SVETSKI DAN OKEANA: Da naša planeta ostane plava

DANAS se obeležava Svetski dan okeana. Oko 70% površine naše planete pokriveno je vodom, čiji stanovnici čine 94% ukupnog života na Zemlji. Okeani su kolevka života i čine pluća Zemlje, zato ih je neophodno čuvati.

Foto: pixabay

Svetski dan okeana obeležava se 8. juna svake godine širom sveta. Okeani čine preko 70% planete i neophodni su za održavanje života na planeti. Njihova degradacija bi mogla da destabilizuje raspoloživost prirodnim resursima na Zemlji.

Prema UN, okeani proizvode preko 50% kiseonika na planeti i dom su najvećeg dela biodiverziteta Zemlje. Oni su glavni izvor proteina za više od milijardu ljudi širom sveta. Do 2030. godine, oko 40 miliona ljudi će zarađivati za život radeći u industrijama koje imaju veze sa okeanima. Okeani takođe apsorbuju skoro 30 procenata ugljen-dioksida koji proizvode ljudi, što pomaže u ublažavanju globalnog zagrevanja.

Foto Tanjug/AP

Okeanu je sada potrebna podrška

U moderno doba okeani su sve više izloženi negativnim efektima antropogenih aktivnosti. Usled prekomernog ribolova 90% populacija velikih riba u okeanima je nestalo, a 50% odsto koralnih grebena je uništeno kao rezultat nepromišljenih ljudskih aktivnosti. Trenutno uzimamo više iz okeana nego što se može prirodno obnoviti. 

Najmanje 14 miliona tona plastike završi u okeanu svake godine. Sa 80% zastupljenosti, plastični ostaci su trenutno najčešća vrsta smeća u okeanima. 

Svetski dan okeana obeležava se svake godine kao podsetnik na razaranja izazvana ljudskim aktivnostima i poziv na akciju za zaštitu naših okeana.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana okeana je promena plime i oseke. 

Svrha Dana je informisanje javnosti o uticaju ljudskih akcija na okean, razvoj svetskog pokreta građana za okean i mobilisanje i ujedinjenje svetske populacije na projektu održivog upravljanja svetskim okeanima.

Ove godine, proslava Svetskog dana okeana će biti organizovana u sedištu UN u Njujorku i biće emitovana uživo. 

Foto: Piksabej

Svetski okean u 2022. godini najtopliji u istoriji merenja

 - U 2022. godini Svetski okean je bio najtopliji u istoriji merenja, navodi se u najnovijoj studiji Nacionalne administracije za okeane i atmosferu SAD i dodaje da to pokazuje ogroman uticaj emisija štetnih gasova koje proizvodi ljudska aktivnost na klimu - piše Gardijan.

Navodi se da se više od 90% svih štetnih emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte apsorbuje u okeanima.

U studiji se navodi da su okeani apsorbovali oko 10 zetadžula više toplote 2022. nego 2021. godine, što je ekvivalentno da svaka osoba na Zemlji koristi 40 fenova za kosu svakodnevno.

Istraživanje je obuhvatilo i merenje saliniteta, koji zajedno sa temperaturom određuje gustinu vode i vitalni je pokretač cirkulacije okeana. Pokazalo se da je indeks varijabilnosti saliniteta dostigao rekordno visok nivo 2022. godine i pokazao kontinuirano pojačavanje globalnog hidrološkog ciklusa.

- Zbog zagrevanja okeana i vremenske prilike postaju ekstremnije, a to ima ogromne posledice na ceo svet - izjavio je jedan od članova istraživačkog tima profesor Džon Abrams.

Drugi član istraživačkog tima, profesor Majkl Man dodao je da topliji okeani povećavaju verovatnoću "ekstremnih vremenskih prilika" i intenzivnijih uragana.

- Prošle godine smo mogli da vidimo posledice ovog zagrevanja u Evropi, Australiji, a sada ih vidimo na zapadnoj obali SAD - zaključio je Man.

Zašto je bitno da zaštitimo okeane?

Zdrav okean je jedan od osnovnih uslova za preživljavanje. Najveći deo kiseonika koji udišemo dolazi upravo iz okeana. Dobar deo ishrane bazira se na hrani dobijenoj iz okeana. Okean je odgovoran i za stabilnost klime, a predstavlja i izvor mogućih lekova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije