KRAJ HEROJSKOG DOBA KNJIŽEVNOSTI: Dirljivi oproštaji od Branimira Brane Šćepanovića

KADA su se juče u bežanijskom Domu za stare, sklopile oči Brane Šćepanovića, kao da je i definitivno završeno jedno "herojsko doba" srpske književnosti. Meteorski zasijavši kao savremenik Andrića i Crnjanskog, u vreme Kamijeve slave, Brana Šćepanović je tada taj svetsko erotični apsurd, umetnički autentičnom prozom učinio prirodno ćiriličnim, i našim.

Foto V. Danilov

Izdavač Zoran Živković ovim se dirljivim rečima oprašta od izuzetnog pisca koji je pre dva dana u 84. godini napustio ovaj svet, a čija su izabrana dela ostala jedan od poslednjih kapitalnih poduhvata Živkovića i "Nolita".

Tu reputaciju, uz roman "Usta puna zemlje" koji se neprestano preštampava na desetinama jezika i stotinama hiljada primeraka, te novelu "Smrt gospodina Goluže" u više svetskih antologija, održavaju i brojne Šćepanovićeve pripovetke koje su mu donele najprestižnija priznanja. Po njegovim delima i scenarijima snimljeno je deset igranih filmova, među kojima i "Bitka za Sutjesku" koja mu je donela jednu od dve Zlatne arene, igrane su pozorišne predstave širom sveta, a češki kompozitor Zdenek Lukač komponovao je operu "Smrt gospodina Goluže".

- Svoj zenit, to "herojsko doba" naše književnosti kao da je doživelo krajem sedamdesetih, u najpoznatijoj književnoj polemici - podseća Živković i na čuvenu polemiku sa Kišom. - Njeni učesnici kao da više nisu mogli da premaše svoja ranija dela, a, na žalost, ni da mnogo požive posle svega. Brana kao da je posle te polemike, prinudno, ili po svojoj želji, izašao ne samo iz književnog, već i javnog života uopšte.

"SMRT GOSPODINA GOLUŽE", Foto Dokumentacija "Borba"

Poživeo je proživljavajući mnogo intenzivnije strasti, koje su mu zagorčavale, ali kao da su mu ujedno i produžile i život. Nije želeo da se osvrće na jedan "rastanak" poznate književne generacije, a kamoli da posle svega, o bilo kome da govori loše. Od juče o njemu najbolje svedoče knjige, mada će živeti u neobičnim sećanjima i neizbežnim anegdotama kojima je obojio živote svojih prijatelja. Kao i junak tog izuzetnog romana srpske književnosti "Usta pune zemlje", i u sutonu života, Brana je ne odustajući, živeo poput drevnog kineskog pesnika Li Poa "loveći" mesečev odraz na toj nesigurnoj liniji životne vode. A juče je i stvarno otišao.

- Šćepanović nije svoje romane i novele izmeštao baš sasvim iz našeg vremena i podneblja, ali ih je pomerio u dovoljno odvojenu stvarnost da bi mogao da se usredsredi na likove koji su oličavali, ne prepoznatljive ljude ili tipove ljudi, već modernog čoveka, usamljenog pojedinca koji živi u masovnom društvu, koje mu je, međutim, sve manje podrška i podsticajno okrilje, a sve više haotično i nemilosrdno okruženje u kojem on nema mnogo šansi - kaže Stojan Đorđić.

"SUTJESKA", Foto V. Danilov

Filmski i televizijski reditelj Milija Šćepanović, Branin rođak i dugogodišnji saradnik, podseća da je njegov diplomski rad "Krik" iz 2011, poslednji  film zabeležen kao Branin, koji je na njemu radio kao koscenarista.

- Posle tog projekta radili smo zajedno i dramatizaciju romana "Usta puna zemlje" i, iako ta predstava nije izvedena u Crnoj Gori, radujem se što "Smrt gospodina Goluže" upravo postavljaju u novosadskom Pozorištu mladih - navodi Milija. - Zajedno smo napisali i scenario za moj sledeći dugometražni projekat pod nazivom "Nehaj" - po romanu "Iskupljenje". Tako da "Krik" neće ostati poslednji njegov film, Brana je živ i nastaviće da živi. Na žalost, ostao je poznatiji u Meksiku, Japanu ili Nemačkoj, da ne govorimo o francuskom govornom području, no u Srbiji i Crnoj Gori. Moja je misija i u tome da Branu pomirim sa njegovom Crnom Gorom, o kojoj niko lepše nije pisao od njega, koji iako se deklarisao kao srpski pisac, nikada nije propuštao da istakne svoje crnogorsko poreklo.

