ĐURINI STIHOVI KAO PUTOKAZ ZA ARHEOLOGE: Kako su pesme velikog romantičara otkrile jedan od najznačajnijih srednjovekovnih gradova

Boris Subašić

03. 01. 2021. u 10:19

KADA se pomene Ždrelo kraj Petrovca na Mlavi, danas je prva asocijacija hotel nalik holivudskom zamku i njegov bazen sa termalnom vodom. Zbog pandemija broj turista je drastično smanjen, ali je zato sve više rekreativaca koji šetaju obližnjom Gornjačkom klisurom stazama srpskih vitezova, svetogorskih monaha i - Đure Jakšića.

ЂУРИНИ СТИХОВИ KAO ПУТОКАЗ ЗА АРХЕОЛОГЕ: Како су песме великог романтичара откриле један од најзначајнијих средњовековних градова

Foto B. Subašić

Veliki slikar i pesnik je prvi 1875. otkrio srpskoj javnosti prirodne lepote i istorijsku baštinu dubokog kanjona koji je brza Mlava usekla između masiva Vukana i Ježevca. Danas bi ga nazvali promoterom gornjačkog turizma, ali siromašni velikan nije putovao radi uživanja, već je morao da pešači 15 dana od Požarevca do timočkog sela Podgorca, u kome je dobio posao učitelja.

NJegov podvig ostavio nam je u baštinu pesme koje se smatraju remek-delima romantizma, a njegovi opisi su u klisuru doveli arheologe i istoričare, zatim planinare i na kraju turiste svih fela.

Sve je počelo pre 145 godina kada je Đura zastao da se osveži na snažnom izvoru Hladne vode na ulazu planinskog amfiteatra koji prave litice Vukana. Kada se osvrnuo oko sebe bio je potresen prizorom orijaških vrhova koje je suton bojio purpurom, dok je uz njih puzala magla sa reke. Taj prizor preneo je u stihove čuvene "Otadžbine":

- I ovaj kamen zemlje

Srbije,

Što preteć suncu dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča

dalekoj....

I samo dotle, do tog

kamena,

Do tog bedema -

Nogom ćeš stupit

možda, poganom!

Drzneš li dalje? ... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje

slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju...

Foto B. Subašić

Hladne vode na kojima je stajao impresionirani Đura danas su početna tačka najpopularnijih pešačkih staza ka vrhovima Mali i Veliki Vukan i ka manastiru Gornjak. Nekadašnji izvor je sproveden u česmu sa četiri cevi, pa se zaravan kraj asfalta sada zove Četiri lule, a na njoj je uvek parkirano po nekoliko automobila turista.

Kada krenu stazom naviše oni i ne znaju da prate stope pesnika koji se tuda peo da bi bolje video nadzemaljski prizor Vukana čije stene u suton izgledaju kao užarene. Tako je stigao do platoa sa ostacima drevnih zidova, u narodu zvan Mitropolija. Po predanju, tu su bile crkve koje su zvonile od vremena kraljeva Milutina i Dragutina. Odatle je na okolnim visovima uočio ostatke ogromnog tvrđavskog kompleksa sazidane na strmim krestama stena, ni na nebu, ni na zemlji. Čitajući Đurinu pesmu "Put u Gornjak", izgleda da ni on, kao ni današnji planinari, nije odoleo iskušenju da se uzvere do ostataka srednjovekovnog grada:

Tvrdinja je bila nekad ovo stara,

Čuvala je verno svoga gospodara,

A danaske šta je razvalina ova?...

Postala je gnezdo surijeh orlova!...

Pod mahovinom leže stare slave znaci,

Oružje svetlo, konji i junaci...

Zanesenog pesnika je zatekla noć u divljoj klisure, gde je jedino svetlo gorelo u manastiru Gornjaku, zadužbini kneza Lazara. On ga je darovao svetogorskom isposniku i svetitelju Grigoriju Ćutljivom, kada se vratio u otadžbinu da tihuje i doveo druge svetogorce.

