MISTERIJA AMERIČKIH PREDSEDNIKA: Zašto svaki predsednik SAD mora da poseti englesku kraljicu

Novosti onlajn

06. 06. 2021. u 09:05

SVI politički kontakti i veze između Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije odvijaju se, pre svega, na političkom i vojnom nivou. Međutim, svaki odlazak kod kralja, kraljice, pogotovo engleske, ima nešto što izbegava tu dnevno-političku rutinu.

МИСТЕРИЈА АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА: Зашто сваки председник САД мора да посети енглеску краљицу

Foto: EPA

To je susret sa istorijom.

Ovako arhitekta Dragomir Acović, predsedavajući Krunskog saveta, gleda na predstojeći susret američkog predsednika DŽozefa Bajdena i britanske kraljice Elizabete Druge 13. juna u Vindzoru. Kraljica (95) će ugostiti američkog lidera i prvu damu SAD posle Bajdenovog boravka na samitu G7 u Kornvolu.

SUSRET SA ISTORIJOM

Prema Acovićević rečima, američka administracija istorijski gaji duboki respekt prema britanskoj Kruni.

-Mi danas posmatramo britansku Krunu koja je oličena u osobi koja se već sedam decenija nalazi na prestolu. Ranije su promene na prestolu bile češće, neko je vladao deset godina, neko 15 ili 20 godina, ali se niko do kraljice Elizabete nije toliko dugo zadržao na tom mestu. Ona je na prestolu od 1952. druge, krunisana je godinu dana kasnije, pa ako samo pomislite šta se sve od tada desilo, videćete da se sve promenilo. Ništa više nije isto, a nije ista ni britanska monarhija. Osim jednog - ista osoba se nalazi na čelu Velike Britanije. I to je jedinstveno, napominje Acović.

Naravno, dodaje naš sagovornik, da neko može reći da engleski vladar više nema onu političku težinu, niti onu moć odlučivanja kojom je raspolagao nekada.

Foto: AP Photo/Manuel Balce Ceneta

Donald i Melanija Tramp

-To je tačno, ali engleski kralj je deo jedne tradicije i predstavlja onaj deo društva, istorije i sveta u koji ne možete da se ubacite samo zato što imate vojnu moć ili samo zato što imate mnogo novca. To je nešto što izbegava definicije. Vi odlazite tamo da vidite nešto što vam je, u principu, nedostupno. Naime, vi ste danas tu gde jeste, juče ste bili nigde, a sutra ćete opet možda biti nigde, a ta osoba kod koje odlazite i sa kojom se srećete je tu već 1500 godina. I to je ono što čini enormnu razliku. Druge dinastije i posete drugim kraljevima takođe nose, na neki način, deo te jedinstvene harizme, ali engleski kraljevi i možda japanski car jedini su do danas zadržali tu vrstu sudbinske misterije kroz koju se ogleda veći deo istorije sveta. To je nešto što ne možete da ne osetite, čak i ako se tome opirete, primećuje Acović.

Foto: Tanjug/AP Photo

DŽozef Bajden

POSETA KRALJICI – ISTORIJSKA I SOCIJALNA „MATURA“

Britanski suveren se tokom 69-godišnje vladavine srela sa svim američkim predsednicima, osim sa Lindonom B. DŽonsonom, a Bajden će biti 13. predsednik sa kojim će se kraljica sresti od svog dolaska na presto 1953. godine.

-Američki predsednici, ali i ne samo oni već svi koji igrom slučaja ili svojom zaslugom dođu u priliku da budu na čelu države, u izvesnom smislu imaju neku vrstu istorijske i socijalne „mature“ kada odu u zvaničnu posetu engleskoj kraljici. Podsetiću vas da kada je Josip Broz otišao u svoju prvu zvaničnu posetu Engleskoj, on i pored sve svoje veštine i talenta nije mogao da zna da su mu Englezi napravili zamku i da je u državnoj poseti u trenutku kada je kraljica Elizabeta bila na prestolu, ali još nije bila krunisana pa nije ni mogla da se sa njim sretne. Tako se on našao u situaciji da jeste bio u Londonu, ali da ne može da se sretne sa vladarom, kaže Acović.

Posete američkih predsednika kraljica je uzvraćala zvaničnim posetama Sjedinjenim Državama, dodaje Acović, osim naravno kada je zašla u godine kada putovanja nisu tako jednostavna i postoje fizička ograničenja.

Hari Truman bio je prvi američki predsednik koga je Elizabeta upoznala i to u svojoj 25. godini, kada još nije bila kraljica. Truman i njegova supruga Bes ugostili su tadašnju princezu i njenog supruga Filipa prilikom njihove dvodnevne posete Vašingtonu, u oktobru 1951. godine.

U prvu državnu posetu SAD kraljica je otišla četiri godine nakon krunisanja, u vreme predsednikovanja Dvajta Ajzenhauera. Poseta je usledila tokom Hladnog rata, ključnog doba za savezništvo Amerike i Velike Britanije.

Na pitanje u kojoj meri je odnos britanske kraljice i američkih predsednika uticao na odnose dveju država, sagovornik Sputnjika kaže da kraljica ima tri privilegije – pravo da bude informisana, da bude konsultovana i da upozori, ali da se tu završavaju njene političke kompetencije.

-U tom smislu bilo kakva vrsta političkih kontakata britanskog monarha sa šefovima država se izbegava, pa ako van zvaničnih susreta i ima nekih telefonskih razgovora, oni se tretiraju kao privatna stvar, kaže Dragomir Acović.

U zamak Vindzor u zapadnom Londonu, gde će lično ugostiti američkog predsednika i prvu damu DŽil Bajden, kraljica Elizabeta se povukla od početka pandemije korona virusa u martu 2020. godine, i od tada uglavnom ima virtuelne sastanke.

rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)