SIMFONIJA ZDRAVLJA: Transformacija gradova za bolje sutra

DAN zdravih gradova predstavlja priliku da se osvrnemo na postignuća, ali i da identifikujemo oblasti koje zahtevaju dodatni rad. Kroz intersektorsku saradnju, participaciju zajednice, održive prakse i jednak pristup resursima, možemo kreirati gradove koji ne samo da omogućavaju, već i aktivno podstiču zdravlje i blagostanje svih svojih stanovnika.

Foto: Shutterstock

Pokret za zdrave gradove pokrenula je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) krajem 1980-ih godina. Prvi projekti su započeli sa ciljem stvaranja održivih i zdravih urbanih sredina koje će podržavati fizičko, mentalno i socijalno zdravlje svojih stanovnika.

Ova inicijativa je deo šireg pokreta koji ima za cilj unapređenje kvaliteta života u gradovima kroz različite pristupe i strategije koje obuhvataju zdravstvenu, socijalnu, ekološku i ekonomsku dimenziju.

Koncept zdravih gradova bazira se na nekoliko ključnih principa:

1. Intersektorski pristup: Zdravlje gradskih stanovnika ne zavisi samo od zdravstvenih usluga, već i od kvaliteta stanovanja, obrazovanja, transporta, pristupa zelenim površinama, kvaliteta vazduha i vode, i mnogih drugih faktora.

2. Participacija zajednice: Lokalni stanovnici najbolje poznaju svoje potrebe i probleme, te je njihovo učešće od suštinske važnosti.

3. Održivost: Održivost se odnosi na razvoj politika i praksi koje neće ugroziti resurse budućih generacija, nego će omogućiti dugoročno očuvanje zdravlja i blagostanja.

Izazovi i buduće perspektive:

Iako su postignuti mnogi uspesi, izazovi ostaju. Pitanja poput zagađenja, nepristupačnog stanovanja i socijalne nejednakosti, zahtevaju kontinuirane napore i inovativna rešenja. U budućnosti, napredak tehnologije i sve veća svest o važnosti održivosti mogli bi igrati ključnu ulogu u daljem razvoju zdravih gradova. Zdravi gradovi, sa svojim naprednim tehnološkim rešenjima, već sada nude nove mogućnosti za praćenje i unapređenje zdravlja stanovnika kroz bolje upravljanje resursima i optimizaciju usluga.

Dan zdravih gradova 2024. godine, obeležavaju zajednički četiri najmnogoljudnija grada u zemlji: Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.

Institut za javno zdravlje Niš, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd već godinama zajednički obeležavaju Dan zdravih gradova, a prošle godine im se pridružio i Institut za javno zdravlje Kragujevac.

Danas je više od 1400 gradova članova EMZG SZO, posredstvom 88 imenovana grada, a postoji i 20 akreditovanih nacionalnih mreža. Ovim konceptom je obuhvaćeno više od 185 miliona ljudi u Evropskom regionu SZO.

Primeri dobre prakse:

Svesna da svoj napredak duguje zajednici u kojoj posluje, kompanija NIS je sprovođenjem programa „Zajednici zajedno“ pokazala da su građani i njihove potrebe uvek u njenom fokusu. U saradnji sa partnerskim gradovima i opštinama širom Srbije, osnovan 2009. godine, program „Zajednici zajedno“ je zaživeo doprinoseći razvoju lokalnih zajednica putem realizacije projekata u oblastima nauke i obrazovanja, javnog zdravlja i socijalne zaštite, zaštite životne sredine, kulture i sporta. Tokom prethodnih 15 godina unapređen je rad više od 180 obrazovnih ustanova, više od 40 institucija kulture, opremljeno je 45 bolnica i domova zdravlja, donirano je 14 sanitetskih i patronažnih vozila, uređeno je ukupno 146 dečjih igrališta, parkova, sportskih terena i objekata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije