AUSTRIJANCI BI DA UGASE KRŠKO: Serija manjih zemljotresa u Sloveniji podstakla novo insistiranje Beča za LJubljanu

J. KERBLER - stalni dopisnik iz Zagreba

13. 10. 2021. u 22:27

TRI slabija zemljotresa poslednjih dana u Sloveniji, među kojima i jedan u neposrednoj blizini Krškog, ponovo su u Austriji otvorili polemiku treba li zatvoriti nuklearnu elektranu.

АУСТРИЈАНЦИ БИ ДА УГАСЕ КРШКО: Серија мањих земљотреса у Словенији подстакла ново инсистирање Беча за Љубљану

Nuklearna elektrana Krško u Sloveniji

I dok Slovenija uporno poručuje komšijama da nema govora o "drugom Černobilju", Austrijanci ne odustaju od zahteva da se preispita odluka da nuklearka nastavi da radi, iako bi za dve godine trebalo da bude zatvorena.

Serija zemljotresa među kojima je najjači bio 2,9 stepeni nisu ugrozili nuklearku, tvrde u Krškom, jer je elektrana građena da izdrži udar od čak devet stepeni. Ali, ostaje i činjenica da se nuklearka sama zaustavila posle potresa na Baniji, pa mnogi stručnjaci u Austriji tvrde da ne treba rizikovati.

Plan je "Ben energije", kompanije koja vodi elektranu, da se produži životni vek izgradnjom novog bloka. Sadašnja elektrana urađena je američkom tehnologijom kompanije "Vestinghaus", a mnogi upozoravaju da je reč o zastareloj tehnologiji. Sada se radi studija koja bi trebalo da ukaže na uticaj na okolinu "nove" elektrane, a Austrijanci tvrde da treba ponoviti i istraživanja vezana za otpornost na zemljotrese, jer je reč o seizmički aktivnom području.

Krško pokriva 40 odsto slovenačke potrebe za strujom, a Dežela nema kapaciteta za nove hidroelektrane. Za zamenu Krškog trebalo bi izgraditi 1.700 vetroelektrana, što je nerealno. Bez Krškog u problemima bi bila i susedna Hrvatska, a "Ben energija", upozorava da i Austrija tokom zime uvozi struju iz Krškog. Sve kontrole pokazale su da je elektrana bezbedna, sa čime se mnoge institucije u Koruškoj, gde je najveći otpor prema nuklearki, ne slažu. Organizacije za zaštitu okoline u Austriji tvrde da je Krško od svih evropskih nuklearnih elektrana najugroženija.

Nova elektrana treće generacije koštala bi oko pet milijardi evra, a tek će se videti ko će i na koji način ući u taj veliki posao. Hrvati su stidljivo pokazali interes za izgradnju novog bloka, jer i njima struja iz Krškog podmiruje 10 odsto potreba.

ATOMSKI OTPAD I POLITIKA

OSTAJE pitanje skladištenja nuklearnog otpada, što se vuče od početka rada Krškog. Taj problem sa novim blokom tek bi eskalirao, ali je u ovom času daleko važnije pitanje hoće li turbulencije na austrijskoj političkoj sceni skrenuti pažnju od planova u Krškom ili će Austrijanci i dalje pritiskati da elektrana ode u istoriju.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)