NEIZMERNI SIMBOL DUHOVNOSTI I KULTURE: Objavljena monografija povodom završetka Hrama Svetog Save

B. Đorđević

26. 01. 2021. u 13:54

НЕИЗМЕРНИ СИМБОЛ ДУХОВНОСТИ И КУЛТУРЕ: Објављена монографија поводом завршетка Храма Светог Саве

Foto Z. Mesarović

VELELEPNI Hram Svetog Save nakon decenija tišine izronio je baš onda kada su silnici ovog sveta mislili da ga neće ni biti i da ga nećemo moći da ga napravimo, jednako kao što su ondašnji silnici mislili da je spaljivanjem moštiju Svetog Save, i njegov Zavet uništen...

Završetkom gradnje Hrama pokazali smo se kao dostojni naslednici Svetog Save, spremni i sposobni da prihvatimo i vrednujemo najveći dar koji nam je ostavio - 800 godina naše crkvene samostalnosti i iz nje proistekle specifične i jedinstvene Svetosavske kulture, narodnog ponosa i samopouzdanja. Na isti taj način, i mi smo pozvani da generacijama koje dolaze iza nas predamo Svetosavski zavet onako kako smo ga primili, neokrnjeno i neizmenjeno. Zavet Svetog Save danas jeste poziv da ostanemo u onome što nam je Sveti Sava dao, a to je da jesmo pravoslavni i da smo Srbi. Zavet nam je opomena da samo kao Svetosavci, kao pravoslavni Srbi, možemo da budemo i jesmo ravnopravni učesnici evropske hrišćanske kulture i civilizacije...

Foto privatna arhiva

Vredi da se podsetimo da je, takođe, predvečnim Promislom Božijim Sveti Sava svoj lični put duhovnog prosvetljenja započeo je razgovorom s nepoznatim ruskim monahom, posle koga je odlučio da krene putem monaškog podviga. Time je uspostavljena neraskidiva veza Svetog Save i Srba s Rusijom, koja se vekovima nastavljala sve do naših dana.

Preporođeno pravoslavlje

Hram Svetog Save u Beogradu predstavlja simbol preporođenog pravoslavlja širom sveta. Ovaj autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, građen je vekovima i sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja 800. godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Za Rusku akademiju umetnosti izuzetno je dragoceno učešće u ukrašavanju hrama, koje je omogućeno odlukom i podrškom predsednika Rusije Vladimira Putina - stoji u recenziji koju potpisuje Zurab Cereteli, predsednik Ruske akademije umetnosti.

Ovo je odlomak iz predgovora koji je patrijarh Irinej napisao za izuzetnu monografiju "Hram Svetog Save", objavljenu u saizdavaštvu Hrama Svetog Save i "Službenog glasnika", a koju su priredili dr Vladimir Roganović i dr Milesa Stefanović Banović.

Foto privatna arhiva

Monografija, ilustrovana mnogobrojnim fotografijama, nastala je u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva i osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Knjiga svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje hrama i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.

- Kako se hram decenijama gradio, neprekidno je rastao njegov značaj, ne samo za naše, već i za celo pravoslavno i hrišćansko duhovno i kulturno nasleđe. Sada, kada se gradnja okončava, otvaraju se još širi horizonti za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama - poručuju priređivači.

- Ovome su posvećena prva četiri poglavlja: "Arhitektura Hrama Svetog Save" (dr Jefto Terzović), "Hram Svetog Save: mozaičko uređenje" (dr Irina Buseva Davidova), "Kripta Hrama Svetog Save: uloga, struktura, živopis" (dr Vladan Tatalović) i "Današnjica Hrama" (dr Jelena Gajić, dr Igor Stamenković, Snežana Miljković).

Muhin: Smisao za koji vredi živeti

Monografija "Hram Svetog Save" nije samo svojevrsna hronika, već i izveštaj o obavljenim velikim radovima, sa kojima se danas mogu upoznati svi koji to žele. To je nastavak priče o tome kako se hram ukrašavao i preobražavao. Raskošno predstavljena tekstualna i fotografska građa o toku radova ispričaće čitaocu priču o ovom jedinstvenom projektu. Hram Svetog Save za mene znači isto što i za svakog Srbina - to je SMISAO, smisao za koji vredi živeti. Velika je čast i odgovornost raditi na uređenju Hrama Svetog Save, koji nije samo simbol Srbije već i celog hrišćanskog sveta. Skoro četrdeset godina bavim se monumentalnom crkvenom umetnošću, od kojih sam dvadeset, voljom sudbine, proveo radeći u Srbiji, dobivši priliku da se udubim u kulturu, način života, mentalitet tog divnog bratskog naroda. Srpski narod je deo vaseljenskog pravoslavlja, pravoslavne porodice, i očigledno je zbog toga Gospod odabrao Srbiju i, nadam se, blagoslovio sve nas da ulepšamo taj veliki hram - napisao je u recenziji akademik Nikolaj Muhin.

Foto privatna arhiva

Pred čitaocima su i detaljni uvidi savremenika u poglavljima "Sveti Sava i istorijski kontekst nastanka autokefalne Srpske crkve" (dr Dragoljub Marjanović) i "Sveti Sava u srpskoj književnosti" (prof. dr Tomislav Jovanović).

Foto privatna arhiva

 

- Sveti Sava i njegov život inspirisali su u prošlosti naučnike raznih vokacija koji su stvorili dela značajne vrednosti: naučne radove, zbornike radova, monografska izdanja.

Ovi su zapisi bili dragoceni oslonac za autore tekstova i priređivače u pokušaju da o Svetom Savi i vračarskom hramu ostave jedan trag u vremenu današnjem.

Jednako su to i književni radovi naših znamenitih pesnika i pripovedača koji su o Svetom Savi ostavili umetničke tvorevine najvišeg reda.

Zato je u završnom delu monografije sačinjen i jedan od mnogih mogućih izbora iz književnih dela ("Srbi o Svetom Savi") - ističu priređivači.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)