SKRIVENI LIKOVNI BISERI: Malo poznata kolekcija Mihaila R. Mirića od srede u Galeriji RTS

A. POPADIĆ

21. 09. 2020. u 13:45

СКРИВЕНИ ЛИКОВНИ БИСЕРИ: Мало позната колекција Михаила Р. Мирића од среде у Галерији РТС

Foto privatna arhiva

IAKO je čak i u stručnoj javnosti Mihailo R. Mirić slabo poznat kolekcionar, njegova privatna zbirka sadrži vrhunska dela najvećih umetnika sa ovih prostora - Aralice, Gvozdenovića, Bijelića, Čelebonovića, Konjovića, Milunovića, Stijovića...

Svi ovi "biseri" naći će se pred publikom na izložbi "Kolekcionar kao umetnik", autora Nikole Kusovca, koja se otvara u Galeriji RTS, u sredu, u 19 časova.

Mihailo Mirić (1942-2008) bio je ugledan poslovni čovek, rodom iz Like, direktor čuvene agencije "Putnik", ali i direktor izdavačke kuće "Istočnik".

- Više je nego očigledno da ga je slikarstvu privuklo pre svega delo Stojana Aralice, najpopularnijeg srpskog i jugoslovenskog umetnika, takođe rodom iz Like. Poput istinskog kustosa, dobro upućenog znalca u svoj posao, Mirić je uspeo da u svoju zbirku unese dela koja na ubedljiv način pokazuju dugu razvojnu stvaralačku putanju Aralice - zapisao je, u pratećem katalogu, autor izložbe Nikola Kusovac.

Osim vrednog Araličinog opusa, drugu celinu u Mirićevoj zbirci predstavljaju radovi akademika Nedeljka Gvozdenovića, takođe njegovog prijatelja.

- Zna se da je Gvozdenović imao običaj da, pre nego što svoju sliku proda ili pokloni, poseti primaoca i uveri se u kakvom će društvu, odnosno u kakvom okruženju njegovo delo biti. Da je bio zadovoljan onim što je video kod Mirića svedoči šest njegovih dobro probranih slika. Uostalom, više je nego sigurno da je probirljivom osobenjaku Gvozdenoviću i te kako godilo što su se njegova dela našla u društvu radova takvih umetnika i takvih velikana srpske istorije umetnosti kakva su se nalazila u Mirićevoj zbirci - smatra Kusovac.

ZNALAČKI ODABRANO

U KOLEKCIJI Mihaila Mirića, po mišljenju Kusovca, nalazi se "petnaestak znalački odabranih slika Stojana Aralice, koje istovremeno svedoče o njegovom duboko iskrenom zavičajnom sentimentu, ali i do tančina izbrušenom likovnom ukusu".

Od slika koje je Mirić uneo u svoju zbirku, uz savete i pomoć samog autora, Kusovac izdvaja "Vajarku koja radi", na kojoj je, verovatno, Vuka Velimirović, potom Araličin "Autoportret" (1934), slike "Devojka koja čita", "Cveće na crvenoj podlozi" i "Maslina".

U ovoj kolekciji je i jedan krajnje neobičan rani rad akademika Jovana Bijelića, dela Ivana Radovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Babete Bete Vukanović, Zore Petrović, Borivoja Bore Stevanovića, Mila Milunovića.

Ivan Radović, Unošenje žita u ambar, 1926., Foto privatna arhiva

- Koliko je Mirić u svojim kriterijumima prilikom izbora dela za svoju zbirku držao do činjenice da ono mora biti rad akademika, upečatljivo svedoči to da je u njegovom posedu, od svega tri skulpture, jedna rad akademika Riste Stijovića. U pitanju je "Ležeći ženski akt", poznat još i pod nazivom "Labudova smrt", za koji mu je 1928. poslužila kao model onda dvadesetogodišnja glumica Nevenka Urbanova. Druge dve skulpture takođe izlivene u bronzi su rad Frana Menegela Dinčića i delo Mire Sandić - navodi autor izložbe.

Postavka u Galeriji RTS moći će da se pogleda do 25. oktobra, svakog dana od 10 do 20 časova (subotom do 15 časova).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)