Foto B. Subašić

Kaluđeri su primili Đuru na konak i pričali mu legende o učenom asketi koji je živeo u pećini iznad crkve i o kneginji Milici koja se ovde sklonila sa decom posle Kosovske bitke. Đurina usplamtela mašta stvarala je slike koje mu nisu davale da usni, a on ih je pretočio u stihove pesme "Noć u Gornjaku":

Uzdrma se kula, zvono se zanija,

U crkvi se čuje molitvica tija,

Užegu se same pogašene sveće,

Kroz nemo dvorište neki duh proleće.

Na čelu se bledom, gde je kruna sjala,

Svetiteljska svetlost divno zablistala...

Tihim hodom prođe kroz dvoranu staru,

Pokloni se triput svetome oltaru,

Pa iščezne opet u ponoćnom mraku...

Tako care Lazo dohodi Gornjaku.

Prva iskopavanja u Gornjačkoj klisuri, koja je pre četiri decenije izveo arheolog Dimitrije Madas, potvrdila su narodna predanja i pesnikove vizije. Pokazalo se da je orijaški utvrđeni grad Gornjak bio središte važne granične župe na severu Srbije, a da se u današnjem selu Šetonje nalazio veliki trg. Litice Gornjačke klisure i okoline bile su načičkane crkvama i isposnicima koje su činile ovdašnju Svetu goru. Ostaci monumentalne crkve u narodu zvane Mitropolija prepoznati su kao hram Svetog Nikole iz srednjovekovnih dokumenata. On se nalazio u okviru velikog manastirskog kompleksa, kome je pripadala i manja crkva Bogorodice Prečiste, gde su pronađeni grobovi zamonašenih plemića, ktitora iz vremena cara Dušana. Kraj njih su sahranjeni najviših vojni zapovednici, vojvode i veliki čelnici Desislalići, Uglješići i Kuveti iz doba kneza Lazara i despota Stefana.

Foto B. Subašić

Arheolog Madas je 1980. rekao da su ova velika otkrića samo mali dao onoga što Gornjačka klisura krije i da je istraživanja neophodno nastaviti. Međutim, to što je Mitropolija formalno dobila zaštitu kao vrhunsko kulturno dobro, nije u praksi značilo ništa četiri decenije. Tek nedavno, zahvaljujući entuzijastima iz lokalne samouprave Petrovca na Mlavi, ta džungla je raščišćena i delovi kompleksa Mitropolije su ponovo vidljivi, a ovdašnji planinari su obeležili stazu do ostataka zamka grada Gornjaka na visokoj litici, koji je postao jedan od najatraktivnijih i najposećenijih lokaliteta. Đura Jakšić bi bio ponosan na njih.

ATOS U ŽDRELU GORNJAČKOM

GRČKI svetogorci iz manastira Grigorijata sačuvali su uspomenu na svog ktitora prepodobnog Grigorija, zvanog i Gornjački, Sinait i Ćutljivi. Manastirski zborniku tekstova o svetiteljima, sinaksar, kao i službi ktitoru prepodobnom Grigoriju navode da je on "iz Srbije došao" i osnovao Manastir Svetog Nikolaja. Konačnu rekonstrukciju Grigorijevog istorijskog lika, danas prihvaćenu i u nauci, napravio je posle dugih istraživanja obrazovani iguman Grigorijata, arhimandrit Georgije. Iščitavajući izvore i analizirajući predanja, uspeo je da poveže niti mreže životnih puteva izuzetnog čoveka koji je spojio Ždrelo gornjačko, kako se u srednjem veku zvala i klisura i manastir sa Atosom.

Tradiciju tih veza koju je ustanovio knez Lazar, nastavio je njegov sin, vitez i pesnik despot Stefan Lazarević. On je u klisuri sagradio manastir Blagoveštenje uklesan u stenu i doveo jednog od najboljih prepisivača sa Svete Gore danas poznatog kao "inok iz Dalše". On je ovde prepisao i preslikao Vukanovo jevanđelje, ali i napravio istorijsku hroniku koju je sačuvana na Atosu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)