NEIZMERNI SIMBOL DUHOVNOSTI I KULTURE: Objavljena monografija povodom završetka Hrama Svetog Save
VELELEPNI Hram Svetog Save nakon decenija tišine izronio je baš onda kada su silnici ovog sveta mislili da ga neće ni biti i da ga nećemo moći da ga napravimo, jednako kao što su ondašnji silnici mislili da je spaljivanjem moštiju Svetog Save, i njegov Zavet uništen...
Foto Z. Mesarović
Završetkom gradnje Hrama pokazali smo se kao dostojni naslednici Svetog Save, spremni i sposobni da prihvatimo i vrednujemo najveći dar koji nam je ostavio - 800 godina naše crkvene samostalnosti i iz nje proistekle specifične i jedinstvene Svetosavske kulture, narodnog ponosa i samopouzdanja. Na isti taj način, i mi smo pozvani da generacijama koje dolaze iza nas predamo Svetosavski zavet onako kako smo ga primili, neokrnjeno i neizmenjeno. Zavet Svetog Save danas jeste poziv da ostanemo u onome što nam je Sveti Sava dao, a to je da jesmo pravoslavni i da smo Srbi. Zavet nam je opomena da samo kao Svetosavci, kao pravoslavni Srbi, možemo da budemo i jesmo ravnopravni učesnici evropske hrišćanske kulture i civilizacije...
Foto privatna arhiva
Vredi da se podsetimo da je, takođe, predvečnim Promislom Božijim Sveti Sava svoj lični put duhovnog prosvetljenja započeo je razgovorom s nepoznatim ruskim monahom, posle koga je odlučio da krene putem monaškog podviga. Time je uspostavljena neraskidiva veza Svetog Save i Srba s Rusijom, koja se vekovima nastavljala sve do naših dana.
Preporođeno pravoslavlje
Hram Svetog Save u Beogradu predstavlja simbol preporođenog pravoslavlja širom sveta. Ovaj autentični spomenik u čast najpoštovanijeg srpskog svetitelja, stuba srpske državnosti i kulture, građen je vekovima i sada stoji u svoj svojoj veličini dok se proslavlja 800. godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Za Rusku akademiju umetnosti izuzetno je dragoceno učešće u ukrašavanju hrama, koje je omogućeno odlukom i podrškom predsednika Rusije Vladimira Putina - stoji u recenziji koju potpisuje Zurab Cereteli, predsednik Ruske akademije umetnosti.
Ovo je odlomak iz predgovora koji je patrijarh Irinej napisao za izuzetnu monografiju "Hram Svetog Save", objavljenu u saizdavaštvu Hrama Svetog Save i "Službenog glasnika", a koju su priredili dr Vladimir Roganović i dr Milesa Stefanović Banović.
Foto privatna arhiva
Monografija, ilustrovana mnogobrojnim fotografijama, nastala je u povodu obeležavanja istorijskog časa završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save, duhovnog simbola pravoslavlja i hrišćanstva i osvetljava jedan deo neizmerne duhovne, kulturne i istorijske vrednosti hrama i značaja svetitelja kome je posvećen. Knjiga svedoči o podvigu srpskog naroda uznesenog prilikom izgradnje hrama i otvara još šire horizonte za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama, kao i životopis i delo prvog arhiepiskopa srpskih zemalja.
- Kako se hram decenijama gradio, neprekidno je rastao njegov značaj, ne samo za naše, već i za celo pravoslavno i hrišćansko duhovno i kulturno nasleđe. Sada, kada se gradnja okončava, otvaraju se još širi horizonti za uvide u istoriju i arhitekturu hrama, bogatstvo mozaičkog uređenja, vrednost kripte, današnjicu i budućnost hrama - poručuju priređivači.
- Ovome su posvećena prva četiri poglavlja: "Arhitektura Hrama Svetog Save" (dr Jefto Terzović), "Hram Svetog Save: mozaičko uređenje" (dr Irina Buseva Davidova), "Kripta Hrama Svetog Save: uloga, struktura, živopis" (dr Vladan Tatalović) i "Današnjica Hrama" (dr Jelena Gajić, dr Igor Stamenković, Snežana Miljković).
