ZABORAV NE LEČI LJUDE: Kako je izgledao povratak Mire Furlan na "mesto zločina", u svoj Zagreb

Jurica KERBLER - stalni dopisnik iz Zagreba

24. 01. 2021. u 12:30

ЗАБОРАВ НЕ ЛЕЧИ ЉУДЕ: Како је изгледао повратак Мире Фурлан на место злочина, у свој Загреб

Foto Sandra Vitaljić

TEŽAK je bio povratak Mire Furlan na "mesto zločina", u svoj Zagreb, gde je provela celu mladost, postigla sjajnu karijeru, a tih turobnih devedesetih preko noći morala da proda automobil i sa suprugom ode u Ameriku.

Da nije bilo Radeta Šerbedžije i Lenke Udovički, ko zna kada bi se uopšte vratila. Veliki Rade nagovorio ju je da 2002. godine igra Medeju, na čarobnim Malim Brionima. Pozorište "Ulisis", prkoseći nepravdama, tako je smislilo veliki povratak Mire u liku žene koja na kraju beži nebeskim kočijama deda Sunca.

- Bila je veoma srećna kada je dobila mogućnost da igra Medeju. Predstava je naprosto bila fantastična, a Miri satisfakcija što je igrala u njoj - kaže za "Novosti" dr Duško LJuština, upravnik "Ulisisa", prisećajući se velike glumice koja je u sredu 20. januara preminula u Los Anđelesu od posledica zaraze virusom Zapadnog Nila.

Seća se kako je glumica bila uzbuđena kada se "Medeja" pripremala na pozornici tvrđave Minor.

- Zajedno smo izabrali da igramo baš "Medeju" jer malo je komada gde žena nosi dramu, a Medeja funkcioniše na mnogo nivoa. Između ostalog, tu je i strah od ženske energije, opasne, jake i strasne, strah od drugog bića i što više radimo na predstavi, to sve više takvih stvari otkrivamo u sebi i drugim ljudima - govorila je Mira dok je uživala radeći sa Lenkom Udovički.

LENKA UDOVIČKI: DIVIM JOJ SE

- KADA smo je Rade i ja pozvali da dođe na Brione, pitali smo je što bi volela da igra. Medeju, odgovorila je. Divila sam se njenoj hrabrosti nakon svega što je prošla. Divno ju je primila publika, a iz blizine sam gledala koliku je snagu imala da prevlada ogromno breme koje je nosila. Tako se hrabro nosila sa svime - kaže za "Novosti" Lenka Udovički.

PODRŠKA Rade Šerbedžija i Lenka Udovički, Foto N. Skenderija

Dr LJuština priča i da je na pripremi predstave vladala lepa i kreativna atmosfera, niko nije spominjao one teške dane koje je Mira prošla, a publika je sa oduševljenjem prihvatila njen povratak. Kada su je pitali ima li kontakt sa Zagrebom, gradom koji ju je oterao, odgovarala je da je u nekim profesionalnim pregovorima, ali da je za nju to proces koji teško savladava, boreći se sa emocijama.

- Morala sam da odem da bih sačuvala sebe - prisećala se Furlanova mučnih dana kada je dobila otkaz u HNK. - Javno sam linčovana, nazivali su me šizoidnom osobom. Nisam nikada zaboravila, jer zaborav ne leči ljude.

BULJAN: MIRO, IZVINI

REDITELJ Ivica Buljan, koji je trenutno i upravnik drame HNK, reagovao je povodom smrti Mire Furlan:

- Za izvinjenje mrtvom je kasno. Imali smo u životu mnogo prilika da to učinimo, a nismo. Kao upravnik Drame HNK osećam stid zbog događaja koji su Miru Furlan prisilili da napusti kazalište i Zagreb. Miro, molim te da nam oprostiš!

Oni koji su je znali bili su svesni koliko su joj se gadili nacionalizam i šovinizam, a mnogo toga je ratnicima mržnje poručila u pismima koje je iz Beograda slala za Zagreb. U novembru 1991. poslala je pismo u kojem izražava duboko razočaranje što je mnogi poznati i nepoznati nisu zaštitili:

- Preslušavajući svoju telefonsku sekretaricu, slušajući neshvatljiv broj neopisivno odvratnih poruka svojih sugrađana, čeznula sam za samo jednom jedinom porukom nekog prijatelja, običnog znanca, kolege. Ali, takve poruke nije bilo.

BORILA SE ZA SVOJU UMETNOST

KADA je Mira Furlan došla na audiciju za seriju "Vavilon 5" njena domovina, Jugoslavija, bila je u haosu, podeljena na dve države. Na tom prvom sastanku razgovarali smo o njenoj karijeri i životu i saznao sam da je bila deo putujuće pozorišne trupe koja je gostovala širom posvađanog regiona, zbog čega je dobijala pretnje smrću, od obe zavađene strane. "Šta je najgore što može da mi se desi? Da me ubiju? Pa, šta! Umetnost ne sme da ima granice!", kazala mi je tada.

Foto Sandra Vitaljić

Veoma malo ljudi je znalo tu Mirinu stranu - žestoku, neustrašivu, koja se borila za svoju umetnost. Sve te nijanse donela je u svoju Delen u "Vavilonu", a ja sam se zauzvrat trudio da pišem replike koje će joj omogućiti da komentariše ono što se desilo njenoj domovini, a da je ne pomene imenom. n

U pismu je poručila i da ne može da pristane na rat kao rešenje, niti može da se natera da mrzi. Tužno je konstatovala da nije zaslužila kaznu koju joj je dodelio njen grad, njeno pozorište, "jedino koje sam smatrala svojim".

- Nikada se neću odreći svojih beogradskih prijatelja kao neke moje kolege, kao što se neću odreći ni svojih zagrebačkih prijatelja, čak ni onda kada se oni odriču mene - govorila je Mira Furlan tog leta 2002. na Brionima, koje joj je donelo neopisivu sreću.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)