bojevim glavama.

Kasnije tokom dana Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je "prema preciziranim podacima, napad na železničku stanicu u Kramatorsku izvela raketna divizija Oružanih snaga Ukrajine iz područja naseljenog mesta Dobropolje, koje se nalazi 45 kilometara jugozapadno od grada". Kako je precizirano, "cilj napada kijevskog režima na železničku stanicu u Kramatorsku bilo je onemogućavanje masovnog odlaska stanovnika iz grada kako bi ih iskoristili kao 'živi štit' za odbranu svojih položaja".

Foto AP

Na drugoj strani, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da na železničkoj stanici u Kramatorsku nije bilo ukrajinskih snaga.

- Ruske snage su gađale običnu železničku stanicu, obične ljude, tamo nije bilo vojnika - kazao je Zelenski.

Nešto posle izjave Zelenskog guverner ukrajinske istočne Donjecke oblasti Pavlo Kirilenko optužio je ruske snage da su upotrebile kasetnu municiju u napadu u Kramatorsku.

Kirilenko je objavio na internetu fotografiju na kojoj se vidi nekoliko tela na zemlji pored gomile kofera i drugog prtljaga, ali nije naveo koje dokaze ima o vrsti oružja korišćenog za napad.

- Ako su na početku gađali isključivo železničke pruge, sada nisu samo koloseci, već i ispaljivanje projektila koji sadrže kasetnu municiju koja je namenjena ljudima. To je apsolutna potvrda da je ovaj (udar) bio namenjen protiv civila - rekao je Kirilenko.

Tri voza koja prevoze evakuisane civile blokirana su u tom regionu. Ukrajinski zvaničnici tvrde da se ruske snage trenutno pregrupišu za novu ofanzivu, kao i da Moskva planira da osvoji što više može teritorije u regionu Donbas, koji se graniči sa Rusijom. Lokalne vlasti u pojedinim oblastima su apelovale na civile da odu iz zona borbenih dejstava dok je to moguće i relativno bezbedno.

Kramatorsk je industrijski grad sa skoro 200.000 stanovnika.

Napad na železničku stanicu u Kramatorsku bacio je u zasenak vojna dejstva tokom dana. Visokopreciznim raketama ruska vojska je gađala i uništila ukrajinsku vojnu tehniku koja je stigla vozovima u Donbas kao pojačanje tamošnjim opkoljenim jedinicama. Raketirane su železničke stanice u Pokrovsku, Slavjansku i Barvenkovu. Na taj način je poremećen plan ukrajinskog Generalštaba da se napravi proboj iz opkoljenih gradova. Iz Moskve su već ranije poručili da su svi vozovi koji prevoze vojnu tehniku za njih legitimni vojni cilj, pa će do gradova na istoku Ukrajine koji su još pod kontrolom ukrajinske vojske teško stići tenkovi i oklopna vozila koje obećavaju članice NATO.

Gađane su i vojne baze u blizini Odese, a u jednoj od njih su se obučavali strani plaćenici. U Harkovskoj oblasti specijalci ruske garde uništili su pozicije ukrajinske artiljerije.

Oslanjajući se na informacije svojih specijalaca koji ratuju u Marijupolju, predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio u petak da je 98 odsto tog grada već oslobođeno. Grad i luka su oslobođeni, a ostali su samo manji delovi u čeličani "Azovstalj" koju su nacisti pretvorili u pravu tvrđavu.

- Kopali su sebi nacisti duboke jame na teritoriji "Azovstalja", ali smo mi i veće pacove od tih hvatali u dubokim tunelima i kažnjavali. I ukrajinski fašisti će kao i Hitler završiti u bunkeru - poručio je Ramzan Kadirov.

Novoizabrani gradonačelnik Marijupolja Konstantin Ivaščenko u intervjuu ruskoj agenciji TASS kazao je da je u toku sadašnjeg rata u tom velikom lučkom i industrijskom gradu na Azovskom moru poginulo oko 5.000 stanovnika. Ivaščenko tvrdi da je grad napustilo oko 250.000 civila, a ostalo je oko 300.000. U podrumima se nalazi još uvek oko 50.000 do 60.000 građana Marijupolja. Razrušeno je ili oštećeno od 60 do 70 odsto stambenog fonda i 10 odsto ne može da se popravi. Ivaščenko tvrdi da je Marijupolj uoči rata imao oko 600.000 stanovnika.

Mada vojna rukovodstva u Kijevu i Moskvi ne ažuriraju brojke poginulih i ranjenih vojnika, niko ne negira da se mnogo gine na obe strane. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov je u intervjuu Skaj njuzu kazao da su gubici ruske vojske u toku specijalne operacije u Ukrajini značajni i to je ogromna tragedija za Rusiju. On nije precizirao koliko je ruskih vojnika poginulo i ranjeno, već je izrazio nadu da će cilj specijalne operacije u Ukrajini narednih dana ili u bližoj budućnosti biti dostignut ili će se završiti putem pregovora.