Muhin: Smisao za koji vredi živeti
Monografija "Hram Svetog Save" nije samo svojevrsna hronika, već i izveštaj o obavljenim velikim radovima, sa kojima se danas mogu upoznati svi koji to žele. To je nastavak priče o tome kako se hram ukrašavao i preobražavao. Raskošno predstavljena tekstualna i fotografska građa o toku radova ispričaće čitaocu priču o ovom jedinstvenom projektu. Hram Svetog Save za mene znači isto što i za svakog Srbina - to je SMISAO, smisao za koji vredi živeti. Velika je čast i odgovornost raditi na uređenju Hrama Svetog Save, koji nije samo simbol Srbije već i celog hrišćanskog sveta. Skoro četrdeset godina bavim se monumentalnom crkvenom umetnošću, od kojih sam dvadeset, voljom sudbine, proveo radeći u Srbiji, dobivši priliku da se udubim u kulturu, način života, mentalitet tog divnog bratskog naroda. Srpski narod je deo vaseljenskog pravoslavlja, pravoslavne porodice, i očigledno je zbog toga Gospod odabrao Srbiju i, nadam se, blagoslovio sve nas da ulepšamo taj veliki hram - napisao je u recenziji akademik Nikolaj Muhin.
Foto privatna arhiva
Pred čitaocima su i detaljni uvidi savremenika u poglavljima "Sveti Sava i istorijski kontekst nastanka autokefalne Srpske crkve" (dr Dragoljub Marjanović) i "Sveti Sava u srpskoj književnosti" (prof. dr Tomislav Jovanović).
Foto privatna arhiva
- Sveti Sava i njegov život inspirisali su u prošlosti naučnike raznih vokacija koji su stvorili dela značajne vrednosti: naučne radove, zbornike radova, monografska izdanja.
Ovi su zapisi bili dragoceni oslonac za autore tekstova i priređivače u pokušaju da o Svetom Savi i vračarskom hramu ostave jedan trag u vremenu današnjem.
Jednako su to i književni radovi naših znamenitih pesnika i pripovedača koji su o Svetom Savi ostavili umetničke tvorevine najvišeg reda.
Zato je u završnom delu monografije sačinjen i jedan od mnogih mogućih izbora iz književnih dela ("Srbi o Svetom Savi") - ističu priređivači.
Preporučujemo
NAGON, RAZUM I DRUŠTVENI PRITISCI: Slike prof.dr Uroša Nedeljkovića u Galeriji SANU
25. 02. 2026. u 15:04
ODNOS ČOVEKA I PRIRODE: Radovi Radmile Lizdek u Prodajnoj galeriji „Beograd“
25. 02. 2026. u 14:30
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Drugi pišu
ŠOKANTNO! Ivica Dačić u teškom stanju, u bolnici priključen na aparate!
25.02.2026. - 20:40
Pročitajte više
OTKRIVEN BUNKER GDE SE KRIO ZELENSKI: Evo GDE se nalazi - objavljeni i snimci (VIDEO)
PREDSEDNIK Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas, povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini, da su uprkos planovima Kremlja da "zauzme Kijev za tri dana", Ukrajinci sačuvali svoju državnost, odbranili nezavisnost i dokazali celom svetu snagu svog otpora.
24. 02. 2026. u 16:42
KO JE BILA ĆERKA MARTINA ŠORTA: Radila u ustanovama za mentalno zdravlje, pa upala u ponor iz kog se nije izvukla
MARTIN Šort doživeo je nezamislivu tragediju. Njegova ćerka Ketrin Hartli Šort preminula je u 42. godini.
25. 02. 2026. u 11:34
POJAVILE SE CRVENE OVCE: Šok scena na Kritu, turisti šokirani - evo o čemu se zapravo radi (VIDEO)
NA mediteranskom ostrvu Kritu, stočari pribegavaju neobičnoj ali dugotrajnoj metodi zaštite svojih ovaca: farbaju ih crvenom bojom, kako bi potencijalnim kradljivcima otežali krađu i prodaju ukradenih životinja.
