FLEKA I SLOBODA: ZRAČENJE KROZ VREME: Retrospektiva posvećena Miomiru Grujiću (1954-2003) u salonu MSU i galeriji "Remont"

Miljana Kralj

04. 05. 2021. u 09:24

NA ulazu u Salon Muzeja savremene umetnosti, u Pariskoj ulici, ovih dana stoji jedan "Prigovor savesti". Kao umetnik, novinar i animator kulture sa statusom "javnog ilegalca", sebi je dopustio slobodu da ga napiše, samo pet dana posle oktobarskih promena 2000. godine - Miomir Grujić Fleka (1954-2003).

ФЛЕКА И СЛОБОДА: ЗРАЧЕЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ: Ретроспектива посвећена Миомиру Грујићу (1954-2003) у салону МСУ и галерији Ремонт

Foto B. Janjić

Obratio se javnosti i savremenicima "kao pojedinac, bez ambicija i pretenzija u nastupelom grabežu za moć, pozicije i počasti". U njemu je govorio u sopstveno ime u prilog onome čemu je posvetio ceo svoj munjeviti život - osvajanju slobode i nezavisnog mišljenja.

Foto B. Janjić

"Šišmiš" i "Urbazona"

OD osnivanja Radija B 92, krajem osamdesetih, Fleka je radio posleponoćnu emisiju, koji je, iako bez direktanog političkog konteksta, brzo izazvala reakciju "struktura" (omladinskih i univerzitetskih komiteta), zbog slobodnog izražavanja i provokativne forme direktnog, nepredvidivog programa. Redakcija je uspela da odbrani njegov koncept, koji je tokom devedesetih u legendu ušao kao "Šišmiš". Istovremeno, dok su ratovi i krize menjale duh i materiju Beograda, pokrenuo je projekat "Urbazona", koji je, kako je to primetio Srđan Đile Marković, pišući tekst povodom Flekine smrti istakao, predstavljao "najvitalnije trendove beogradskog slikarstva, od nove figuracije do najradikalnijih zahvata postkonceptualizma".

Ovaj svojevrsni manifest, upućen "kolektivnom čoveku ove zajednice", koga je umetnik definisao kao žrtvu "linča i silovanja" istorijskih, političkih i društveniih okolnosti poslednje decenije 20. veka, uvertira je za njegovu prvu retrospektivnu izložbu "Miomir Grujić Fleka (1954-2003): Javni ilegalac", čiji je autor istoričarka umetnosti i direktorka galerije "Remont", njegova bliska prijateljica Darka Radosavljević Vasiljević. Jedan deo postavke odvija se u Pariskoj, multimedijalan je i predstavlja ga kao složenu stvaralačku ličnost - likovnog umetnika, autora novinskih priloga, radio-emisija, performansa, nezaobilaznu ličnost beogradske andergraund scene, dok su u galeriji "Remont", izloženi njegovi aktovi.

Foto B. Janjić

A upravo se deo retorospektive u Salonu MSU nalazi nadomak jednog od "kultnih mesta" ovdašnje urbane kulture, gotovo je iza ugla od nekadašnjeg kluba "Akademija" ("Rupa"), koga je Fleka smatrao svojom dosanjanom utopijom, davajući mu kao dugogodišnji programski urednik sliku i ton, vizuelni i zvučni identitet. Čitav projekat retrospektive, kojim se gotovo dve decenije posle smrti daje zasluženi značaj njegovoj izuzetnoj kretivnoj pojavi, dobio je ime "Javni ilegalac", jer je sebe i svoju ulogu, Fleka upravo tako doživljavao:

Foto B. Janjić

- Umetnik je javni ilegalac - govorio je. - Umetnik kao proces, zračenje traje bez obzira na to da li je zapaženo ili zanemareno. Besmisao i apsurd, ironija i cinizam, odlike su aktuelne stvarnosti, i istovremeno najbolja sredstva u raskrinkavanju i borbi protiv takve stvarnosti.

"Prvi razgovor" 1984. , Foto Arhiva

Postavka u Salonu, podeljena je na tri dela, od kojih prvi nosi ime "Identitet vs autoritet" i inspirisan je Flekinom izjavom, koja se našla i na čuvenom, u njegovom rodnom Šapcu, pre neku godinu oskrnavljenom muralu: "Ko tebe autoritetom, ti njega identitetom", a sadrži tekstove koje je za života objavljivao, od onih satiričnih, u omladinskoj štampi, do natpisa iz vremena kada je bio urednik časopisa 4F, ali i drugih, uključujući poslednji "Prigovor savesti". U segmentu koji se zove "Instikt zona" su njegove slike grafike, ilustracije, plakati, flajeri, radovi stvoreni jedinstvenim likovnim jezikom koji je spoj "pećinskog slikarstva, religije rokenrola i jedne nadmoćne, vulkanske ekspresije nezapamćene na beogradskoj sceni" (Srđan Đile Marković).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)