Kultura

KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (9.) : Vratile se ideološke skrame

V.N.

12. 02. 2021. u 14:03

NA "Mešinu nagradu" gledam kao na mogućnost širenja književnog dijaloga, ističe Nenad Šaponja

КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (9.) : Вратиле се идеолошке скраме

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV (Beograd)

1. "POLAZEĆI OD KRAJA SVETA", Jovica Aćin ("Laguna")

2. "TAMNA PUČINA", Dragan Stojanović (DK "Studentski grad")
3. "TO MORA DA SAM TAKOĐE JA", Saša Radojčić ("Arhipelag")
4. "MUTNI NAGOVEŠTAJ KIŠE", Jelena Lengold ("Arhipelag")
5. "NOSTALGIJA ZA BESKRAJEM", Darko Daničić ("Agora")

STALNI rast književne produkcije učinio je njen obim za tumača nesavladivim. Zbog toga tumaču preostaje da se, u izboru, opredeli za one knjige koje su mu na stolu, pod rukom. Koji još živi u čitalačkom sećanju i svesti. Sigurnom rukom i sa znatnom opšteklulturnom spremom napisani su romani J. Aćina i D. Stojanovića. Prvi svoju značenjsku punovažnost dostiže kroz višestruk splet priča, a drugi kontrolisanim zahvatom u istorijsko-egzistencijalnu i psiho-emotivnu sferu junaka i doba u kom se javljaju. Svakodnevica postaje tematski delokrug pesničkih knjiga S. Radojčića i J. Lengold. Dok Radojčić uspeva da u pesmama skladno spoji autentičan doživljaj sa dubokom misaonošću i jednostavnošću u govoru, Lengoldova u intimističkom tonu i blagom narativnom okviru dodaje efektne smisaone proseve. A oboje u pesmama oblikuju utisak neposrednosti, proživljenosti i uverljivosti. U tri teksta putopisa Daničić slika višestruko kodirano putovanje: kao hod kroz prostor, kroz slojeve istorije i kulture, i kroz polje šire humanističke lektire. Zbog toga su njegovi tekstovi hibridno građeni i donose produktivan spoj opisa, priče, esejističkih uopštavanja i svođenja. Osobena i vredna knjiga - istovremeno.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

SANjA MACURA (Banjaluka)

1. "ANDRIĆ I JADRAN", Svetlana Šeatović (Andrićev institut)

2. "U KRUGU", Radisav Milić (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)
3. "KNjIGA NESTAJANjA - KRATKA ŠETNjA KROZ IŠČEZLO", Ana Ristović ("Arhipelag")
4. "ZOROLOMCI", Saša Knežević (Narodna biblioteka Pale)
5. "O SVETLOSTI STARIJOJ OD NESREĆE", Aleksandar Jovanović, (Institut za
književnost i umetnost)

MOJ ovogodišnji izbor donosi dva romana, knjigu kratke proze i dve knjige o književnosti. O književnosti pišu Svetlana Šeatović koja u svojoj novoj knjizi interdisciplinarnim pristupom istražuje jadranske puteve Ive Andrića i osvetljava ih na nov način pokazujući nam da nema kraja inspirativnim čitanjima ovoga pisca i Aleksandar Jovanović čija je knjiga eseja stecište njegovih dugih putovanja pesničkim zbirkama savremenih srpskih pjesnika. Roman "U krugu" Radisava Milića vrti kazaljke časovnika ka neminovnom isteku zdravlja glavnog junaka Stevana čiji su životni put između Lisabona i Beograda pojele godine neživljenja, dok "Zorolomci" Saše Kneževića pletu asocijativne spone između istorijskih ličnosti i njihovih književnih ogledala, te preoblikovanje savremenika u književne likove, što je smeo postupak koji je u ovom romanu dao intrigantan rezultat. Za kraj ostavljam "Knjigu nestajanja" Ane Ristović, čist čitalački užitak, neobičan podsetnik na neuhvatljivost vremena i prolaznost kojoj smo svi podložni.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

NENAD ŠAPONjA (Novi Sad)

1. "POLAZEĆI OD KRAJA SVETA", Jovica Aćin ("Laguna")

2. "O DUKATU SA LIKOM STARCA", Selimir Radulović ("Laguna")
3. "FRAKTURA", Nenad Teofilović ("Dereta")
4. "OSTACI SVETA", Igor Marojević ("Dereta")
5. "PODSTANAR", Filip Grujić (LOM)

