MAGIJA BATINIH PEJZAŽA: Radovi na papiru Milorada Mihailovića premijerno u kragujevačkoj "Rimi"

M. KRALJ

25. 11. 2020. u 09:36

BATU je teško sagledavati u detalju, jer se time gubi ona celina, onaj blok iz kojeg je sazdan. Uopšte, rekao bih da je on čovek celine, kadar da nadleti prostor, da ga savlada sveobuhvatnim pogledom...

МАГИЈА БАТИНИХ ПЕЈЗАЖА: Радови на папиру Милорада Михаиловића премијерно у крагујевачкој Рими

Foto Galerija "Rima"

Ovo zapažanje akademika Dejana Medakovića iz "Zapisa o Bati Mihailoviću", nastalim pre bezmalo četiri decenije, našlo se u katalogu izložbe u kragujevačkoj Galeriji "Rima", na kojoj će od večeras, pred publikom premijerno biti radovi na papiru našeg slikarskog velikana.

Ova postavka, prema rečima istoričarke umetnosti Marije Stanković predstavlja "skup do sada neviđenih likovnih elaboracija na papiru u kombinovanoj tehnici srednjih i malih formata koji su po svom rukopisu i stilskim karakteristikama umnogome slični koncepciji slike koja se razvija početkom šezdesetih godina":

- Hronološki okvir nastanka ovih radova proteže se od 1953. godine, kada umetnik prvi put izlaže u Parizu, do početka šezdesetih godina kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja na platnima velikog formata - obrazlaže u katalogu Stankovićeva. - Zbog svojih karakteristika, radovi na papiru predstavljaju značajno polje istraživanja u trenutku kada se kristališu i formulišu osnovna načela slikarstva Milorada Bate Mihailovića, te ih ujedno možemo posmatrati kao važan oslonac, ali i kao uvertiru u period njegove pune stvaralačke zrelosti.

Različiti u formatu i tehnici, ovi radovi na papiru mogu da se podvedu i pod termin apstraktni pejzažizam (Mišel Ragon), koji je, kako objašnjava Stankovićeva, upotrebljen u kontekstu tumačenja Mihajlovićevog slikarstva pedesetih i šezdesetih godina 20. veka:

- Imajući u vidu i naslove radova koji jasno upućuju na određene prirodne fenomene, primena termina je svakako opravdana - dodaje kustoskinja kragujevačke "Rime", citirajući zapažanja Raula-Žana Mulena ("Mihailović u ovom svetu koji se kreće", 1981), prema kome se kroz Mihailovićeva likovna istraživanja može pratiti "kako se menja pejzaž slikarstva, kada nestaju prodori sunčanih zraka u gustini šume, kada suton osvaja tesnace gde blistaju slapovi".

U prepisci sa Batom Mihailovićem, upravo za apstraktne pejzaže, Mića Popović tvrdi da su "krunski dokaz da su razlike između apstrakcije i figuracije izmišljene, odnosno da ih svaka dobra slika briše".

- Svet je jedan, ali jeste i hiljadu stvari istovremeno. U tome mnoštvu i u jedinstvu mnoštva verovatno je njegova suština - smatrao je akademik Miodrag Bata Mihajlović (1923-2011).

SLOBODNO VIĐENJE PRIRODE

U TERMINU apstraktni pejzaž koji se odnosi na slikarstvo koje se obraća prirodi ne opisujući je, pridev apstraktni upućuje na slobodna, ekspresivna, nefigurativna, subjektivna viđenja prirode. Pejzaž Bate Mihailovića dolazi iz (o)sećanja prirode kao refleksija skupa fenomena, doživljaja i referenci na topografske, ali i one predele koji se domaštavaju unutar tog posebnog kreativnog impulsa koji nagoni na stvaranje - piše Marija Stanković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Komentari (0)