Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: O onome što se ne sme izdati - Milan Ružić, "Narod za izdavanje", "Službeni glasnik"

Slađana Ilić

22. 09. 2020. u 17:15

Treću po redu knjigu pisca i kolumniste Milana Ružića čine lirski zapisi. Oni su po mnogo čemu specifični. Jedna od specifičnosti jeste činjenica da su lirski uprkos tome što njihovu tematsku osnovu najčešće čine pojave - dijagnoze - srpskog savremenog društva, ali i tradicionalne srpske osobine koje nisu za pohvalu - kao što su podele, samoporicanje i zaborav.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О ономе што се не сме издати - Милан Ружић, Народ за издавање, Службени гласник

Foto: Privatna arhiva

U tim zapisima opominjemo se činjenice da su danas u književnom, kulturnom i društvenom životu najpriznatiji oni koji bi suštinski u svim pomenutim oblastima trebalo da budu talog. Da su to oni koji se odriču svoje tradicije i identiteta - interesno, oni koji u skladu s tim bez ustezanja osporavaju tekovine kulturnih poslenika čije delo čini stubove srpskog kulturnog obrasca koji upravo zbog takvih "kritičara" i uvek složenih geopolitičkih činjenica na Balkanu, i ne može imati kontinuitet.

Nasuprot njima, u pojedinim zapisima je reč i o onima koji bi trebalo da čine današnju srpsku elitu, ali za koje u društvu nelogičnosti i dekadencije nema mesta i koji zbog nemogućnosti da sebi i bližnjima obezbede pristojnu egzistenciju u rođenoj i voljenoj zemlji, iz nje odlaze.

Otuda razumemo da su zapisi Milana Ružića i izvesni palimpsesti. On piše, ali sa svešću o svojim precima i prethodnicima i s poštovanjem prema njima na svoj način produbljuje tematiku dominantnu u delima Dušana Kovačevića (20 srpskih podela (Srba na Srbe), Dušana Radovića (aforizmi i zapisi čije su teme ljubav i humanizam, ali i kritika društva), Alekse Šantića kada je u pitanju čista ljubav prema domovini, Petra Petrovića Njegoša kada su u pitanju čojstvo, junaštvo i slobodarstvo kao esencija srpskog bića, Meše Selimovića kada je u pitanju pisanje kao jedini mogući način egzistencije itd.

Na tom tragu Milan Ružić piše o svemu što voli (svoj narod, svoju zemlju, bližnje), ali i o svemu što ga boli - o stremljenjima intelektualne "elite" na pozicijama - odrođene od naroda i njegovog bića, o tekovinama takvih preduzimanja, o očiglednoj urušenosti - kako porodice kao osnovne društvene ćelije, tako i društva, književnosti i kulture.

Da ova knjiga, koja ne može kod čitaoca uzrokovati dobro raspoloženje, s razlogom, kao ni bilo šta kada čitalac svoj pogled s nje usmeri oko sebe, ipak sadrži i nadu, uočljiva je u činjenici da se Milan Ružić zalaže za pravoslavlje, da o njemu ima zavidna znanja, nekarakteristična za mlade u Srbiji danas, i ne samo za mlade, da iz srca promoviše sve tekovine hrišćanstva, da ima istinsko, duboko poštovanje prema monasima.

O značaju pravoslavlja - koje bi trebalo da je esencija srpskog postojanja i svakodnevnog života - zaključujemo osobito iz jednog, implicitnog apela koji je pripovedaču osobito važan, a u kom se kaže da su monasi danas jedina braća među kojom nema podela.

Specifičnost ove knjige znakovitog naslova koji, kao i zapisi, sadrži i ironiju, jesu pripovedački postupak i jezik. Milan Ružić piše nekarakteristično u odnosu na svoju generaciju koja živi brzo, piše brzo, koja stremi modernosti, eksperimentu i sadašnjim zapadnjačkim vrednostima, koja nastoji da se što bolje snađe u svemu što liberalni kapitalizam donosi.

Za sve to Milan Ružić uopšte nije zainteresovan. On, u skladu sa svojim duhovnim i drugim načelima koja su tradicionalna, koja su ono najvrednije što se može naslediti od predaka, iz narodne tradicije, nekada čak i arhaizovano, zapisuje činjenice svoga vremena i razmišljanja o njima - o onome što sada - nažalost - jeste, kao i o onome što je bilo i što će biti. Stiče se utisak da takav pripovedački postupak, stil i jezik pisac bira namerno kako bi pokazao bliskost sa svim što je njemu važno, što bi trebalo biti važno i nama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

HEROJ SA DOSIJEOM: Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
Društvo

0 0

HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu

"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.

24. 04. 2024. u 22:28

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
Kultura

0 2

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar

PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.

23. 04. 2024. u 19:41

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a