OTKRIĆE KOJE JE PREVAZIŠLO OČEKIVANJA: Viminacijumska flota otkriva novu istoriju Srbije, iskopani brodovi enigma i za naučnike! (FOTO)

Boris SUBAŠIĆ

20. 04. 2021. u 16:00

VIMINACIJUMSKA flota drevnih brodova i čamaca pronađena duboko u tlu kostolačkih polja, daleko od Dunava, posle godinu dana je otkrila deo tajni, a ta otkrića su postavila nove zagonetke.

ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЈЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА: Виминацијумска флота открива нову историју Србије, ископани бродови енигма и за научнике! (ФОТО)

Foto: B. Subašić

Bliski raspored potopljenih plovila i način njihove izrade ukazali su, na prvi pogled, da su ona potonula u istom istorijskom periodu. Rezultati radiokarbonskih ispitivanja u laboratoriji Isotoptech Zrt. u Debrecinu, otkrivaju da plovila potiču iz različitih razdoblja iz intervala od oko 1.800 godina!

- Najstariji ostaci su iz prvog veka pre naše ere, što znači da se možda radi o najstarijim svedočanstvima rimskog prisustva, ili o plovilu prerimskog stanovništva - kaže arheolog dr Ilija Danković iz Naučnog centra "Viminacijum". - Neki od ostataka su iz razdoblja između 7. i 9. veka naše ere, iz koga ima vrlo malo arheoloških ostataka i svaki je veoma dragocen. Na kraju, neka plovila su iz perioda od kraja 15. do 17. veka. Naša flota daje jedinstvenu priliku da se sagleda plovidba na ovom delu Dunava u rasponu dužem od 18 vekova.

Takav zadatak prevazilazi domete samo jedne nauke, pa će biti formiran multidisciplinarni tim arheologa, paleogeomorfologa, geofizičara i istoričara koji će rekonstruisati izgled nestalih vodotokova i plovidbu u različitim periodima prošlosti. Datovanje brodova otkrilo je i da je plovni rukavac Dunava, možda i rečni tok, proticao kraj ostataka prestonice rimske provincije Gornje Mezije, na kilometar i po od današnjeg rečnog korita, od pre nove ere do pre samo 300 do 400 godina!

- Zna se da je Viminacijum bio na Dunavu, ali se smatralo da se tok pomerio mnogo ranije - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac naučnog projekta "Viminacijum". - U svetlu novih podataka sledi otkrivanje nove reljefne karte prošlosti ovoga kraja, ali i istorije. Viminacijumska flota ukazuje da su ovde postojala naselja o kojima nema istorijskih podataka. Ona je dokaz najvažnijeg otkrića, civilizacijskog kontinuiteta dužeg od 18 vekova. Sve to vreme ovde je neko živeo i plovio brodovima i čamcima izrađenim sličnom tehnologijom.

PADAJU STARE TEORIJE

REZULTATI ispitivanja starosti viminacijumske flote uzdrmali su uverenje da su Rimljani stigli u Podunavlje u prvom veku naše ere i u igru vratili hipotezu da su prve legije stigle pre Hrista. Čamci datovani od 7. od 9. veka, u period Seobe naroda, još su veća zagonetka. Pošto je tehnologija izrade tih čamaca ista kao i kod mnogo starijih, oni mogu da budu dokaz i da su Sloveni ovde stigli ranije. Arheolozi ne mogu da objasne zašto su sva ta plovila iz različitih perioda potonula na gotovo istom prostoru.

- Tek će detaljnije analize konstruktivnih elemenata i upoređivanje sa brodovima u drugim delovima Evrope dati konkretnije odgovore na ova pitanja - kaže Danković.

Priča o viminacijumskoj floti počela je martovske noći 2020. kada je uprava površinskog kopa Drmno obavestila arheologe da je bager glodar udario u nešto veliko. Tim je izašao odmah na teren i bio zatečen prizorom: na dnu kopa se nalazila otkinuta krma broda sa veslom, a iz litice, oko 18 metara više, virio je deo brodskog trupa. Dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i LJubomir Jevtović, Goran Stojić uzeli su alat, uzverali se na nestabilnu liticu i pod reflektorima bagera započeli iskopavanje. Do jutra se ukazala paluba velikog broda, dugog 15 metara i širokog 2,65 metara, konzerviranog glinom korita nepoznate isušene reke, na 7 metara ispod današnjeg nivoa tla. U okolini su pronađeni i monoksili, čamci vešto izdubljeni u deblu.

Posle otkopavanja, plovila su hitno sa kopa premeštena u kontrolisane mikroklimatske uslove, zbog opasnosti od brzog sušenja, lomljenja i deformisanja drveta. Formiran je stručni tim koji je na osnovu analiza osmišljavao najefikasniju metodologiju zaštite. Stručnjaci su veoma zadovoljni brzom reakcijom države na otkriće koje je potisnulo čak i pandemiju sa naslovnih strana i udarnih vesti. Vest koju su prve objavile "Novosti" prostrujala je kroz ceo svet, a posebnu pažnju joj je posvetio ugledni Archaeology Magazine.

- Ministarstvo kulture je odobrilo 4 miliona dinara za hitnu sanaciju brodova - kaže Korać. - Pored konzervatora, brodovima se bavi i tim arheologa Arheološkog instituta i Centra za nove tehnologije iz Beograda. U pomoć je priskočio i Institut za nuklearne nauke u Vinči, čiji su se stručnjaci vrlo predano posvetili rešavanju problema konzervacije.

INTERESOVANJE IZ SVETA

OTKRIĆE brodova i čamaca u Viminaciju je pobudilo izuzetnu pažnju inostranih stručnjaka koji su našim naučnicima ponudili saradnju. Trenutno se radi na zajedničkom projektu Arheološkog instituta u Beogradu i Centra "Kamil Žulijan" pri Univerzitetu u Marselju, jedne od najeminentnijih svetskih institucija za antička plovila. U septembru 2021. u Zadru će na Internacionalnom simpozijumu arheologije brodova i plovila, vodećem naučnom skupu ove vrste, stručnoj javnosti biti prezentovani dosadašnji rezultati o otkriću u Viminacijumu kome svetska nauka pridaje ogromnu važnost.

Flota će biti podvrgnuta gama zračenju radi eliminacije svih mikroorganizama u strukturi drveta, što će sprečiti truljenje i raspadanje. Posle toga slede konsolidacija, konzervacija i na kraju rekonstrukcija brodova i čamaca, a tek posle toga će oni moći da budu predstavljeni javnosti. U Arheološkom parku Viminacijum se nadaju da će u bliskoj budućnosti dobiti i muzej brodova.n


 

 


 


 


 


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Vladimir Trifunović

21.04.2021. 15:37

Sve ovo što su našli i što će da pronadju je deo Srpske istorije i kulture! Kakvi Rimljani,kakvi bakrači! Dosta je više sa glupostima! I nikakve strance ne treba mešati u sve ovo jer to se neksko uvek loše završi... Jer ili atefakti dobiju noge ili ih proglase za svoje oni koji su hiljade kilometara daleko! Pametnom dosta.