OTPADNE VODE NEĆE ODNOSITI BAŠTINU: Više od tri miliona evra za očuvanje vrednog vinčanskog lokaliteta Belo brdo (foto)

M. Kralj

03. 09. 2020. u 07:26

PRE nešto više od jednog veka, prvi školovani srpski arheolog Milivoje Vasić (1896-1956) uputio se u selo udaljeno 15 kilometara od Beograda, niz Dunav, da proveri na kakve je to predmete "iz starina" nailazilo lokalno stanovništvo.

ОТПАДНЕ ВОДЕ НЕЋЕ ОДНОСИТИ БАШТИНУ: Више од три милиона евра за очување вредног винчанског локалитета Бело брдо (фото)

Foto S. Miljević

Uverio se da je reč o do tada neviđenim nalazima iz kasnog kamenog doba (5.300 - 4.500 godine p.n.e.), koji će potom dobiti ime vinčanska kultura, prema mestu otkrića. Tom prvom lokalitetu, prvog modernog doba u razvoju čovečanstva (samo na teritoriji Srbije do danas ih je otkriveno više od 600) - Belom brdu, već godinama prete klizište i otpadne vode.

Prepoznavši njegov značaj i ugroženost, a na zvanični predlog Ministarstva kulutre i informisanja, Vlada Republike Srbije, na inicijativu predsednice Ane Brnabić i nacionalne platforme "Srbija stvara", pokrenula je kapitalni projekat, kako bi ga zaštitila, ali i predstavila najširim svetskim krugovima, koji će danas biti promovisan upravo na ovom arheološkom lokalitetu u sastavu Muzeja grada Beograda.

Predstavljanju lokaliteta, zajedno sa premijerkom Brnabić, prisustvovaće i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

- Najveću opasnost po lokalitet predstavlja pojava aktivnog klizišta na delu koje je nastalo usled podizanja podzemnih voda usled više faktora, kao što su nelegalna ispuštanja otpadnih voda u sediment nalazišta, promena prirodnog toka, izlivanja Dunava i povećana populacija naselja Vinča - objašnjava izvršni menadžer projekta "Vinča Belo brdo", arheolog Miroslav Kočić. - Ovo je dovelo do toga da se svake godine urušavalo po više desetina kubika neprocenjivog kulturnog nasleđa.

Foto S. Miljević

Ugroženo Dragoceno nalazište Belo brdo


U spasavanje vredne baštine, u naredne tri godine, biće uloženo više od tri miliona evra, tačnije 364.400.000 dinara. Pored sanacije i nastavka istraživačkih radova, cilj projekta je intenzivnije međunarodno naučno "umrežavanje", ali i podizanje svesti o globalnom značaju vinčske kulture, kako kod nas, tako i u svetu.

Jer, reč je o jednoj od najznačajnijih neolitskih kultura, neizostavnoj kariki u razvoju modernog društva, sa stalnim naseljima i formiranim zajednicama.

- Vinčanci su pioniri urbanizma - naglašava Kočić, a potvrda postojanja proto gradova su i pronađene prve višespratnice u naseljima.

Na vinčanskim lokalitetima potvrđeni su i, u čitavoj civilizaciji, prvi ostaci topljenja metala, čak 2.500 godina pre izgradnje piramida u Gizi. Vinčanci su bili izuzetno vešti u obradi kamena, a jedinstvena je i njihova keramika:

- Posebno se izdvajaju izuzetni primerci figurina, dekorisane meandrirajućim motivima, kao i polihromne posude čije su živopisne boje napravljene isključivo kontrolom procesa paljenja - tehnikom koju je i danas teško izvesti - iznosti Kočić.

Foto S. Miljević

Izloženi eksponati


Kultura, koja se pored celokupne teritorije Srbije, prostirala na delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, iako se izučava više od sto godina, još krije svoje tajne. Otkrivene su tek dve vinčanske nekropole, a potpuno je nepoznato i kako je naprasno nestala sa istorijske scene.
IMALI I PODNO GREJANJE

U OKVIRU projekta na Belom brdu je, ispred zgrade muzeja, postavljen model kuće, eksponat vinčanske arhitekture.

Foto S. Miljević

Izgled vinčanske kuće


- Vinčanske kuće su spektakularne, značajnih gabarita, a ova replika je umanjena - dodaje Kočić. - Služili smo se tehnikama koje su se tada koristile u podizanju zgrada od pletare i lepa, odnosno kuća od naboja. U njihovim zgradama modelovane glave bivola i figurine su izlazile iz zidova. Koristili su daske i imali razvijene peći, bez otvora za dim, iz kojih se toplota širila po podu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)