- bio je i umetnički direktor "Avala filma"... Uostalom, koliko naših scenarista može da se pohvali da im je scenario ekranizovan u holivudskom mejdžor studiju, poput "Smrti gospodina Goluže" sa Kristijanom Slejterom - za koji je inače Brana dobio honorar od nekih 800 hiljada dolara, i "skrckao" ga u dva dana u pariškom "Ricu"! Voleo je život, bio veliki kockar i ženskar, morate da poznajete život da biste o njemu pisali a on je najbolje pisao o ljudskoj propasti i grehovima, jer ih je poznavao.

Na scenarijima su, otkriva Milija, Brana i on redovno radili ili u "Grand kazinu" ili u prostorijama Šahovskog kluba Beograd - čiji predsednik Aca Milićević je "po šahovskoj liniji" sa piscem prijateljevao dvadesetak godina.

- Brana je bio pre svega veliki gospodin, galantan i skroman, moglo bi se reći povučen - otkriva Milićević. - Iako ćutljiv i nesklon bilo kakvoj vrsti udvaranja okolini, bio je više nego omiljen, i svaki njegov dolazak bio je događaj za nas. Bili smo svesni da sedimo sa jednim od poslednjih velikih srpskih pisaca, a vrlo retko imali smo to veliko zadovoljstvo da slušamo o njegovom zanimljivom životu. Ogromna je šteta što nije objavio ta sećanja.

Uz Živka Nikolića valjda jedini veliki Branin "filmski prijatelj" je Petar Božović, koji je pro bono zaigrao i u tom nagrađivanom filmu "Krik", šesnaestominutnom diplomskom radu snimljenom po istoimenoj pripoveci - inače Božoviću omiljenoj priči.

- Gajim veliko poštovanje prema liku i delu Brane Šćepanovića, on je veliki pisac i scenarista koji zaslužuje mnogo veću pažnju filmskih stvaralaca. Poslednji put sreli smo se slučajno, a prvi put - u Budvi pre pedesetak godina, na početku moje glumačke karijere. Tada mi je Brana mudro savetovao da se čuvam - uspeha, koji se u Srbiji jedini ne prašta!

Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni, a Udruženje književnika Srbije uputilo je molbu gradonačelniku Beograda Zoranu Radojičiću da Branimir Šćepanović bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana.

Cenjen i poznat u Francuskoj

KOLIKO je Branimir Šćepanović bio cenjen i poznat u Francuskoj, a njegovo delo prijemčivo za ovdašnju publiku, pokazuje i podatak da je predstava priređena na osnovu njegove knjige "Usta puna zemlje" trenutno na repertoarima pozorišta širom Francuske.

Predstavu je režirala poznata francuska rediteljka Žilija Vidi, koja je uz podršku Francuskog ministarstva kulture nedavno imenovana za buduću direktorku Nacionalnog dramskog centra Teatar "Manufaktura" u Nansiju.

- Knjiga me je duboko pogodila i želela sam neizostavno da je podelim sa publikom - poručila je, za "Novosti", Žilija Vidi, koja je ujedno u našem razgovoru sa žaljenjem saznala da je Šćepanović preminuo.

Foto privatna arhiva

Vidi ističe genijalnost Šćepanovićevog dela za koje kaže da je potpuno aktuelno i u današnje vreme.

Predstava je uz veliko interesovanje publike prikazana u januaru u Vitriju kod Pariza, a zatim i u Šalonu u Šampanji, da bi ostali datumi bili otkazani usled epidemije. Prva slobodna prilika, kada su pozorišta bila nakratko otvorena, bila je iskorišćena za izuzetno posećene dve predstave u Nansiju na otvaranju sezone, u septembru. Vidi najavljuje da će, s očekivanim popuštanjem epidemije, na proleće sledeće godine, "Usta puna zemlje" nastaviti turneju po francuskim pozorištima.  G. ČVOROVIĆ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije