VELIKI MAJSTOR SONETA: Danas se održava naučni skup o poetici i poeziji Miroslava Maksimovića

D. Bt.

07. 04. 2021. u 08:31

ВЕЛИКИ МАЈСТОР СОНЕТА: Данас се одржава научни скуп о поетици и поезији Мирослава Максимовића

Foto V. Danilov

NAUČNI skup posvećen pesničkom stvaralaštvu Miroslava Maksimovića (1946) počeće danas u 09.15 u organizaciji Instituta za književnost i umetnost, Dučićevih večeri poezije i Grada Trebinja.

Zbog epidemiološke situacije skup će se održati putem ZOOM aplikacije, a okupiće 20 književnih znalaca različitih generacija iz Srbije, Crne Gore i SAD-a.

Dobitnik prestižnih nagrada, među kojima je i Dučićeva (2002), Maksimović je od početka svog pevanja - krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka, u književnoj kritici priznat kao samosvojna pesnička figura čije delanje nosi znak poetičkih i jezičkih inovacija. Od ranih zbirki ("Spavač pod upijačem", "Menjači", "Pesme") bliskih avangardnim iskustvima, Maksimović se oglasio kao autentičan pesnik svoje generacije. Svoju samosvojnost potvrđivao je narednim zbirkama ("Sećanje jednog službenika", "Soneti o životnim radostima i poteškoćama", "Životinjski svet", "Nebo", "Skamenjeni") koje su nastale kao simbioza pesnikovog unutrašnjeg razvoja i posebnosti trenutka u kojem se obreo.

GRAD POEZIJE

SVI mi koji pratimo tok projekta Instituta za književnost "Poetika savremene srpske književnosti", od vremena kad ga je pokrenuo Novica Petković, pa do sada, kad ga vodi Svetlana Šeatović, znamo njegov značaj za razumevanje naše književnosti, posebno poezije. Znamo i koliko je u naporima da projekat opstane doprinelo Trebinje, kad se u njega uključilo. Tako je Trebinje, uvezivanjem svih aktivnosti u vezi sa Dučićem, Dučićeve nagrade, ovog projekta, pa i Crkvine - koja je u ovom veku ne zamenjivala, jer zameniti se ne može, nego nadomeštala nedostatak Lovćena u našoj javnoj svesti - postalo, simbolično, glavni grad srpske poezije, a Institut glavna institucija za njeno proučavanje - rekao je Maksimović, za "Novosti".

Rasponi njegovih tema prostiru se od tzv. malih stvari, urbanih pejzaža i "mita o svakodnevici" do tragičnih iskustava 20. veka. Takođe, pevao je i o društvenim i socijalnim prilikama pokazujući socijalnu samosvest u kojoj promišljanje i kritika savremenog društva i civilizacije zauzimaju važno mesto.

ZNAČAJ Panorama Trebinja, Jovan Dučić8 ( u uglu), Foto D. Curać/arhiva

- Od samog početka Maksimović je prepoznat kao majstor stiha, a magistralni deo svog pesništva ostvario je u formi soneta. Istorija u Maksimovićevom pesničkom opusu zauzima posebno mesto i prostire se od tragičnih iskustava Drugog svetskog rata, preko ratova devedesetih do bombardovanja 1999. U tom kontekstu izuzetno je važna zasada poslednja objavljena zbirka "Bol", u kojoj je opevao stradanje srpskog naroda u NDH. U ovoj knjizi je simbolički obuhvaćena njegova porodična sudbina, čime je svoju poeziju i poetiku znatno obogatio i proširio, a sebe uvrstio u red rodoljubivih pesnika u najboljem smislu te reči - ističu urednici skupa - Svetlana Šeatović i Marko M. Radulović.

Posle pozdravnih reči Mirka Đurića, gradonačelnika Trebinja, i Bojana Jovića, direktora Instituta za književnost i umetnost, o dometima poezije Miroslava Maksimovića govoriće:

Aleksandar Jovanović, Slađana Jaćimović, Marko Paovica, Slađana Ilić, Marko Avramović, Ana Kozić, Aleksandar Milanović, Sanja Paripović Krčmar, Jelena Panić Maraš, Aleksandra Paunović, Katarina Pantić, Goran Radonjić, Bogdan Rakić, dok će Radivoje Mikić i Jovan Delić svoja izlaganja pridružiti za zbornik koji će uskoro biti objavnjen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)