Jedan broj ruskih političara postao je alergičan na komentare Dmitrija Peskova. Prvo ga je napao predsednik Čečenije Kadirov, zatim lider komunista Zjuganov, a u petak i sekretar glavnog saveta vladajuće partije Jedinstvena Rusija Andrej Turčak, koji mu je poručio da bi bilo dobro da prvo poseti Donbas i razgovara tamo sa stanovništvom, pa tek onda daje komentare stranim novinarima.

Foto AP

Da podsetimo da je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da je za prvih mesec dana poginuo 1.351 ruski vojnik, a 3.825 je ranjeno. Specijalna operacija je počela 24. februara.

Pitanje je hoće li uopšte do ukrajinske vojske stići najavljena pošiljka iz SAD od 1.400 prenosnih PVO sistema "Stinger" i više od 5.000 raketnih kompleksa "DŽevelin" i stotine "Svičbleda".

Šaljući to oružje Amerikanci žele da oslabe veliku prednost ruske vojske u tenkovima, oklopnim vozilima, kao i avijaciji. Za razliku od Češke, Poljske i još nekih zemalja Nemačka za sada ne želi da Poljacima šalje svoje tenkove.

U želji da ohrabri ukrajinske vojnike, američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da nikada nisu bili bliži pobedi nego sada. On je obećao da će Ukrajina dobiti po deset protivtenkovskih raketa na jedan ruski tenk.

Zbog tih optimističkih prognoza predsednik Vladimir Zelenski je zaoštrio retoriku i sada kaže da ruski narod treba poistovetiti sa nacistima. Zelenskog i rukovodstvo u Kijevu očigledno oduševljava to što mu parlamenti zapadnih zemalja pružaju gostoprimstvo da preko video-veze održi govor.

Ruski istražni komitet otvorio je istragu i pokrenuo krivični postupak protiv komandira "Gruzinskog legiona" Mamuke Mamulašvilija za okrutno ubistvo zarobljenih ruskih vojnika u Ukrajini. On je kazao da njegov legion ne zarobljava Ruse i Čečene već ih odmah likvidira.

Interesantna je biografija zlikovca Mamuke Mamulašvilija i od njega bi trebalo da se očekuje da bude humaniji od drugih jer je njemu bio spasen život kad je ratovao u Abhaziji. On je očigledno zaboravio na to i umesto da bude human, zajedno sa svojim zlikovcima sada u Ukrajini ubija zarobljene vojnike.

Spomenuti Gruzini koji su formirali zloglasni bataljon došli su u Ukrajinu 2014. da bi učestvovali u nemirima na Majdanu i svrgavanju sa vlasti predsednika Viktora Janukoviča.

LAJENOVA U BUČI

Foto AP

 

PREDSEDNICA Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u petak, tokom posete Buči, da smrt civila u ovom ukrajinskom gradu pokazuje okrutno lice vojske ruskog predsednika Vladimira Putina, obećavajući da će podržati Kijev u odbrani granice Evrope. Rusija poriče da napada civile u ratu protiv Ukrajine, a navodi da su ruske snage pogubile civile u Buči dok su okupirale grad, i ocenjuje da je reč monstruoznom falsifikatu sa ciljem da se ocrni ruska vojska. Predsednica Evropske komisije je u poseti Ukrajini, kao i šef EU diplomatije Đozep Borelj.

NOVA TRŽIŠTA

MOSKVA će preusmeriti isporuke uglja na alternativna tržišta pošto Evropa odbija njegovu potrošnju, rekao je u petak portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je da će Rusija moći da preusmeri izvoz uglja u azijsko-pacifičke zemlje korišćenjem slobodnih kapaciteta u crnomorskim i baltičkim lukama.

KIJEV MENJA PREDLOGE

UKRAJINA je 6. aprila dala novi predlog dogovora o miru sa Rusijom koji se razlikuje od onog koji je u pismenom vidu predan u Istanbulu. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kaže da je to dosta čudno. Očigledno da političkim suflerima sa Zapada nije stalo da rat u Ukrajini završi i spremni su da ratuju do poslednjeg Ukrajinca.

NACIONALIZACIJA

Ukrajinski premijer Denis Šmigalj izjavio je da će sva ruska imovina u Ukrajini biti nacionalizovana, a od tog novca će se kompenzovati troškovi za obnovu porušenih objekata u ratnoj operaciji. Vrhovna rada tj. ukrajinski parlament je već doneo zakon o nacionalizaciji ruske imovine i već je počeo proces, tvrdi Šmigalj.

NAFTA PRE GASA

NEMAČKI kancelar Olaf Šolc izjavio je u petak da bi Nemačka mogla da okonča uvoz ruske nafte još ove godine. On je dodao da bi najvećoj evropskoj ekonomiji trebalo više vremena da odvikne od ruskog gasa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

VELIKE DRAGOCENOSTI: Šta je kraljica Elizabeta II ponela sa sobom u GROB