IMAM utisak da u javnom govoru nikada manje se nije pričalo o knjigama, o piscima, o onome što književnost znači za nas. A to je onaj kineski "vrt u džepu". Knjige su ona vrata kroz koja se ulazi u drugi prostor i vreme, u drugu dimenziju. A književne nagrade uvek služe da bi se poveo pravi razgovor o pravim stvarima. Da bismo pre svega jedni drugima rekli šta treba pročitati. Da bismo bili u plusu, a ne u psihološkom minusu, vodeći prazne razgovore o efemernim povodima. Na nagradu "Meša Selimović" i dalje gledam kao mogućnost širenja književnog dijaloga, kao na šansu da se kaže više od zatvorenog, već prepoznatljivo ideologizovanog horizonta očekivanja. Naime, imam utisak da se žiriji većine književnih nagrada više bave skrivanjem, nego otkrivanjem, više zatvaranjem nego otvaranjem vrata. A da ideološke skrame, za koje smo naivno mislili da su nestale, opet zaokupljaju umove i duše naših ljudi. Demokratičnost "Mešinog" žirija podrazumeva najširu moguću trpezu, najbolje uvide mogućem čitaocu u ono što mu je iz književne produkcije možda promaklo. S druge strane, svake godine primećujem nove i prave knjige pisaca koji su već dobili ovu nagradu, ne mogu bitu nagrađene, pa ih nećemo sada pominjati, ali ćemo se radovati što postoje. Kao što se radujemo i novim imenima koja nam donose i slike sveta koji se već ustoličio, a da to još nismo primetili.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

MILICA KECOJEVIĆ (Beograd)

1. "ŽETELICA I ŠUMANOVIĆ", Dragan Lakićević ("Partenon")

2. "ARAPSKI KAPRIČO", Miroslav Aleksić ("Arhipelag")
3. "TAMNA PUČINA", Dragan Stojanović (DK "Studentski grad")
4. "TEKST IZA TEKSTA ", Radivoje Mikić (NB "Stefan Prvovenčani")
5. "ZNACI RASPOZNAVANjA", Dragan Hamović (Catena mundi, Institut za književnost i umetnost)

VEĆ na osnovu sintagme u naslovu zbirke soneta D. Lakićević postaje jasno da pesnik sve vreme održava analogije između vajarstva i poezije, s jedne, i slikarstva i poezije, s druge strane. Najnovija zbirka M. Aleksića potvrđuje da je u pitanju izuzetno obrazovan pesnik, koji ne samo da podsticaj za pevanje nalazi u mitologiji i tekovinama civilizacija drevnih naroda nego je zagledan i u našu nacionalnu prošlost. Mozaički zasnovan roman D. Stojanovića razotkriva "majstora" - pripovedača, koji, dok naglasak stavlja na istorijske prilike epohe, vešto manipuliše vremenskom perspektivom, služi se tehnikama odslikavanja svesti junaka čije gledište usvaja, upliće se u priču nemalim brojem komentara itd. Utemeljena na pažljivom čitanju pesničkog teksta, na pouzdanoj i argumentovanoj analizi postupka na kome se tekst zasniva, studija R. Mikića, u vidu 11 ogleda, predstavlja značajan doprinos pročavanju srpske poezije XX, pa i prvih dveju decenija XXI stoleća. Idući "od nulte tačke" i pisca koji nam se prvi zadržao u pamćenju (Sveti Sava) do istaknutih pojedinaca među liričarima, prozaistima i kritičarima moderni(ji)h vremena, D. Hamović opisuje putanju kojom se odvijao proces kulturnoistorijskog i nacionalnog "samorazumevanja srpske književnosti".

06. 02. 2021. u 10:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

POSLEDNJI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina

Politika

0 33

POSLEDNjI LOVAC NA NACISTE PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI: Nije bilo genocida, ovo bi umanjilo značaj tog termina

Poslednjih godina često se susrećemo sa raznim pokušajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama, ili koji imaju nameru da vode kampanju za tobože „humanitarne“ ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno holokaustu, ili da je u stvari slučaj genocida, piše direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof za Jerusalem post.

17. 04. 2024. u 17:57

I ZVANIČNO: NIŠTA OD EU DOK KOSOVO NE PRIZNAMO Brisel sledeće nedelje ubacuje aneks iz Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35

Politika

0 41

I ZVANIČNO: NIŠTA OD EU DOK KOSOVO NE PRIZNAMO Brisel sledeće nedelje ubacuje aneks iz Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35

VIŠEGODIŠNjA dilema "Kosovo ili Evropska unija" koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje sažet u bestijalnoj i zvaničnoj uceni Brisela - nema ništa od članstva u EU dok ne priznamo lažnu državu i pomirimo se sa njenim članstvom u UN.

17. 04. 2024. u 12:00

ZAŠTO SU BRUTALNO UBIJENI? Igora odgajali psi na ulici - zaboravio maternji, kad su im ga oduzeli DOŠLI ISPRED SIROTIŠTA i danima čekali

Panorama

0 0

ZAŠTO SU BRUTALNO UBIJENI? Igora odgajali psi na ulici - zaboravio maternji, kad su im ga "oduzeli" DOŠLI ISPRED SIROTIŠTA i danima čekali

TUŽNA priča dečaka koji je prošao pakao na zemlji zbog svojih roditelja i dede alkoholičara. Morao je da prosi i živi na hladnoj ulici, a danas je živ zahvaljujući Džesi, Gogi, Maši i Sevi.

16. 04. 2024. u 14:14