25. 02. 2026. u 15:32
Ove godine se časovnik POMERA RANIJE - evo kada! Pazite da vas sat unapred ne "prevari"
TAČAN datum kada će sunce konačno početi da zalazi posle 18 sati je poslednja nedelja u martu. Za razliku od prošle godine dani će početi da nam traju duže dan ranije. Tačnije, poslednjeg vikenda u martu, odnosno u noći sa subote (28. mart) na nedelju (29. mart) počinje letenje računanje vremena i te noći kazaljke na satu pomeramo jedan sat unapred. To znači da će nam taj dan trajati sat manje, odnosno 23 sati, ali će nam zato mrak padati kasnije!
24. 02. 2026. u 16:16
UKRAJINCI ODSECAJU GLAVE I UDOVE SA LEŠEVA SABORACA: "Sanjam to svake noći! Da majka zna da joj je sin zaista mrtav..."
"KADA se vratim kući, imam košmare. Osećam očajničku potrebu da uradim više."
25. 02. 2026. u 12:46
PRAVEDNO? Ko će platiti uništene stolice na derbiju? Šteta veća od 150.000 evra
VELIKU materijalnu štetu napravili su navijači Partizana na stadionu FK Crvena zvezda tokom 178. večitog derbija, koji je odigran u nedelju, a koji je šampion rešio u svoju korist rezultatom 3:0.
25. 02. 2026. u 15:59
NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)
UKRAJINA je u subotu uveče pogodila jedno od strateški najznačajnijih odbrambenih postrojenja Rusije, napavši Votkinski mašinski zavod u udaljenom regionu, skoro 1.300 kilometara od ukrajinske granice - što predstavlja najdublji udar ikada izveden ukrajinskim oružjem domaće proizvodnje.
25. 02. 2026. u 12:25
CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju
BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!
25. 02. 2026. u 11:35
"NEMA KO DA NASEČE DRVA": Rusko selo izgubilo skoro sve muškarce u ratu u Ukrajini
U RIBARSKOM selu Sedanka, na ruskom dalekom istoku, svakodnevni život je bio težak i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, kao što su voda, unutrašnji toaleti ili centralno grejanje, iako zimske temperature često padnu i na -10 stepeni Celzijusa.
24. 02. 2026. u 09:43
Najnovije iz rubrike
SVEDOČANSTVO O ŽENAMA ARHITEKTAMA U SRBIJI: Promocija knjige dr Snežane Toševe u Muzeju nauke i tehnike
KNjIGA "Od osvajanja slobode do ličnog pečata - žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike" čiji je autor dr Snežane Toševe, muzejska savetnica, u utorak, 3. marta u 18 časova, u Muzeja nauke i tehnike.
25. 02. 2026. u 15:35
NAGON, RAZUM I DRUŠTVENI PRITISCI: Slike prof.dr Uroša Nedeljkovića u Galeriji SANU
GALERIJA ULUS do 14. marta predstavlja izložbu novosadskog prof. dr Uroša Nedeljkovića, pod nazivom „Proždiranje sopstva“.
25. 02. 2026. u 15:04
ODNOS ČOVEKA I PRIRODE: Radovi Radmile Lizdek u Prodajnoj galeriji „Beograd“
UMETNICA Radmila Lizdek, 26. februara do 16. marta, predstavlja se izložbom „Usporavanje“ u Prodajnoj galeriji „Beograd“.
25. 02. 2026. u 14:30
OTIŠLA U LEGENDU: Preminula poznata glumica
PREMINULA je Irina Ševčuk, glumica koju je širom Sovjetskog Saveza proslavio film "A zore su ovde tihe".
24. 02. 2026. u 21:19
BOJE ZAVIČAJA ČOVEK TRAJNO NOSI U SEBI: Izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka
ZAMIŠLjENA kao svedočanstvo o umetničkim i pedagoškim dometima, istorijskom kontinuitetu i snažnom uticaju na očuvanje kulturnog identiteta Kosova i Metohije, izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" biće otvorena danas u 13 časova u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
24. 02. 2026. u 17:48
Komentari (0)